Policijski glasnik

СТРАНА 142.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 18.

тражио добар коиак, изабра тако рђаво преноћиште. Он ми одговорл да увек у варошима. у којима има куће Ромамишела треба ноћити у њој, да не би био осумњичен и да пе би био кажњен од племенског оуда. Деца и жене спавале су у истој војничкој постељи и по сну како су спавали видело се да су на то били навикнути. У свануће сви су били устали и спремали су се заједнички. Да нису имали уочљиве црте, косу црну као угљен, кожу масну и бакарну једва бих познао моје синоћне другове. Људи обучени као богати холандски џамбаси имали су о бедру кожне јанцике као што их носе трговци у Поасију, а жене нретриане златним и сребрним накитнма имале су одело сељанки са Зеланда, чак и деца коју сам затекао у ритама беху чисто обучена, и сви су имали неки нов изглед. Сви изађоше одмах из куће и одоше на разне стране да не би на вашар, где се у гомилама скупљаху сељаци из околних села, стигли заједно. Кристијан, видећи да се ја спремам да с њим пођем, рече ми, да му не требам цео дан, и да могу ићи куд хоћу, а у вече да се нађемо код Херцогиње; даде ми неколико круна и оде. У разговору баба ми каза да нећу моћи ноћити са трупом те сам најмио једпу собу у крчми, затим не знајући шта да радим изашао сам на вашариште и иисам ишао дуго па сретнем Малгарета, бившег ОФицира у добровољачком батаљону, кога сам упознао у Брислу у „Турској КаФани« где је се коцкао на доста сумњив начин. После првих поздрава он ме упита од куда ја у Малину. Испричао сам му неку историју, он мени другу о свом путу, и били смо обојица задовољни, верујући да смо један другог преварили. Пошто смо се мало подкрепили пођемо по вашару, и на свима местима, где беше света, видоо сам ио кога од посетиоца Херцогиње. Рекао сам моме другу да никога не познајем у Малину и зато сам окретао главу да ме ови не би нознал.и и то не зато што сам се стидео да признам да нмам такова познанства, него зато што сам имг&> посла са једним врло препреденим човеком »Гле, рече ми он, ови људи вас много посматрају, да их случајно не нознајете?" И не окрећући главу одговорио сам да их нисам никад видео и да не знам који они могу бити »Шта су они, настави мој друг, претпостављајући да ви то не знате, ја ћу вам рећи то су крадљивци«. — Крадљивци! узвикнем ја, од куда знате ? — »Отуда, што ћете и ви сами вндети ако нођете са мном, а можемо се кладити да нећемо ићи далеко па ћемо их видети да раде. Гледајте, гледајте! Погледав на једну групу скунљену пред менажеријом видео сам довољно јасно једног од лажних џамбаса како диже кесу неком дебел>ку, кога смо гледали после једног тренутка да је иајревнооније тражи по свима џеновима. Циганин уђе затим у један дућаи где се продају адиђари и где су већ биле две њихове Циганке, и мој ме друг увераваше да они неће изаћи пре док не украду нешто од

