Policijski glasnik

БРОЈ 36.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 285.

он своје опсервације неће подв.рћн крит»ци, као што то раде професијонални вештацн. Најзад, случајни вештак, без стручне спреме, не нознаје сумн>у, илн још бољ! 1 , не усуђује се познати је. Доиста, он верује да ће се посумљати у његове особине вештака ако на иостављена питања не одговори категорички са »да <с илн »не". Очигледно је, да је све ово врло опасно за маннФестацију нстине, те је с тога и у интересу онтужења и у ннтересу одбране да испитивање трагова обијања п идентиФикован.е, на основу ових трагова, буду вршени од вештака специјалиета, а не од случајних вештака. Један скорашњи пример илустроваће најбоље ово што смо рекли. У једној малој вароши романске Швајцарске била је извршена кра1)а са обијањем. Полиццјски судија, позван на лице места ради потребних констатација, нашао је на вратима отиске оруђа. После кратког времена полиција сигурности ухаисила је три опасна повратника, против којих је било ваздан основа подозрења. Код једног од њнх, најопаснијег, нађена је једна гвоздена полуга која се, изгледа, подударала се отисцима нађеним на месту извршене крађе. У место да и оруђе и трагове вештачи преко специјалисте, полицијски судија задовољио се вештачењем које је извршио један агент сигурности, врло добар практични полицајац, али ни мало спреман за једну овакву деликатну мисију, за коју су потребна специјална знања. Сасвим природно да је агент утврдио, да је овим ојзуђем извршено обијање. Ово своје тврђење поновио је и пред судом, али је адвокат, који се пО мало разумевао у столарству, и који је, још као студент, посеКивао полицијски курс на универзитету, био упознат са методама идентиФикације, те му с тога није било тешко да докаже, да је друђе, о коме је реч, могло произвссти све друге врсте отисака само не онај, који је нађен на месту извршеног дела. И ако је осуда оптуженог изгледала несумњива по осталим основима подозрења, ипак га је порота пустила, пошто је била веома импресионирана обарањем вештачења агента сигурности. Остала два саучесника међутим су осуђени. ИНТЕРЕСАНТНИ КРИВИЧНИ ПРОЦЕСИ ') — Једио разбојништво са убиством у купеу Нидо РпесПаеиЈег

Не да се докучити, шта се све може догађати у души једнога човека. И поред свега напретка науке, психолог стоји пред неким злочином као пред каквом вечитом загонетком. Кад се неко попне у један празан купе друге класе и то у ') Од априла прошде године почео је Н. Р. издавати збирке интереоантних крив. ироцеса, које садрше најчувеније и најинтересантније кривичне процесе од културно-историског значаја. Н. Р. је врло познат писац у правноме свету и како је он новинарски сарадншс за судске стварн у Немачкој, то љегова збирка у главноме садржи процесе, који су се одигравали пред његовим очима. Насупрот оној множини тзв. Ник Картер и других дедективских

такозваном локалном возу, који стаје скоро сваких десет минута, онда је на сваки начин иотпуно неоснована свака бојазан, да би у купе могао ући какав санутник у тој намери, да у згодној прплици изврши разбојништво и убиство. На тако странше мисли човек може у толико мање доћп, ако је тај санутник, који пред сам нолазак воза улази у купе, какав млад, елегантно одевен човек од својих 17 година, који уз то има право апђелско лнце. Клаусеп, зубни лекар из Алтоне, одлазио је сваке суботе ио подне возом у Бланкенезе, где је имао своју вилу, да тамо са женом и децом проведе недол>у. Тако је било и у суботу, 10. новембра 1906. Расположеи кренуо се Клаусен на главну железничку станицу, да се возом, који нолази у 3 часа и 33 минута по подне, одиезе својој жени и деци. У возу је бнло мало путника. Купе друге класе, у који је он ушао, био је празан. Клаусен се без сумње радовао, што ће после шестодневног осуства моћи загрлити своју жену и децу. Мора бити да није била ништа мања ни радост жене и деце, који су нестрпе љиво очекивали супруга и оца. Клаусен није могао ни слутити, да ће у томе купеу он бити жртва једнога убиства. Сем њега у купеу није било више никога. Тада пред сам полазак воза, ушао је у купе један врло љубак, као анђео леп деран, наЈелегантније обучен и пошто је љубазно поздравио лекара сео је према њему. По фином кретању младога човека могло би се закључити, да је припадао бољем сталежу. Лекар га је кратко отпоздравио и продужио је читати своје новине. Њему није могао изгледати ни најмање сумњив тај чисти младић, чије су лепе плаве очи тако невино гледале у свет. Па нпак тај тако упадљиво лепи човек био је изабрао њега за своју жртву. Он је сакрио у свој џеп једну секиру којом је његов газда од стана цепкао дрва. Лекар му је био потпуно непознат. Млади човек није био неки проФесионални злочинац, већ је до тога тренутка био врло пристојан човек. Али он је бно гладан, како је он тврдио, већ више дана није ништа јео. Тада је дошао на страшну мисао, да оде на железничку станицу, да узме једну карту друге класе до Малог Флотбека, па да онда потражи један купе, у коме би седео сам какав имућан човек. Зубни лекар Клаусен учинио му се као погодна жртва. Неколико удараца секиром, коју је сакрно у џепу, морају бити довољни, да се убије отмени господин. Прилика је била повољпа, али за младога човека ипак није била равнодушна његова страшна намера. Он се маши у џеп, од панталона, да извуче секиру, али му тада изађоше пред очи романа, којима се обично на опасаи начин узбуђује велика маса, махом нерасудних читалаца, Н. Р. опцсује у својој збирци на прост начин и верно људска недела, како су се она у исгини догађала. Он није имао потребе, да својој машти пушта на вол>у, већ је изнео кривичне случајеве из лшвота, који по својој рафпиираности и страхоти често пута премашају најсмелије измишљотине дедективских романа. Познат правник Бг. 8е11о, правни саветник, написао је предговор првој књизи ове збирке. У Полицијском Гласнику донећемо Једаи низ најинтересантнијих процеса из ове збирке.

