Policijski glasnik

БРОЈ 15. и 16.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛА 011ИК

СТРАПА 125.

и она јо пристала да ти до венчања даје лет ототина Форината месечно". —- И доиста ову сам суму нагпао сутра дан на моме столу заједно са једним врло лепим оделом и са иеколико адиђара. Међутим крштеница гроФа Б... чије сам име био узео и коју је »генерал" иоручио, рачунајући да и друга документа после изради, не долазаше још, али бароница, чије слепило мора да изгледа непојмлЈиво онима који не знају докле идо веровање глупака и смелост варалица, пристаде да ме узме и под именом Русо, ношто сам под тим именом имао ове потребне исправе. Није ми недостајало ништа друго до пристанак мога оца а ништа не беше лакше него то набавити помоћу Лабра, који нам је био под руком; само то, што је бароница пристајала да се уда за мене лод лажним именом, могло га је одбити да не буде саучесник у једној превари, која се не би могла да правда потребом да се спасава мој живот. — Док смо ми лупали главе око овога дознадосмо да је кадар »летеКе војске" у освојеним земљама толико нарастао, да је влада, отворив најзад очи, издала најстрожије наредбе за сузбијање ових злоупотреба. Ми поскидасмо одмах униформе мислећи да се тад нећемо имати чега бојати, али истраживања су била тако ревносна да је »генерал" био принуђен одмах бежати у Намур, где је се надао да не ће бити на ударцу. Бароници сам доставио за његов ненадан одлазак и рекао сам јој да је „генерал" неспокојан што ме је примио у војску под измишљеним именом. Она се јако због мене забрину и нисам је могао умирити док нисмо пошли у Бреду, куда је она пошто по то хтела да ме прати. Било би незгодно кад би се протварао, а то би шкодило и моме угледу, и треба да ми ое верује кад кажем, да ме њена толика наклоност косну. Осећао сам грижу савести, према којој се у деветнаестој години никад не може бити глув; назирао сам амбис у који сам већ гурао ову добру жену и изгледало ми је да је чујем како виче: војни бегунче, скитницо, двожењо, ФалсиФикатору. Ове ме мисли определише да јој све признам. Далеко од оних који су ме бити увукли у ову комендију и који су можда већ били затворени у Намуру, још више сам се одушевљавао мојом намером и једно вече, нри крају вечере одважим се и почнем. Не улазећи у нојединости мојих доживљаја 2 зек г1 0 сам бароницп да ми прилике, које ми је немогућно изложити, не дозвољавају бављење у Брислу лод именима, која она зна и која нису била моја. Додао сам да ме догађаји приморавају да бежим из Ниских Земаља и да се не могу женити и ако би то била за мене срећа, али да ћу за вечна времена сачувати успомену на доброте које ми је чинила. Говорио оам дуго и ватрено оа лакоћом о којој нисам ни с.ањао и са зебњом сам очекивао одговор бароничин. Непокретна, са бледим образима, са укоченим погледом као месечар, она ме је слушала не прекидајући ме, и наједанпут, бацив ми један страшан поглед, диже се

