Policijski glasnik

СТРАНА 74.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 10.

би сам изјављивач изузео извесног одређеног официра или судију или више њих. Тада би се имало узети, да је сваки од неизузетих појединачно увређен, те би сваки могао подићи тужбу. Тако исто и онда, кад би изјављивач рекао, да су сви оФицири 6е8 изузетка кукавице, одн. да су све српске судије без изузетка несавесни људи 1 ). МогуКе је, да се изјава омаловажавања изрично односи на једно лице, али да се не може утврдити, које је то лице. Тако то би био случај, кад би А довикнуо извесној гомили људи да је један од њих магарац. Овде не би било увреде, јер недостаје један њен елеменат. Слажући се с тиме, да се свако мора узети с 1е 1еде Ша, ВтЛтд ово критикује Ле 1еде ГегепА а. Право привилегише', вели он, увреду с намерним прећуткивањем лица на тужбу овлашћеног, која се може нанети како из кукавичлука, тако и из раФиниране пакости или из оба мотива, и зато, се ово правно стање, продужује ВтЛтд, с правом оштро кори особито од лица, којих се оваке увреде тичу. Овде постоји, вели он, увреда; да извршилац исте не би остао некажњен, треба да се истрага и суђење врше ио званичној дужности у тим случајевима, као и у оиште онда, кад је изјава омаловажавања учињена иод колективним означењем, а не зна се лице, на које се односи 2 ). Ово тврђење ВтсИпд-ово је у противности с нојмом кривичног дела увреде. Част постоји само у толико, у колико постоји личност, коме она припада. Она је дакле једно добро чисто личне природе. Према томе је немогуће тврдити, да је част повређена, и у исто време да се не зна личност, којој она припада, као што би то био случај у горе наведеним примерима, кад би се усвојило мишљење Вхп&тд- ово. Но ово не значи, да би онакав изјављивач омаловажавања остао увек некажњив, т. ј. да у оним случајевима не би никад било увреде. Раније се је на име видело, да пасивни субјект увреде може бити и колективно лице. Према томе ако би се изјава омаловажавања под колективним означењем односила по Форми на такво једно лице, а не би се могао одредити појединац, против којег је она у ствари управљена, изјављивач би био к&жњен за увреду нанету оном колективном лицу. Тако војска би била пасивни субјек увреде, ако би А казао у једном новинарском чланку да су српски официри кукавице, а не би могло утврдити, да се ова изјава односи на једног или

може одредити лице, на које се оно одноеи, под условом, да се по закону за њих подиже тужба од стране једног лица или надлештва као заступника њиховог. Аргументација је очигледно погрешна. Питаше, да ли постоји увреда. је независно од тога, ко подиже тужбу. ') Према V. Ваг -у овде на би било увреде за појединце. Противно схватање било би, вели (197 пр. 166), чието Формалистичко, и противрочило би стварном дејству изјаве, које се састоји у томе, што се овим додатком апсолутно невероватним, дискредитује и смепшим чини цело тврђење. Али ово је без значаја за постојање увреде. Она постоји, чим има изјаве омаловажавања против једног одређеног лица, и ако је ова изјава смешна и тврђење у њој садржало невероватно. 2 ) 143.