слпке његових честитих родитеља и јединог брата. Он задрхта и поче се колебати, али с друге страпе опет мучила га је глад. Само неколико добро смишљенпх удараца секиром и ти ћеш моћи опљачкати своју жртву, то је синуло кроз памет овог младог чудовишта. Ова демопска мисао одржа прев.чгу. Тада стаде воз у Великом Флотбеку. Нико пе уђе у воз и оп одмах појури даље. Најближа станпца, до које ће воз стићи за иеколико минута, била је Малп Флотбек. Ту мора млади човск изаћи пз воза. Пара више нпје имао, јер је последњим новцем платио карту за вожњу до Малог Флотбека. Сад ил' пикад. Лекар Клаусен седео је још једнако мирно, читајући своје норине. Младић извуче неприметпо секиру из свога џепа на панталонама и изненада зададе лекару пет ударца по глави. Ударци су билн пеобично силни, јрр је убица био врло јак и снажан човек. Лекару је тсме било потпуно размрскано и мозак је далеко прснуо по купеу. Већ први ударац бпо је дат таквом силином, да је оп сам био смртопосан. Лекар је пао са седишта непустивши пи гласа. Убица међутим. ударао је п даље. Кад се уверио да је његова жртва мртва. клекао је на лешину и са ње опљачкао сат, ланац и портмоне. У томе тренуткузвизнуо је воз, а одмах затим улетео је у станицу Мали Флотбек. Ту је убица сав умрљан крвљу сишао. При излазу из станице пао је у очи службенику који купи белете. »Ви сте од горе до доде упрскани крвљу (< довикнуо му је тај службепик. »Текла ми је крв из носа <( одговорио је убпца. Билетар није могао ни слутити, да је тај човек убица. Убица утече у један писоар, гдеје очистио своје одело. Отворио је унљачкани портмоне, из кога му засијаше пред очима многи златнн новци. Са овим ћу већ моћи поживети дуже време, помислио је он. Отишао је у једпу пекарницу и тамо је купио један хлепчић. Затим је ушао у једиу пиљарницу да К) пи јабука. Он је био вегетеријанац и антиалкохолнчар. Он је живео искључиво о сухом хлебу и води, а када је био при новцу, допуштао је себи и то задовољство, да поједе коју јабуку. Алкохолна пића избегавао је начелно. Он још никада нпје стуиио ногом у какву крчму, а дотле су му били потпуно непознати п интимни односи са женама. У скоро је стигао пешпце у свој стан у Алтони. Секиру, чији нестанак још нису приметилп његов газда и газдарнца, оставио је на псто место, одакле је и узео. Пошто је повечерао своју иосну вечеру, легао је да спава, јер је у то време већ бпла паступила ноћ. Али о сну нпје могло бити ни речп. Његова несрећна жртва мутпла му је ум п он је почео силно да плаче. Помисао да је постао убицом, да је својој Фамилији нанео вечитн срам и поругу и да ће ма где бити ухваћен, није му дада ока склопнти. Вратимо се сада натраг на место злочнна. Тек што је убица бно изашао из станице у Малом Флотбеку, одмах је био откривен ужасан злочип. Желсзпички службениции вид.ели су да из купеа прокапава крв. Сумња је одмах пала иа мла-