Policijski glasnik

ВРОЈ 6.

ноовком«. За тим иродужује Вттпд, да колективна лица немају ни »претпоставке за морално делање«, на име »она немају сопетвене савести®. Ово је нетачно. Пре свега част није квалитет само физичког лица зато, што је она, као што се је видело, скуп разних вредности, а бар некоје од ових могу имати и колективна лица као бића, која имају своје одређене Функције. 1 ) Што се пак ј тиче тврђења о недостатку сопствене савести као претпоставке моралног делања, Мертапп је умесно приметио, да ово није нужна претпоставка за постојање части, јер и част појединаца зависи једино од начина, како врши своје животне Функције, а не обраћа се пажња на његове унутарње психичке појаве. Делање у спољњем свету је дакле једино меродавнб за питање о постојању части. Према V. Ваг -у 2 ) колективна лица немају пасивне способности за увреду и клевету зато, „што она не могу осетити душевни бол, који је карактеристичан за увреду и клевету 11 . Увреда и клевета управљене »привидно« против колективног лица могу бити схваћене према околностима, вели он, само као увреда и клевета појединих лица, која сачињавају већину при гласању. Ово схватање је последица његовог погрешног појма о увреди и клевети. 2. Према некима од колективних лица само иравна имају пасивну способност за увреду и клевету 3 ). Ово мишљење се заснива на данас одбаченој романистичкој теорији, према којој се само код правних лица може замислити заједничка делатност, т. ј. делатност различна од делатности појединих чланова. 3. Према нашем мишљењу сва колективна лица могу бити жртва увреде и клевете. Свако од њих на име има своје Функције и на основу ових прибавља себи извесне вредности, н.пр. кредитну, правну итд. т. ј. извесне врсте части. Тако ако би више лица основала економско друштво, ово би могло бити увређено одн. оклеветано. 4. Неки писци чине овде једно ограничење. Према њима колективна лица имају пасивну способност за увреду и клевету, али под условом да су организована 4 ). »Нужно је захтевати организацију, вели Иертапп 5 ) да би се добио видљив израз за заједничку СФеру, која се има разликовати од појединачне, и да би у исто време било субјекта који се појављује као овлашћен на кривичну тужбу и истрагу у име целине <( . 5. Према Иертапп- у организована колективна лица нису способна за увреду, већ само за клевету. Ово је последица његовог погрешног схватања о објекту увреде: колективно лице не може имати

1 ) Уп. Иертапп 350. 2) 189. 3 ) Ово је схватање старије кривично-правне науке. Од модерних писаца тако Коћ1ег 140. 4 ) 8(епд1егс1 Коттеп1аг гиг ^{гаГргогеазогЈпипд и. 2ит Оепсћ1уегГа88ип §8 §еае |;2 1898, стр. 84. (потребна је могућност заједничке вол>е). Во1ге Агсћ. Г. (1. 81гаГгесћ1 25 2 (потребна је свест заједничке части). 5 ) В. нарочито Јлертапп 352.

