Policijski glasnik

1;['0Ј 14,

110ЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 111.

зак. о оиштинама. — па услед овога моли урсднпштво,.да по овомо у првом наредном овоме броју даде своје обавештење, како би се истог лридржавао, а то је: имају ли право и остали пиоари да иотписују са кметовима: акта, нресуде и решења у својим одељењима, која засебно Фукционишу, по постојећем распореду иредседника, пли не к . — Иа ово питање одговарамо : И ако на први поглед изгледа, да су наређења чл. 103. и 115. закона о општинама у сукобу, ипак се прп пажљивијем нроучавању закона види, да то не стоји. Јер кад се узме у обзир то. да се у чл.115. изречно наређује: да „сва писма и све псправе, које се издају у име општинске власти,® потписују председник и деловођа, или њихови заступиици, онда се јасно види, да је законодавац нарочито хтео њих да обележи као одговорна лица, како би се, на тај начип обезбедила правилна и саве.сна служба. Свега тога, пак, не мон^е бити, ако се дозволи, да председник ту одговорност преноси на другога и онда, кад је оп на дужности. То се право не може извести за председника ни из речи: „или његовог заступНика," јер кад и у којим случајевима може бити застулништва, одређено је у чл. 38. и 119. п 120. ломенутог закона. Да је законодавац условио, да председник и деловођа потписују све акте који од стране оптнтинске власти излазе, види се јасно и из чл. 109. тачке 4. истог закона, који гласи : „потписује сва писма, која се од стране онштинске власти шаљу и издају." То се још јасније види из става трећег тачке 7. чл. 109. где се само председнику општине београдске дозвољава, да извесне своје дужности из тачака 3. 4. и 0. може пренети на потпрецседника или кмета правпика. Тиме, дакле, што тражи да се ни један носао не сврши без знања и суделонања нредседника и деловође, може се једино и објаспити, што њих заједнички и чини одговорним за све неправилности. Само наравно треба увек иажљиво издвојити послове који се у име општинске власти издају, где мора бити потпис председника и деловође, од лослова, који се истина раде у суду, али нису резултат какве судске одлуке или у опште важиога значаја. Тако, по чл. 103. који регулпсава унутрашњи одношај између лредседника и кметова, иредседникможе овластити кмета, да потписује безпачајне акте инФормативне прироче и томе слично. Нпр. власт тражи да јој се упути извесно лице или јави да ли оно постоји у општини? Председник такав акт да у рад кмету. Кмет упућује дотично лице власти или јавља о његовом постојању и потписује акт. Такав акт може бити примљен од стране власти без бојазни, нити се тиме вређају наређења чл. 115. а таквих и сличних послова има много. Несумњиво је да строга примена чл. 109. и 115. чини велике незгоде варо-

шким оиштинама, где су нослови разгранати, алп кад је законодавац хтео да важније послове повери само иредседнику и деловођи, нарочито овом последњем као стручном лицу, онда тако мора и да остане све дотле, докле се законодавним путем друкчије не наредп.

ОДЛУНЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КА0АЦИ0Н0Г СУДА За изрицање казне над опшгинским часницнма, аа нешиљање извештаја о мерини на општинском кантару, надпежан Је сталан статистички одбор, а не надзорна власт. Богољуб Р., председник, и Радош П., деловођа општпне п узети су на одговор, што по наредби падзорне власти, а по захтеву Управе Државне Статистнке, нису послали извештај о мерини на општинском кангару. На испиту председник је изјавио, да извештај није послат с тога, што на општинском кантару ништа није мерено, и што је до сада тако и практиковано, т. ј. када није било што да се мери, извештај се није ни слао. Ово исто изјавио је и деловођа. Надзорна власт, на основу чл. 158. закона о општинама, пресудом од 3. Фебруара 191.1. године Бр. 28. казнила их је са по сто (100) динара у корист државне касе. По пзјављеној жалби, 111. Одсек Држапног Савета нашао је, да лресуда пе може остатп у снази с тога, што надзорна власт није бпла надлежна за изрицање ове казне, већ сталац Статистички Одбор према чл. 15. закона о уређењу ДржавнеСтатистике. Стога је, на основу чл. 170. закона о општинама, решио, да се пресуда надзорне властп ноништи. Одлука од 24. марта 1911. године Бр. 1169. Опитина има право да од кафеџија, који изношењем столова употребљавају тротоаре и делове улица, наплаћује таксу, величину које одређује сам општински одбор. Одбор општине београдске донео је одлуку 1. јуна 1910. године А№ 99—381. којом је одредио колико поједине овдашње каФеџије имају плаћати општини због заузимања тротоара н делова улице. Противу ове одлуке, А. М., овд. хотелијер, жалио се надзорној власти, наводећи да одлука не одговара закону: 1. Што одбору ни једном законском одредбом није дато овлашћењс, да ову дажбину може од грађана наплаћивати; 2. Што и кад би му било дато ово ираво, он бп за употребу овог земљишта могао наплаћивати кирију само тако, ако би начинио уговор о закупу са појединим каФеџијама, којом би се лриликом узајамно одредила величина кирије, а не да ову снм произвољно одређује; и 3. Што је и сама такса неправилно разрезана, јер није извршена лроиорци-

јонално, нити је одбор нри њеном одређивању имао у виду место, просторност земљишта, и да ли се употребом овог земљишта саобраћај отежава или ие. Надзорна власт нашла је, да је одборска одлука иа закону основана, пошто иојединци немају права на стационпрање по улицама, и пошто полицијска' и општинска власт може толерирати стационирање, кад оно не смета јавном саобраћају, и прописати услове под којима ће се то дозволити. Према овоме, општини не морају ништа за улицу плаћати они, који исту неће да заузму. Из овога, пак, сасвим логично, излази, да се ожалбеном одлуком и не вређају ничија права. С тога је, на освову чл. 152.. закона о општинама, решењрм од 18. августа 1910. годиие ГШ 15423. одобрила одборску одлуку. По изјављеиој жалби, III. Одсек ДрЛГавног Савета нашао је, да је решење надзорне власти правилно и на закону основано. С тога је, На основу чл. 170. закона о општинама, решно, да се жалба одбаци као пеумесна. Одлука од 3. марта 191 I. год. № 10636 1 ).

Сваки сеоски дуЂан подтежи пла^ању дућанске аренде — чп. 4. и 5, закана о сеоским дућанима. Одбор општине М на дан 17. децембра 1910. годиие донео је одлуку Бр, 497')., да двојица ондашњих механџија илате на име дућааске аренде по 150 динара на годину; али како нису радили целу годину, то ирви да плати 37*50 дин. за три месеца, а други 28'30 дин. за два месеца и 8 дана. Један од ове двојице, незадовол.ан овом одлуком, изјавио је жалбу надзорној власти, наводећи да одлука не одговара закону с тога, што је ова радња, иа коју му се арснда хоће да наилати, Филијал његове главне радње, коју дрлш већ иеколико година, и на коју већ нлаћа аренду. Надзорна власт решењем од 5. Фебруара 1911. године Бр. 2054. задржала је од извршења ову одборску одлуку из разлога: што жалитељ ио чл. 5. закона о сеоским дућанима, као што се из извештаја оиштинског судавиди, плаћа аренду дућанску, те би, кад би се и Филијал његове радње, који је у истом месту, понова арендом оптеретио, то било противно чл. 4. пстог закона, пошто се из поменутог закона види, да аренда није везана за место, као игго је случај са таксом за месно механско или каФанско право. По жалби пуномоћника оиштииског, III. Одсек Државног Савета нашао је, да решење надзорне власти пе може остати у снази с тога, што према чл. 4. и 5. закона о сеооким дућанима сва ки оеоски дућан подлежи ллаћању дућанске аренде.

') Код овога предмета поотојало је и мишљење мањине, да решоње надзорне власти не може остати у снази с тога, што ошнтина нема право да нанлаћује ову дажбину према чл. 4. Финансијеког закона за 1910 годину.