и закључа ое у овојој ооби, те је више ниоам видео. Обавештена мојим признаљем а можда и неким речима, које су ми, нема сумње, измакле у узбуђењу, она је увидела опасност која јој је претила, и у праведном неповерењу она ме може битп сматраше кривљим него што сам био у ствари, можда је веровала да сам умешан у неки велики злочин, у коме је може бити било и крви... С друге страие пак, ако притворство треба да изазива страх, искрено признање које сам јој учинио, требало би да ју је умирило. Ова носледња мисао свакако је код ње и иреовладала, јер кад сам сутра уотао, хителијер ми даде једну кеоицу у којој је било 15.000 динара у злату, коју му је бароница била предала нред полазак у један сат изјутра. Ништа ме више није задржавало у Бреди те опромим отвари и после неколико сати био оам на путу за Амстердам. Рекао сам и ионављам, да извесне појединости овог доживљаја могу изгледати неприродие, и чак ће се може бити наћи неко који ће рећи да је све лажно, а међутим ништа није истинитије од тога. Почетна слова, која сам поменуо, довољна су да увере сваког ко познаје Брисел за последњих тридесет година. У осталом, у свему има само општих ситуација каквих има у најобичнијем роману и ако сам ушао у неке појединости то није да изазовем интересовање, него са намером да личности које лако верују обезбедим од једне врсте превара, која се тако често употребљава V свима друтитвеним редовима и са више уснеха него што се мисли. У ствари то и јесте циљ овога дела. Нека се озбиљно размисли о њему јер и државни тужиоци и судије и полицијски чиновници и жандарми имаће можда једнога дана користи отуда. У Амстердаму сам се бавио <<брло мало, желео сам да видим Париз. Пошто сам дигао новац на двема упутницама као остатак од новца што ми га је оставила баролица, кренем се на нут и 2. марта 1796. год. стигнем у престоницу, где је после моје име правило толику узбуну. Настапио сам се у улици „Степенице" у хотелу »Шумски Јунак" и, прво сам мењао дукате за Француски новац и продавао мале адиђаре и луксузне ствари које ми нису требале, јер сам мислио да се настаним у некој вароши у околини где бих нашао ма какво занимање. Али овај план нисам остварио. Једне вечери један господин који се налазаше увек у хотелу и посредовагае путницима, предложи ми да ме одведе у неку кућу где се коцка. Беспослен пристао сам иолажући много на овоје искуство стечено у »Турској КаФани® и »КаФани код новца®. Приметио сам одмах да су бриселски коцкари једва могли бити шегрти овима с којима сам сад играо. Данас администрација коцке има за себе само »пикслу« и грдно преимућство да тиме увек добија, а изгледи играча увек су једнаки, алиувреме, о коме говорим напротив пошто је полиција трпела ове коцкарнице зване гасило 1 ), није се задовољавало само ређа!) У оригиналу е1ои{То1г меото где ее гаси нпр. ватра пр.

њем карата и одабирањем боја, већ оу стални гости имали међу собом уговорене знаке тако састављене, да је новајлија морао подлећи. И два дељења мени однеше ототину луја и још би ми однели, али је било суђено да ме бароничин новац одвоји од овог друштва. Судбина је за средство била изабрала Розину, једну лепу жену, коју сам упознао за столом. Она се испрва показиваше као да је ја и не интересујем, али после месец дана био сам њен љубавник и није ме когатала ништа вигае до ручкова, иозоригата, кола сукања, рукавица, пантљика, цвећа и т. д. свега онога што у Паризу не кошта много само кад се ие плаћа. (НЛСТАВИЋЕ СК)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I. Г. Светозар Димитријевић, полицијски писар, пита : »По § 466. грађ. суд. иоступка, нопис се на лицу места врши само тада, ако дужник нема тапије на непокретно добро, пазећи при томе да су испуњене све оне Формалности, које се законом траже па да продаја постане снажна; у противном, т. ј. ако дужник има тапије, онда попис се врши по тапији и по том списку пописа имање се продаје. Овако до сада је потписати радио и продаје су по тужби биле оснажене. Но, пре извесног времена, ио извесном дуговању, извргаена је продаја непокретног имања, по списку пописа, сачињеном у мерама и границама по тапији, онако како у иотој стоји, и ова продаја уништена је по тужби дужника из разлога: »што попио имања није извршен по наређењу § 477. грађ. пост., јер границе имања нису означене оуседним имањима по имену њихових оопственика®. Моли се уредништво за објашњење: да ли је поменути оудски разлог довољан да се продаја уништи, и ако јесто, онда, да ли је довољно да по оваким тапијама где границе имања нису означене суседним имањима по имену њихових сопственика, ове позове, саслугаа их о томе и списак пописа на основу ових саслугаања и мера означених у тапији састави; или треба изаћи на лице места и у присуству суседа, дужника и процениоца извршити попис, не обзирући се се на тапију, сем у случају спора са граничарима ? с< — На ово питање одговарамо: Истина, у § 466. грађанског судоког поступка стоји, да ће се попис имања оних дужника, који имају тапије, вргаити по самим тапијама, дакле без изласка на лице места, алв то важи само за случајеве, кад стање обележено тапијом није измењено од дана издања ове до дана пописа. Тако, ако на имању постоји кућа са извесним зградама, па је то у тапији