накита, који су разређени пред њима. IIрекиДосмо наше посматрање и одосмо да ручамо заједно. После ручка, видевши друга расположена ?а ћаскање, молио сам га, да ми истпнито каже који су то људи што ми их је показао. Увиђајући да их потпуно не познејем он се реши најзад да ми каже и ево шта рече: »Пре неколико година био сам у затвору у Гану са двојицом из ове банде, коју сам сад нашао у Малину, представио сам им се као вешт крадљивац и они су ми без зазора причали њихове подвиге и њихов живот у свима могућним појединостима. То су људи који су дошли из Молдаве, где их има око сто педесет хиљада, и живе као Јевреји у Пољској не могући добити другу службу до џелатство. Њихово име мењало се са местима где су пролазили: они су Цнгајнери у Немачкој, Ђииси у Енглеској, Цингари у Италији, а Боемјени у Француској и у Белгији. Они крстаре но свој Европи вршећи њнхово непоштене и онасне занате. Они шишају нсе, гатају, продају лажне иорцулане, калаишу, свирају но кафаницама, тргују са зечијим кожама и мењају новац који није више у оптицају. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су иам ова пптања: I. Суд општине губеревачке, у срезу гружапском, актом својим Бр. 700, пита: »Једном грађанину ове општине, отргне се његова кобила из штале ире неког времена, око 8 сати нре подне, и побегпе у поље атара ове општине. Пста кобила иосле иодужег тражења, и чињеног расписа нреко полициске власти, није се могла до данас пропаћи. Сопственик кобиле поднео је сада овом суду акт, и тражи да му опу несталу кобилу плати општина на основу члана 1. закона о накнади штете злонамерном иаљевином и намером против законим поништајем ствари. С тога суд пита то уредништво да га изволи известити преко »Полицијског Гласника«, по могућству у наредном броју: има ли горње лпце право на накнаду штете на основу чл. 1. закона о накнади штета да му општина исплати?" — На ово питање одговарамо: По члану 1. закона о накнади штете учињене злонамерном паљевином и намерним противзаконим поништајем туђих ствари, општине накнађују штету само у ова три случаја: 1., кад је паљевипа учињена злопамерно од стране другога; 2., кад је извршено намерно и противзаконо поништавање ствари; и 3., кад је учињена крађа стоке и осталих тамо побројаних ствари. Према томе, за стоку, која сама отумара иепажњом сопственика или побегие, не даје се никаква накнада.

Према томе, и у овом истакнутом случају суд није дужап да даје никакву накнаду, без обзира на то што кобила није пронађеиа, ако само стоји навод суда, да је кобила сама побегла и некуд отумарала. Ту околност треба нарочито извидети савесно, јер не би било лепо, да се општина заклања оваквом претпоставком, ако би крађа одиста постојала. II. Суд општиие јаковљанске, актом својим Бр. 802, пита: »У новом закону о таксама код броја 339. таксене тари$е има папомена: џ на аравне аослове у овим исиравама гакса се наилаКује у корист државне касе" и код броја 300. истс тариФе има напомена: »ако нема исираве ио којој је тпксп на иравни аосао у корист државе илаћена наилаКиваИе се иоред ове таксе и такса за иравни иосао у иорист државе«. Суд учтиво моли уредништво за објашњење по првој напомени: какви су то правни иослови у исправама донстим на потврду и ио другој напомени какве су то исправе на којима је требала такса у корист државе да се плати, те да би суд у даним приликама правилно закоп лримењивао®. — На ово питање одговарамо: У једној облигацији до 200 динара, коју потврђује општински суд, као надлежан по § 192. грађ. суд. поступка, правни посао садржан је у канстатацији количине зајма, стопе интереса, доба плаћања итд. Према томе, напомена из тачке 339, тарифе закона о таксама, може се само тако разумети, да се њоме тражи поред таксе од 2 дипара, коју општииа наплаћује за саму потврду и у своју корист, још и такса у маркама за државу у 0-50 дин. од сваке стотиие, у смислу тачке 18. истога закона. Друкчије значење ове напомене уредништво не може да нађе. Напомена, пак, из т. 306, мора такође имати исти значај. Пример за то био бп н. пр. овакав: два грађанина предстану општини и изјаве да један од њих дугује другом 100 динара и пристаје да дуг плати на тај начин што му уступа у својину извесну своју покретпост, или се обавезује, да ће тај дуг платити готовим новцем у извесиом року. При овом поравнању новерилац не подноси никакво писмено о постојању дуга, јер је зајам дат без писмене обавезе. У овом случају, општински суд би имао да нанлати за себе 2 динара таксе за само норавнање и 0'50 дин. од стотине за стварање обвезе о дугу у смислу тачке 18 таксепе тариФе за рачун државе. Ако би били у нитању правни пословн из које друге врсте обвеза — уговора, онда би се, иаравно, та такса и Иаплаћивала. III Суд општине брлошке, актом својим Бр. 484, пита: