Policijski glasnik

БРОЈ 15. и 16.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 127.

Код оних, пак, заватина, где је кривица застарила, тужба се предаје првостепеним судовима, пошто су општински судови искључени из суђења ло чл. 86. тачке 3. закона о општинама, без обзира на то, што би вредност ових земљишта била испод сто динара; и 2. Општински иисар није дужан да бесплатно пише тужбе појединцима, нити га на то може нагнати општински суд, јер он по дужности има да ради само олштинске послове и никоје друге.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА Један слунај задржања од извршења зборске одлуке о избору сеоског пуномоћника, због неправилности из нл. 45., 46., 48., 54. о, 55. н 145. закона о општинама. Збор сељана села Р , на дан 20. Фебруара 1911. године, изабрао је ееоског пуномоћн ика. Противу ове зборскс одлуке, изјавио је Ж. М. жалбу падзорној власти и навео ове нелравилности: 1., што збор није одређен ни објављен ио прописима чл. 34. и 35. зак. о општинама; 2., што гласачки одбор није изабран по иропису чл. 38. истог закона; 3., што за време ручка, у подне, није остављена стража, нити је закл,учана гласачка соба; и 4., што закључивање лосла и записник нису сачињени по чл. 48. и 49. зак. о општинама. Надзорна власт решењем од 1. марта 1911. године Бр. 1972. задржала је од извршења ову зборску одлуку из ових разлога: 1., што гласачки одбор није констатовао у свом записнику, у колико је сата отворен збор и приступљено гласању, као што ирописује чл. 45. зак о општннама; 2., што није у записнику констатовано оно, што се тражи прописом чл. 46. IV, V. и VI. одељ. зак. о општинама; 3., што гласачки одбор није урадио ништа од онога што је био дужан да уради по 1. и 2. одељку члана 48. истог закона; 4., што у залиснику није стављено: а) кад је збор отворен ; б) колико је по азбучном списку било иравних гласача; и в) је ли пуномоћник изабран — чл. 49, пом. закона; 5., што је гласачки одбор у записнику, као и у решењу, прешао ћутке преко тога. ко је изабран за сеоског пуномоћиика, и о томе у записнику оставио празнину, огласивши за изабрате кандидате у множини, као да су изабрата два или више лица, а то је намерно учинио, како би радња била оглашена за неиравилну и тиме се огрешио о чл. 54. о закона о олштинама; 6., што гласачки одбор није донео решење, ко је изабрат за пуномоћника, нити је своје решење са реверсом послао пад-

зорној власти — чл. 55. поменутог закона; и 7., што онгатински суд није известио надзорну власт о сазиву овога збора, нити је иослао у прелису одлуку збора, и ако је то требало урадити по последњем одељку чл. 145. закона о општинама. Министар Унутрашњих Дела, налазећи, да је зборска одлука нротивна закону са нанред изнесених разлога, писмом од 4. марта 1911. године Ш6 4396., а на основу чл. 15.'. закона о општинама спровео је Државном Савету сва акта овог предмета на коначно решење. Трећи Одсек Државног Савета нашао је, да је решење надзорне власти правилно и на закону основано, па је с тога на основу чл. 152. зак. о општинама, решио, да се решење надзорне власти одобри. Одлука од 9. марта 1911. год. Бр. 2517. Кад између кметова једне општине наступи сродство до четвртог степена по крви, или до дуугог степена по тазбнни и духовном сродству, онда увек има да одступи онај, који је млађи по годинама старости. Јован Џ, из Ј и Василије П„ из С уиутили су надзорној власти једну представку, у којој су навели, да су у општини ј изабрата за кметове два лица: М. М. и А. С., која стоје у другом степену сродства по тазбини, јер су зет и шурак. Надзорна власт саслушала је оба ова кмета, и они су признали да су у сродству, одн. да су зет и шурак. Надзорна власт нашла је, даниједним законским прописом није забрањено, да кметови, који су међу собом у сродству, не могу као такви бити у једној општини. По чл. 89. закона о општинама, кметови сродници не могу бити у суду заједно, и кад би у овој општини била само именована два кмета, онда би један од њих морао бити уклоњен; али како општина има три села и три кмета, то се суд увек може саставити, а да у њему чланови не буду међу собом у сродству, на шта има да пази иредседник при раснореду кметова за суђење и решавање —- чл. 88. закона о општинама. Према овоме нема никаквих законских разлога, да се који од овпх кметова уклања од дужности. С тога је о овоме решењем од 27. новембра 1910. године Бр„ 11696. нзвестила молиоце. По изјављеној молби, III. Одсек Државног Савета, нашао је, да решење надзорне власти не може остати у снази с тога, што се из саслушања кметова М. М. и А. С. види, да оу у другом степену сродства по тазбини, те према иропису чл. 89. закона о опгатинама не могу остати заједно, већ има да одступи онај, који је млађи по годинама старости. С тога је, на основу чл. 170. закона о општинама, регаио, да се регаење надзорне власти поништи. Одлука од 10. марга 1911. год. Бр. 1247.

Надзорна власт, лре но што би, у смислу нл. 148. закона о општинама, учинипа образложени предпог општинском одбору за уклањање од дужности општинских насника, дужна је да ове предходно саслуша, Надзорна власт решењем својим од 10. Фебруара 1911. годипе №31316;, а на основу чл. 148. закона о општинама, предложила је одбору општине с , да свога кмета Лазара М. II. разреши од дужности кмета села С због ових дела: I., што је утајио 47-70 динара покупљених од сељана свога села на име накнаде штете 3 1 једну паљевину; 2., што је кажизвн са 10 динара што по паредби надзорне власти није предао окружној благајни извесну суму новаца за цркву д ; 3., што је у својству кмета поругаио један пут, својину извесног лица, без одлуке општинског одбора, бранећи се, да је то сеоска утрина, незаконито заузета; 4., што је од једне жене измамио 50 динара, тобож да потплати извесног државпог чиновника да јој се муж пусти испод суђења; 5., што није извргаио извесне наплате по разним извршењима; 6., гато је на противзакони начин, преко њивеједиог ондагањег грађанина, направио пут — службеност пролаза за околна имања; 7., гато се ненадлежно мешао у школске ствари; 8., што је натерао извесне људе да пуцају на једног ондашњег грађанина, и да му је том приликом отерао три брава за наплату туђе порезе, као и да је извесне људе терао на рад без икакве потребе; и 9., што је исти, са напред изложенога, немогућан даље на положају на коме је, и да ће се према њему за ова дела продужити кривична истрага. Општински одбор по расмотрењу решења надзорне власти, донео је одлуку, да се кмет Лазар не разрешује од дужности. 1., што одбору није познато, да је утајио какав новац, јер би га за то треб ло оптужити иадзорној властн; 2., што се из тога, што је за неприкупљање црквеног новца кажњен само он, а не и прошла управа, јасно види, на гата се иде; 3., што није поништио берићет оног лица, јер оно и нема свог имања, већ је заузело опгатинску утрину; 4., што одбору није познато, да је од оне жене узео 50 динара, да јој пусти мужа испод суђења; 5., што је службеност пута установљена по одлуци општ. одбора; 6., што као кмет има право да сазнаје, шта се у школи ради. јер је он и члан школског одбора и т. д... . Надзорна власт доставила је сва акта овог предмета Министру Унутрашњих Дела. Министар Унутрашњих Дела писмом од 10. марта 1911. године 11№ 4433, а на основу чл. 148. закона о оиштинама, доставио је оваакта Државном Савету смол-