ПОЛИПИЈСКИ ГЛАСНИК

осепање сопственог важења. Исто овако узима и Неза, јер је према њему објекат увреде осеКање части. 1 ) 6. Према 018ћаивеп-у задужбине се не могу сматрати као пасивно способне за увреду и клевету, јер, вели, »не може бити увређено и оклеветано оно правно лице, чији супстрат сачињавају само имовински предмети, на име задужбина, јер је част особина људи®. 2 ) Ово је неумесно, јер, као што је већ наглашено, довољно је вршити извесне социјалне Функције, да би се прибавиле неке од оних вредности, које сачињавају част. Против схватања у опште, да колективна лица, сва или само извесна, могу бити жртве кривичних дела у питању, наводе се још два аргумента. 3 ) 1° Тиме би се, вели се, онемогућили писање историје и критика, и то би водило споровима, у којима би судска одлука била лишена сваког поузданог ослонца. Тако морало би се, вели, сматрати као клевета изношење дела једног још постојећег друштва, ма да ово дело припада једном столећу раније, и ма да су помрли чак и унуци свих лица, која су онда била чланови тог друштва. Аргумент је очигледно и сувише слаб. Част колективних лица је независна од тога, да ли су његови чланови живи онда, кад је повреда исте извршена, и не може бити остављена на милост и немилост критици само зато, што би се колективном лицу приписавала дела из једног столећа раније. Што се пак тиче тешкоће доказивања, она не може бити на уштрб нечије части, већ само на штету онога, који је што износио. — 2° Схватање, да су и колективна лица пасивно способна за увреду и клевету води, вели се, у бесконачност, јер би онда могао бити оклеветан и увређен и куглански клуб, шетачко удружење створено само за једно лето, ученици једне нхколе. ноћни стражари једне вароши. Ова примедба је такође неумесна. Ако у именованим случајевима заиста постоје колективна лица, онда нема разлога, да се и она не сматрају пасивно способна за кривична дела у питању. Међутим нема колективног лица у неким од поменутих случајева. Тако н.пр. градски стражари не сачињавају једно колективно лице већ по томе, што су страж,ари, јер не постоје елементи појма колективног лица: ту нема заједничке Функције, различне одфункције појединих стражара. Према нашем к. з. имају од колективних лица пасивну способцост за увреду и клевету државна надлегитва, и разна аолитичка тела као н.пр. Народна Скуп-; штина, окружне и среске скупштине (§ 104 ј а остала иравна лица као н.пр. разна трговачка друштва и друштва у опште (да| кле сва колективна лица) само за клевету, која је управљена против кредита (§210). (НАСТАВИЋЕ СЕ)

Ј ) 27/28. 2 ) § 185, II а. 3 ) В. V. Ваг 190, 188 пр. 149. Уп. прот. Иертапп 188.

СТРАНА 43.

ГРАНИЧНЕ МЕЂЕ УМИШЈБАЈА И НЕХАТА

(НАСТАВАК) У овоме смислу могло би се цитирати још неколико одлука. Противљење Апелационог Суда није у одбијању принципијелнога сватања о с1о1ив-у тс1е1еггтпа1из-у и његовој кажњивости, које има Касациони Суд, већ у томе што Апелациони Суд увек налази да постоји доказан Фактички елеменат •— одређена намера, управо воља да се оствари последица за коју се оптужује. Сватање Касационога Суда јесте логично извођење теорије воље на коју је он стао дефинишући умишљај. Да би се једна последица некоме могла урачунати као умишљена, нужно је да је он њу пре остварења хтео. Кад виновник предвиђа само једну последицу своје радње и њој својом радњом директно тежи, онда је то одређени умишљај. Али кад он предвиђа више последица своје радње и хоће их све, хоће сваку појединачно и не прави разлику између једне или друге, кад се он задовољава само ако једна наступи па ма која, онда се он може оптужити да је умишљено остварио само ту последицу, која је Фактички настала, а не и друге које је само замишљао. Јер, чим је само једна од више могућних последица хотења, па једна и наступи, онда је у ствари воља дефинитивно заступљена, ње више нема, па се отуда и не може распростирати на друге ненаступеле последице. Практична вредност оваквога сватања јесте у разликовању између повреде тела и покушаја убиства. У оба та деликта материјални елементи су истоветни. И у случају повреде тело је обрањено, поремећен је његов интернитет, а то је исто и у случају покушаја убиства скопчаног са повредом. По материјалноме основу ми ова два деликта не можемо разликовати. Отуда се морамо обратити субјективним елементима кривичнога дела, па питати: шта је виновник хтео својом радњом да оствари. Ако је он хтео да произведе смрт онда постоји покушај убиства, а ако он то није хтео, онда постоји повреда. Међутим, ако виновник у моменту радње није могао никакву одређену намеру, ако му је било свеједно а убио а повредио, ако је дакле једнако хтео и убити и повредити, онда је он у ствари хтео ону последицу која Фактички наступи. Судови и истражне власти, махом кад хоће да утврде покушај убиства, не обраћају се испитивању субјективних елемента, не истражују вољу виновникову, па да изнађу коју ће му последицу урачунати, већ вазда помоћу вештака утврђУЈУ Д а ли Ј е °РУђ е којим је дело извршено рег 8е смртоносно и да ли је способно да произведе смрт. Ако вештаци реку да јесте, онда се пресуда изриче за покушај убиства. Знамо случај да је осуђен за покушај убиства човек који је ударио противника малом тупом секиром по врату и нанео му лаку повреду тела. Овакво је поступање апсолутно погретино. Иикакве солидне базе нема ра-