Policijski glasnik

СТРАНА 40.

БРОЈ 5.

Један случај неумесне примене нл. 12. и 18. цредбе о касапницама. Одбор општине Д. М на дан 22. новембра 1910. године, донео је одлуку, да се на дан 28. новембра 1910. године одржи и четврта лицитација за нздавање под закуп касапске аренде, са условима: да закупац (арендатор) није обавезан имати увек Јмеса, пошто је клање сваком слободио, али да положи на име кауције 500 динара и да аренду полаже месечно унапред; у противном општина има право одрећи му закуп без икакве накнаде... итд. Надзорна власт нашла је, да је ова одлука противна чл. 12. и 18. уредбе о касапницама, по којим је законским пронисима закупац касапске аренде дужан увек имати меса. Према томе, ако би се одобрила одлука одборска, дошло бн дотле, да варошица некада остане без меса, а за то не би имао ко да одговара. С тога је решењем од 5. децембра 1910. године № 9733 задржала од извршења горњу одлуку одборску. Но изјављеној жалби пуномоћника општинског, III. Одсек Државног Савета нашао је, да решење надзорне власти не може остати у снази с тога. што одлука суда и одбора, која говори о давању касапске аренде под закуп, није била противна прописима чл. 12. и 18. уредбе о касапницама од 8. априла 1839. године, јер се ови законски прописи не односе на арендаторе, већ само на касапе. Навод пак надзорне власти, да, ако се одобри горња одлука суда и одбора, може наступити и такав случај, да варошица једног дана остане без меса, неумесан је, пошто се из' саме одлуке види, да је у варошици задржано и даље слободно клање стоке. С тога је, на основу чл. 170. закона о општинама, решио, да се решење надзорне власти поништи. Одлука од 31. децембра 1910. године № 12154. Јоо. К. Ст. Одлука одељења Касац. Суда о сукобу војне власти са полиц. влашћу о томе: ноја је власт надлежна за извиђање и оптужбу грађан. лица која су унинила кривицу из § 115. војног казненог законика. Поводом сукоба команданта моравске дивизиске области и начелства округа тимочког по кривици Милутина Ц. Нинића пекара и Тасе Радуловића каФеџ. из Зајечара, оптужених за дело из § 115. војногказиеногзаконика, Касациони Суд расмотрио је акте ове кривице, па је нашао: Надлежност војних власти и војних судова у кривичним делима регулисана је.у одредбама, које су изложене у глави II. законика о поступку војних судова у кривичним делима. У тим одредбама нигде није поменуто да се надлежност војних судова простире и на грађанока лица, којима би се имало судити по § 4. војног казненог закониказа кривице, тамо именоване, које се казне по војном казненом законику.

Према изложеноме, кад закоником о поступку војних судова у кривичним делима није предвиђено да ће војни судови судити и грађанским лицима, која учине какво дело казнимо по војном казненом законику, онда се надлежност за извиђање оваквих дела учињених од грађанских лица има да одреди према општем кривич. суд. поступку, тим пре што према § 3. кривич. суд. пост. у II. одељку и војницима има да суде грађан. судови кад су учинили какво казнимо дело у друштву са грађан. лицима. Из свега наведеног, за извиђање ове кривице, па дакле и за оптужбу поменутог Милутина и Тасе, надлежно је начелство округа тимочког, а не војна власт. М. Л. Р.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ П О Т Е Р Е Душан Костић, коцкар, адани (( Гале в , чију с.шку изнооимо, у друштву оа Славком X. Сотировићем, такође познатим коцкаром, извршио је крађу новаца Пикодију Јанко-

вићу, сељаку из Каменице у ерезу нишком, па оу побегли незнано куда. Душан је отар 2 4 године, ма.ш, оувоњав. Одело носи кад сељачко кад обично грађанско. Славко је стар 2 0 година, повисок, оувоњав. Од одеда има зеленкаст капут и шешир од зеленог Фидца. Акт начелства округа нишког Бр. 186:1.

На тавану бараке Франсоа Манжа, на прузи Параћин — Зајечар, нађен је убијеп Јован Ђоновић, раденик из Црне Горе, који је до краја децембра пр. године, радио на тунелу. Утврђено је да су убице Јован Ђатковић и Никола Нивчевић, и да су убијеном однели 600 динара у новцу, пасотп, све хартије и једне ципеле са Федерима. Ћелковић је из Иипера у Црној Гори, стар је 3 0 година, раота оредњег, плав, бркова жутих, брија ое.

Никчввић је такође из Црне Горе, али одавно живи у срезу јабланичком као насељеник, отар је 28 година, виоок, плав, бркова жутих. Треба их нарочито тражити но рудницима и на новим железничким пругама, јер ое они махом баве тим послом. Депешаначелника ср. параћинокогБр. 2740. Драгутин Стаменковић, земл.оделац из Тешице, оптужен је за злонамерну пал.евииу, али ое налази у беготву. Он је стар 54 године, раста омалено!, оувоњав, косе омеђе, очију плавих, бркова малих проседих, брија се. Депеша начелника ореза моравског, окр. нишког Бр. 958. Милан Јовановић, кочијаш, родом из Велеречи у срезу таковоком, извршио је опаону крађу своме газди Мих. Радоњићу, пуковнику, па побегао. Он је отар 2 0 — 22 године, оредњег раста, дегкмекаот, у лицу омеђ, косе смеђе, бркова кратких дебелих, кад говори отеже. Депеша начелства крагујевачког Бр. 2305. Исидор Мојсеско, акордант нредузећа за грађење железничке ируге, има да одгокара

за дело из § 192. крив. закона код начелника ореза жичког, али је незнано куда отумарао. Лични опис непознат. Акт начелника ореза жичког Бр. 1 3653. Нрепоручује ое подицијским и оиштиноким вдастима, да за овим побеглим лицима учине најживљу потеру, и у случају проналаска стражарно их упуте властима које су потернице издале, с позивом на означене бројеве акта или депеша.

Т Р А Ж И С Е Драгутин Н. Станојевић, ковачки калфа из Медвеђе у орезу деопотовачком, отумарао је незиано куд. Он је стар око 1 5 година, раста омаленог, дежмекаот, смеђ, у сељачком оделу. Депеша начелника ср. ресавског Бр. 2337.

Штампа Краљ. Срп. Државне Штампарије

Уредник Душан Ђ. Алимпић.