Policijski glasnik

СТРАНА 42.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 6.

Ми мислимо, да треба одговорити аФирмативно, стим да би први купац, ступивши у права поверилаца, могао тражити за толико накнаду од другога купца. Јер први купац, неизвршењем своје обавезе да плати уговорену цену, проузроковао је повериоцима штету од 2000 динара, и ту штету треба он да плати. Истина је, да је уговор, закључен са ирвим купцем, раскинут услед друге лицитације, али обавеза тога купца, да плати штету коју повериоци неизвршењем уговора од његове стране претрпе, само је условно угашена: ако повериоци тим неизвршењем не остану оштећени. Не испуни ли се овај услов, обавеза остаје и даље у снази. У истом омислу и М. Стојановић, у своме чланку: Ј авна ародаја неаокретности и обавеза куица на њој који цену не аоложи. Соп1;га Мих. Тадић, у чланку напред наведеном. По Г. Тадићу, дакле, купац на првој лицитацији испада дефинитивно из обавезе, када друга лицитације да онолико колико и прва или више, и за њега је равнодушна ствар да ли ће купац на другој лицитацији положити или не излицитирану цену, као и то да ли ће, за случај да буде и треће пр јдаје, цена на овој бити мања или већа од цене на првој или њој равна; и онда ако би цена на трећој продаји била мања од цене на првој продаји, први купац би био неодговоран: он не може више одговарати, због туђе радње, пошто је једном већ из обавезе испао. Као хпто видимо, то питање, да ли ће први купац, који није положио цену одговарати или не у оном случају када је на другој продаји изишла једна цена која је равна цени на првој продаји или је већа од ње, зависи од тога да ли ће купац на другој продаји ту цену Фактички и положити или не, као и од тога колико ће се, ако ни други купац цену положио не би, деФинитивно, благодарећи трећој лицитацији и трећем купцу (који би цену положио), добити. Исто тако и одговорност првога купца, онда када друга продаја да мању цену него прва, може не бити деФинитивна: Ако други купац не плати цену, па дође до треће продаје на којој се добије цена већа негј на првој, или тој цени равна, па ту цену тај трећи купац и положи, тада први купац испада из обавезе у коју је био дошао услед тога Факта што је на другој продаји испала цена мања него на првој: како, наиослетку , повериоци нису, неполагањем цене од стране првога купца, оштећени, то им овај нема што ни давати. Дакле, као што тачно примећује и Г. М. Стојановић, у својој расправи о одговорности купца на јавној продаји непокретности, у случају да је било више продаја, одговорност првога купца — а то исто важи и за потоње купце — стоји у вези не са ценом или ценама које су дале друга, трећа, четврта итд. продаја већ са тим: колика се је цен а фактички и наилатила. Тек после и на основу овога, може се са сигурношћу знати да ли су и колику штету повериоци претрпели услед тога што први — или неки по-

тоњи купац — није цену положио, те је морало доћи до поновне продаје. И заиста, какве користи повериоци (односно дужник) имају отуда што је, на другој, или трећој, или четвртој, итд. иродаји изишла цена равна цени на ирвој лицитацији или чак и већа од ове, када су они Фактички, после последње продаје, наплатили једну цену мању од цене на првој иродаји, цену коју је дала та последња продаја? Зар није очигледно да су повериоци (однооно дужник) оштећени за ону разлику између цене на првој и цене на последњој продаји која је Фактички и положена? За које време сада могу повериоци (односно дужник) тражити наплату оне штете коју купац на првој продаји дугује зато што је друга продаја дала мање него прва? § 939. Грађ. Законика вели да »Право на тражење накнаде за штету застариће за три године, од дана кад је оштећеном штета позната постала« 1 ). Да ли је тај пропис општи, то јест да ли се он тиче и уговорне накнаде штете ? Питање се поставља стога што би се сасвим могла ствар и овако схватити: да право на уговорну накнаде штете подлежи оној истој застарелости којој и главно тражбено право засновано на истом уговору, тако да би се § 939. имао применити само на аквилијанску штету. Ипак, треба том пропису дати генерални значај, то јест треба узети да се он односи и на уговорну накнаду, једно стога што изрази накнада штете, ако се противно не би, из дотичнога законскога текста, дало извести, обухватају обе врсте накнаде штете, и, друго, што је тако и по изворнику нашега Грађ. Законика, Законику Грађ. Аустриском, чији § 1489. одговара §-у 939. нашега Грађ. Законика, или, тачније, чијем §-у 1489. одговара § 939.. Објашњујући § 1489., коментаристи Аустр. Грађ. Законика веле да се он тиче у опште сваке тужбе за накнаду штете (Еп1;8сћасћ§'ип§8к1а§е), па, дакле, и оне тужбе те врсте која проистиче из каквог уговора. (В. у овом смислу: 8кЉепгаисћ, ор. сИ., II, 8. 832). (НАСТАВИЋЕ СЕЈ Ж. Пери-ћ.

