Policijski glasnik

СТРАНА 26.

дити да наш законодавац мисли само на случај да је штета резултат заједничке и договорне радње два или више лица (еоттиш оопзШо, ЈЈететасћаГШсћ: § 1304. Аустр. Грађ. Зак.), али то не би било основано тврђење. Ми се, код овога питања, морамо обазрети и па аустриско право, као изворник нашем приватном нраву. И ако ни §§ 1301. и 1302. Аустрискога Грађанскога Закоинка не нредвиђају малочашњи случај 1 ), ипак коментаристи тога Законика говоре о солидарности и у таквом случају, а на име онда »ако је 181а 8<;е^а, вели Кивпоу у своме Титас-у оћсети аизШјзкоти &гас!јапзкоти гакошки (II, 8(:г. 683), роб1пјепа (,ако сјпот је(1по§а као 1 сппот (1ги§о§а (п. рг. ако ви с!у1е ово])е, које тзи тес!ји 8оћот ћЈ1е и Јодоуоги, 1. ј. о<1 кој1ћ јеЈаа га пакапи с1ги&е гпа1а тје, гајеЈпо ираШе <1уа 1п1;са па 1гесе§а, кој1пп оШтЈ ћПс! паб1:а1а је пје^оуа зтг!;), "1ако с1а 1јг 1јјо ст јес^по^а с1оуо1јап с!а ргоиггос1 8<;е(;пи ро81је<Иси, јег је опс!а зуаМ ро пасе1и, с1а 1та ос^оуагаИ га ровЦесИсе зуо^а ста, 1 слјеПт пје§'ОУЈт стот ргоиггобепи з(;е1,и пакпасШ;! <1ииап (У1сП На8епћог1а II. 8(;г. 120—121)«. 2 ) Иначе, то јест изван претпоставке о којој је, у горњем цитату из Киапоу-а, реч, у случају када међу учиииоцима штете није било договора, штета ћс се, 1«аже 8(;ићепгаисћ (ор. сИ., II., 8. 625), ноделити на равне делове међу њене учиниоце, ако се већ не би могло одредити у којој је мери ко од њих за штету крив (;..»луепп 81сћ пјсМ ћезИттеп 1аз81;, лл?е1сћеп АпШеП сПе Нап<Пип§ е1пе8 је<1оп ап с1ег ет§е1;ге1епеп ВеасћаШ^ипд ћаће«). 3 ) Ни под овај случај солидарности не можемо подвести заједничку и потпуну одговорност првога и другога купца за маљак који трећа продаја, упоређена са другом, покаже. Јер, обавеза коју имају та два лица да тај мањак плате проистпче нз уговора које су она, ирво на првој а друго на другој продаји, закључила: ми смо воћ нмали прилике рећи, напред, да, сваки уговор садржи у себи ту прећутну клаузулу, да ће једна уговорна страна бити обавезна накнадити другој страни сваку штету коју би ова претрпела услед евентуалнога, тоталнога Или нарциелнога, неизвршења уговора од њене стране (8с1ш1(1уегГе1;2ип§). Дакле, штета коју повериоци (односно дужиик) могу имати услед тога што купац на лицитацији своју цену не положи јесте штета уговорна, а обавеза да се та штета накнади јесте уговорна обавеза. Међутпм, као што и Г. Тадић умесно примећује, §. 804. Гр;'ђ. Зак. не мисли на ту штету нити на такву обавезу накнаде штете: тај пропис говори о неуговорпој штети и неуговорној обавези накнаде штете, то јест о гатети и обавези накнаде штете између лпца која не стоје ни у каквом уговорЈ ) «1)ез а^еИеп НаирЂГаНез, \уепп патНсћ ет 8сћас1е уоп тећгегеп Регзопеп оћпе Егп^сгзШпЛтбб ћегће1^еГићг1; луиг<1е, ћа1 ипзег Оезв^г пгсћк 1П8ћезопс1еге епуаћп^, вели вкићепгаисћ, ор. сЦ., II, 8. 624 ипс! 625. 2 ) И Г. Тадић није пропустио навести, у својој, напред наведеној, расправи, овај случај солидарне одговорпости. 3 ) Р>. Кизпоу, ор. сЦ II, зкг, 083,

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАС1ШК

ном односу у везн са том штетом и том обавезом. То се, у осталом, види и из Аустрискога Грађ. Зак., а специално из његовог §-а 1301., доведеног у вези са §-ом 1302., (који, § 1302., одговара §-у 804. Срп. Гра1). -Зак. код чијега се тумачења, наравно, мора имати у виду и његов изворник) који се (§ 1301.) овако изражава: „Гиг еЈпеп л^МеггесћШсћ ки^еГи^еп 8сћа(1еп коппеп тећгеге Регзопеп уегаплуогШсћ луегс1еп, 1пс1ет 81е §-ете1П8сћаГШсћ, иптП1е1ћагег ос1ег тПГеПзагег ејве, с1игсИ Уег1еП;еп, 1Јгоћеп, ВеГећ1еп, Не1Геп, Уег11ећ1еп и. (Лег^ћ; ос1ег, аисћ пиг с!игсћ 1Јп1;ег1а8зип^ с!ег 1)е80пс1егеп Уег1)1псШсћкеП, с1а8 1Јеће1 ги уегћ1пс1егп, с!аг:и ћеЈдеИа^сп ћаћеп«, што значи: »Закакву противправио нанесену штету могу више лица бити одговорна, у колико су она заједнички, пепосредпо или посредно, томе припомогла, завађењем, претњом, заповедап>ем, помагањем, прикривањом и другим, или самим занемарењем нарочнте дужностн, која им је налагала да зло сирече 11 .') Дакле, у §§-има 1301. и 1302. Аустр. Грађ. Зак., па, [>азуме се, и у §-у 804. пашега Грађ. Зак., реч је о гатетп коју једно лице, неком другом према коме оно не стоји у облпгационом односу, нанесе својом недопуштеном радњом, била ова, уз то, још н кажњива (радња коју Француски правници називају тада 1е с1еИ1 репа!) било да она то није (што Француски правнпци зову 1е с1еИ1; С 1 у П ). 2 ) У овом смислу можемо навестп и § 1303. Аустр. Грађ. Зак. који вели: »1п \У1е луеН те!)геге МНвсћиИпег ћ1озз аиз с1ег ип!ег1а8зепеп ЕгГи11ип§' Јћгег УегћпкШсћкеП /и ћаГГеп ћаћеп, 181 аив с1ег Ве8сћаГГеп11еН (1ез Уег1;га§е8 /и ћеиг1ће11еп 1< , а то значи: »Но својству уговора судиће се у колнко више садужника имају да одговарају само због тога, што су пропустили испунити своју . обавезу". 8 ) Када, дакле, законодавац, у аустриском праву, питање о одгов фности садужника (МИзсћиНШог) расправља у с-пециалној одредби, §-у 1303. Аустр. Грађ. Зак., за случај да .је гатета пронзпгала пз уговорнога односа, онда то значп да, у §§-има 1301. и 1302. истога Законика, тај законодавац говори само II једино о гатетп неуговорпој. 4 ) (НАСТАВИЋЕ СЕ) Ж. Пери-ћ.

О УВРЕДИ И КЛЕВЕТИ од Др. Томе Живановкћа

(нАСТАВАк) § 3. Објекат увреде и клевете. Част по себи, вели се, не може бити објекат увреде и клевете, јер она не може г ) По преводу Д-ра Драг. Араиђеловића, ор. сИ., стр. 168.. 2 ) В. деФиницију речи: 1е с1еШ еђ 1е ^иа81~с1бН1 код В. Еасап11пег1в, ор. сИ., II, р. 93Г» ек 930. 3 ) Но иреводу Д-ра Драг. Аранђеловића, ор. сИ., стр. 168.. ■ А ) В. Вкићепгаисћ-ово објашњење §-а 1301. Аустр. Грађ. Зак., где овако почиње (наслов објашњења): »Сопсиггепх (1ез УегзсћиМепз шећгогег Регзопеп ћеј ВеНскеп* II, 8. 62"2,

БРОЈ 4.

бити одузега, као гато то можо н. пр. жпвот, слобода итд., јер је дакле част неаовредима. 1 ) Заступници овог мигаљења схватају различно објекат увреде и клевете: 1" Према ВтсИпд- у објекат ових кривичних дела је вољ а, која полаже на иоштован.е части, која, дакле захтева респектовање части. 2 ) Човек има вољу, да се не напада на његову част, и онај, који би то ипак учинио, повредио би тиме ту вољу. Ово мигаљење је неумесно зато, гато из љега излази, да је немогућа увреда или клевета дугаевпо болесног лица, иошто оно нема воље. Вттпд држи ово за умесно. 2° Према некима је објекат увредс п клевете т. зв. сиољна ча<:т, т. ј. уважиње, углед, или, како се јога каже, добро име. 3 ) Међутим неко може имати уважења, добро име, али иемати части, и обрпуто неко може имати части, али немати уважења, н. нр. зато гато је потпуно непознат у средини, где живи. Према томе се не може сматрати као обЈекат увреде и клевете оно, чега може и пе бити, н ако њих има. 3° Иертапп 4 ) и Нев8 : ') иалазе различне објекте за увреду п клевету. Објекат клевете је, веле, важење код других (»Ое11ш1 §• пп 1Јг1еП апс!8ег 1< ), добро име (»Ои1ег Мате"), реаутација (»Веитип«!«), добар глас (»ОиГег ВиГ к ), како се они па разне начине изражавају. Објекат пак увреде је, велп, [Лертапп, осеИање сопственог важе.н>а (»ОеГић! с1ег е1§'пеп СЈе11ии§ (< ), а Незв осе/Гање насти (Ећг§еГић1). Против наведеног објекта клевете важи оно, гато је мало час речено односно другог мигаљења. Што се пак тиче објекта увреде, на име осећап.а свог важен.а и осећања части, н.их не мора битп, па ипак да има увреде и клевете, према томе и части. Сем тога дугаевно болеснп п неодрасла деца не бп могли бити жртве ових кривичних, дела, гато и тврде Шсртапп и. Незз. Сва су дакле иаведена мишљења погрегана. Но иогреиша је п њихова заједвичка полазна тачка, на име тврђење, да част по себи не може бити објекат увреде и клевета зато, што је опа ирема схватању њихових застуиника неповредима. Пре свега част у смислу, у коме се овде узима, дакле чак и т. зв. унутарња част иовредима је. Увредом и клеветом она се може смањити. па и поииштити. Превиђа се, као гато је Шертапп поред осталих нагласио, »да свако телсе обесчагаћење, а особито продужено непогатовање може чак горим учинити човека, против кога је оно унрављено, кад му одузме поверење у солствену спагу п потпору других лица®. Али она могу,

1 ) В. V. 1^18x1 § 95 II 1, ВгпсИпд 1 136, Ргапк 306, Коћ1ег С ј А 47 1 . 2 ) 130. 3 ) Тако V. 1.18x1 § 95 II 1, Егапк 307, Мсгке1 287, Меуег-ЛИГеМ 421, ОГзћаизеп § 185, 2. *) 228. 5 ) ОЈе 1'Жге ипс1 сНе Вс1екП^ип§ с1сз § 185 (1891), стр. 27.