Policijski glasnik

ВРОЈ 23. ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТРАНА 183.

стручно лице, и да важи кад је одобре надлежни Фактори. Као разлог за ову одлуку, суд и одбор навели су то, што желе да ошитину сачувају од већих издатака, ако би се ове улице морале да спуштају. Надзорна власт решељем од 12. марта 1911. године № 2375. задржала је ову одлуку од извршења, са ових разлога: По чл. 7. закона о местима, у оним случајевима, кад се које место ирогласи за варош или варошицу, дотична општина дужна Је за*3 године израдити иравилан регулациони и пивелациони илан вароши, или варошице, који се нодноси на одобрење Мннистру унутрашљпх дела и грађевииа. Овако ноднети план, кад се одобри, има се сачинити у три примерка, и по таквом плану, вароши или варошице имају се развијати. Одступаља од тако одобреног плана може бити само по одобрељу поменутих министара. Општина је тек сад почела да ради на регулисаљу вароши, и то без икакве стварне нотребе и оиравдаља, а при том и без обзира, што би со морала мељати лннија грађевина оних лица, којима је дата већ за грађеље, а међутим, за промену плаиа, сем осталога, у овом случају нема одобреља Министра унутрашљпх дела и гра^евина. IIо изјављеној жалби, III Одсек Државног Савета пашао је, да Ј)ешеље падзо'рне власти не може остати у спази с тога, пгго одлука суда и одбора није била противна чл. 7. закона о местима, пошто љоме није било одлучено, да се изврши иромена регулационог и нивелационог плана у Б. II...., већ само да се учини иредлог надлежним властима за промену истог плана. Сем тога, остали разлози надзорне власти у решељу не могу остати зато, што не износе пикакве закоиске прописе којима би одлука суда п одбора била противпа, ирема чему власт.нпје имала разлога ии задржавати је од извршеља. С тога је, на осиову чл. 170. закона о ошптинама, решио, да се решеље надзорне власти поништи. Одлука од 16. априла 1911. год. Д1» 3945. Један случај неумесне примене чп. 153. закона о општинама с тога, што нарвдба надзорне власти није била законита. Између Петра и Трнфуиа, браће Л., из К...., извршена је деоба путем нзбраног суда. По нресуди тога суда, која је ностала извршном 31. марта 1911. год., Кетар је имао да добнје једну кобнлу, ако је војна власт буде огласнла за исправну, а у противном да је врати Трифуну. Како је војна власт огласила кобплу за исправну, то је Петар тражио од ТрнФуна, да му је устуни. ТриФун се овоме нротивио н ннје хтео да да кобнлу, те се Петар с тога обратпо надзорној власти за номоћ. Надзорна власт наредбом од 22. јануара 1911. год. № 1142. препоручила је општинском суду, да оду.шмањо кобиле од ТрнФуна изврши за један дан и о то.ме иоднесе извештај.

Како по овој иаредби није ностунљено, то су В. С. Л., председник, и Р. В. деловођа опшгински, узети на одговор, :а су изјавили, да су покушали да но наредби изврше одузимање кобиле од Трнфуна, али да то нису могли п учинитн зато, што је Трифун закључао кобилу у штали. 0 немогућности извршења наредбе благовремено су известили надзорну власт. Надзорна власт решењом од 5. Фебруара 1911. године № 1437, а на основу чл. 158. закона о општинама, казнила их јс са по 100 динара. По изјављеној жалби, III одсек Државног Савета нашао је, да решење надзорне вдастп не може остати у снази с тога, што она није могла ни наређиватн општгшоком суду да изврши нресуду изборног суда, док нросуда не постане нзвршном, а она у моменту издавања наредбе о нзвршењу још ннје била постала извршном. Стога је на основу чл, 170. законао општпнама решно, да се решење надзорпе власти понигпти. Одлука од 30. априла 1911. год. № 4426. Само оне деповођз олштинске, који су служнли ш лисари илн деловође општинсне нзјмање три године дана до дана кад је закон о олштинама од 1909. године (29. децембра 1909.) ступио у живот, ослобођавију се полагаша ислита за деловође. Одбор општине т.... на свом састанку од 17. октобра 1910. године донео је одлуку, да се Д. 3. прпмн заделовођу општпнског са платом, која је по буџсту за то одобрена. Надзорна власт решењем од 4. повомбра 1910. године Ј\« 14600, задржала је од извршења ову одлуку са ових разлога: 1., што суд п одбор није ценио иоднета документа изабраног делово^е, н то:

уверење команданта X пуков. окр. команде, које тврди, да је Д. 3. рођен 1889. год. и уверење суда општине л...., које тврди, да је Д. 3. био писар поменуте општине од месеца маја 1907. године, дакле, за времо малолетотва. По чл. 114. закопа о општипама први је услов за деловођу, да је пунолетан. Пунолетство Д. 3. настугшло је у овој години. Према овоме, проведено време на звању општннског писара у малолеству не може му корисгити, нитп се може узетн да је њиме иепунпо услов за деловођу, јер као писар није служио најмање три године по навршеном пунолес/гву; и 2., У чл. 114. закона о општинама, поред осталих услова за деловође, постојп и тај, да »су служилн као ппсари или деловође општинске најмање три године дана до дана када овај закон ступи у жпвот". По чл. 185., закон о општинама ступио је у живот 29. децембра 1909. године. Према поднетом уверењу суда општине л...., Д. 3. почео је служити у мају месецу 1907. године и до 29. децембра 1909. год. он није имао три године писарске службе. 11|>ема овоме, и кад би му се раније године службе писарске, за време малолества, прнзнале, ипак по овом законском проиису, пошто оне не износе најмање 3 године, излази да он нема услова за деловођу све дотле, докле испит, који оеај законски пропис предвиђа, не положи. По изјављеној жалби, НТ одсек Државног Савета нашао је. да је решење надзорне власги правилно и на закону основано. С тога је на основу чл. 170. закона о оиштинама решно да се жалба одбаци као неумесна. Одлука од 5. маја 1911. год. № 4658. Јос. К. Ст.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ П О Т Е Р Е Љубомир Милошевић., осуђеник пожа-

Он је стар 2 8 година, средљог раста, косе смеђе, очију жућкастих, бркова смеђих, обријан. Од особепих знакова има брадавицу, величине пшеничног зрна испод корона лове обрве.

ревачког казненог завода, чију слику изиосимо, побогао је 14. овог месеца са рада.

| Депеша Управе пожаревачког казненог завода Бр. 18 46.