више одређених ОФицира. Према чл. 29. зак. о штампи тужба би се имала подићи од Министарства Војног. § IV. Сазнање изјаве омалозажавања. Да би било увреде, видело се је, да је поред осталог потребно и то, да је изјава омаловажавања некоме неиосредно дошла до знања. На име потребно је, ако је изјава усмена, да ју је неко чуб, ако је симболичка, или »делом® учињена да ју је неко видео, ако је писмена да ју је неко прочитао. Не би према томе било увреде, ако би н. пр. усмена изјава била учињена на неком страном .језику, који нико од присутних није разумео или ако би А, у свом кабинету усамљен, изговорио какав омаловажавајући израз против Б (монолог). Ирема некима ие би било увреде чак ни онда, кад би А у свом иородичном кругу учинио омаловажавајућу изјаву против Б'). а према некима чак ни онда, кад би А учинио омаловажавајућу изјаву против лица Б у присуству лица, с којима је у тако блиском односу да се изјава може сматрати као монолог 2 ). Но за овако сужавање заштите части од увреде нема никаквих разлога. Тврђење, да се изјаве у питању имају сматрати као м;онолог, неоправдано је, јер за постојање увреде је равнодушно то, да ли ће лице, коме је изјава омаловажавања непосредно дошла до знања, исту другима саопштити или не. а у осталом нема никакве гарантије, да је чланови породице одн. блиска лицато нећеучинити. Као што се из реченог види, за постојање увреде није потребно, да је изјава омаловажавања дошла до знања ономе, против кога је она управљена. Она је свршена у тренутку, кад је изјава омаловажавања дошла непосредно до знања ма коме лицу. Тако ако је изјава у пи■гању учињена на једној отвореној дописној карти, увреда би посто.јала већ онда, кад би разносач карту прочитао; ако је пак учињена у једном телеграму, рукопису или у телеФонском разговору, увреда би била свршена, већ онда, кад је телеграфски или телеФонски чиновник одн. слагач сазнао изјаву омаловажавања 8 ). Ако је изјава омаловажавања управљена против публике, онда је увреда свршена, чим је изјава дошла до знања ма коме лицу из публике 4 ). Према КоМег-у међутим потребно је, да је изјава омаловажавања дошла до знања самом ономе, против којег је она управљена 5 ). Тек онда, вели он, постоји увреда. Ово мишљење је погрешно зато, што се оно заснива на примени у Кривичном Праву ириватно-иравног начела, да једна изјава има правну важност тек онда, кад је а;;цептирана од лица, на које је управљена. Увреда постоји, и ако би изјава омаловажавања била саопштена неком ио' 1

') Тако КоШег 19. 2 ) Атапп у ВасИвсће Аппа1еп 38 40. 3 ) Уп. V. Ивг1 § 95 III, Иертапп 329, ВгпсИпд 1 145, Ргапћ § 185 I, 01зћаизеп § 185, 14, Меуег-А11[еШ 431. 4 ) Уп. 01зћаиаеп § 185, 14. 5 ) 21.

верљиво 4 ). Тако увреде би било, кад би А рекао лицу Б, да је В једна животиња, с напоменом, да то ником не саопштава. § 7. Увреда нечињењем (пропуштањем да се укаже уважавање). Пошто правна дужност на указивање уважавања не постоји, веле неки, то се пропуштање указивања уважавања не може сматрати као увреда 5 ). Овако решење нитања 1 ; о увреди нечињењем неосновано је. Увреда је, на име као што се је видело, пре свега изјава омаловажавања а не неуказивање уважавања. Према томе ако оваке изјаве нема, пропуштање указивања уважавања неће бити увреда, и ако би пос^ојала правна дужност на указивање истог. Иитање о увреди нечињењем је дакле независно од тога, да ли постоји правна дужност на указивање поштовања 6 ). , Из горњег излази, да се увреда може нанети и проп^штањем указивања уважавања, ако се тиме изјављује неомаловажавање. Кад се пак пропуштањем указивања уважавања изјављује омаловажавање, Фактичко је питање. Може се у опште сматрати као правно само то, да се пропуштање високоиоштовања не може никад сматрати као изјава омаловажавања. Тако н. пр. неприсуствовање на извесној свечаности, приређеној у част неке личности, или у бакљади у част извесног лица. ^гертап наводи као пример пропуштањависокопоштовања пропуштање целивања руке даме из кругова, где се исто очекује (обичај, који он узгред означава као »ћагђаизсће Ве^гивзип^зГогт") 1 ). У свима таквим случајевима, вели Иертапп , прекор пада само на онога, који пропушта високопоштовање. Да би међутим било увреде, потребно је, вели, не само да пропуштање представља њега као неваспитана човека, »већ и да у исто време може мрља пасти на адресата пропуштања". Као случајеви где ое пропуштањем указивања поштовања изјављује омаловажавања могли би се навести, неотпоздрављан.е и непоздрављање између лица подједнаког социјалног положаја или од стране лица нижег социјалног положаја, нетраж.ење опроштаја (пардона) .при. каквом нецажњом учињеном додиру. Овде се, како умесно примећује 1Лертапп, с неким поступа као с неџентлменом на објективно приметан начин. Али и ако би се у оваким случајевима могло узети, да постоји увреда, кад је изјављено омаловажавање, врло се често казна неће моћи применити, јер се лице у питању може с успехом позивати на кратковидост, замишљеност, рђаво намћење Физиономија, те тако не би било кривца' 2 ). (наставиће се) " -

') Уп. Цертапп 329. -) Тако ЗсћШхе 354, V. 1Л&Х1 § 95 Ш, 01&ћаи&еп § 185, 8. 3 ) Уп. Иертапп 272. 4 ) 277. 5 ) Уп. Иертапп 273;