О УВРЕДИ И КЛЕВЕТИ од Др. Томе ЗКивановића

(НАСТАВАк) 2. Неки разликују између увреде и клевете, тврдећи да је немогућа само увред а умрлог лица. То су заступници погрешног митнљења, да је објекат увреде осећање сопственог важења (Иертапп) или осећање части (Незх) 1 ). Пошто ово осећање престаје са смрћу, то је увреда

') Други део тога параграФа, који нам овде не треба, глаеи овако: (( Ако је штета из здочинства постала, онда ће застарети право на тражење за 24 године". 2 ) Иертапп 340, Неав 36.

по омрти немогућа. Објекат клевете је напротив уважење код трећих, добар глас, а то не престаје са смрћу. То је, како вели Неаа, објекат, , »који лежи у главама трећих лица". 3. Према нагпем мишљењу могућне су и увреда и клевета умрлих. Као што се је видело, објекат ових кривичних дела је част. У интересу је пак поштовања успомене умрлих, да се и онп сматрају као субјекти части, и ако нису иравни субјекти, да се дакле част схвати као независна од правног субјективитета човечијег. Овако треба узети тим пре, што је она по превасходству једно добро нематеријалне природе. 1 ) Према § 215 б. к. з. умрла лица имају пасивну способност са увреду и клевету. »Клевете и увреде, учињене наспрам умрлог лица, казниће се по одредбама овог закона исто као и да је то лице било живо у време учињеног дела сс . Напротив према чл. 33. зак. о шт. умрла лица немају те способности. Ту се вели, да ће се по овом закону казнити клевета и увреда, »нанета умрлим лицима« само онда, »ако је учињена у намери да повреди част или нахуди угледу њихових живих наследника". Извесна увреда или клевета није дакле кривично дело, у колико је управљена против једног умрлог лица, већ само у колико је она иетовремено и увреда одн. клевета његових живих наследника, т. ј. она је кривично дело само као увреда одн. клевета ових лица. У страним законодавствима ово питање је на разне начине решено. Тако према белгијском праву умрли имају пасивну способност само за клевету, према швајц. пројекту к. з. такође. У немачком праву је пак као што се је видело, врло споран смисао §-а 189 у овом погледу. Г. Еолективпа лица. Колективна лица су скупови људи\и организације, који се у обичном говору означавају као једна целина услед истоветности њиховог циља и њихових Фуикција, ма да се мењају лица, из којих су они састављени, одн. која њима управљају. Колективна су лица н.пр. разна трговачка и индустријска друштва, еснафи, политичке странке, задужбине итд. 2 ) Некк су колективна лица законом призната као субјекти права, и она на основу тога поотају т. зв. иравна лица. Врло је спорно питање, да ли правна лица и у опште колективна лица имају пасивну способност за увреду и клевету. 1. Према некима колективна лица немају ове способности. То се на разне начине образложава. »Само појединац има част, вели ВигсИпд, 3 ) као што само он има живот и здравље. Весмислица је колективна част породица, сталежа, правних лица, Фирми, власти. Они немају људске вредности, и требао би се још наћи човек, који би могао увредити један завод животињском

1 ) Тако Атз1ег БЈе Мб^Псћкеи етег Тпјшме ап Уегзкогђепеп 1871, сгр. 97, Ме\)ег-Л11[еЛ(1 у 5. изд. В. прот. V. Оеттгпдеп-Рпг[е1с1 39/40. 2 ) Уп. ^Гертапп 348. 3) 1 140.