Policijski glasnik

ВРОЈ 38.

ПОЛиЦШСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 299.

Руднички округ, који је раније у погледу разбојшмптава бмо треКи ме1 ( у окрузима, дао јс притпле год. свсга два разбојништпа (једпо разбојппштво на 43.104 становппкај, н на оиај начин ушао у најбол>с округе у I вом погледу. У округу ипдринском пзвршено је у прошлој годинп свега два разбојпиштва, и с тога је оп у овом поглсду пајбољи. (једно разбојпиштво на I 13.43 > становппка). После округа подринског најбољи су окрузп: инротски (једпо разбојништво на 112.703 стаповнпка), ужички (једно разбојништво на 75097 становппка) н нишки (једно разбојнпштно на 65325 стаповника). Ц | прсгледа криминалитста по окрузимл за петогодишњу иериоду од 1905 до 1909 год. впди се, да су ови окрузп билп п у овом времепу најбољи у погледу разбојпиштва. За времс ове периоде у поглоду паљевине најгори су бплп окрузн: тимочки. смедеревски. крчгујевачки, и крајински. У ирошлој годннп, ме!)утим, стање ово у некол1мсо сс пзменило. Као што се видп нз ирегледа крпмивалитета по окрузпма за ову год., у погледу иаљевина пајгорИ је округ иожаревачки (једпа паљевипа на 280 1 становнпка), на београдски (једиа ттаљевина на 2804 стаповпика), моравски |јсдна паљевпна на 2818 становппка), па смедеревеки (ј^дна иаљевнна на 2832 становника\ ваљевски (једна паљевппа па 29^4 становпика) и крајински једна иал>евииа па 2986 становппка). Округ тимочки, којн је у поглсду иал.евпна раппјс бпо најгорн, у прошлој годипп долази тек носле нрајппског (ссдмп је по реду), а Београд п окруаи : иодрински и руднички били су и раппјс а п у прогплој ГОД1ШИ су пајбољп. Са о.иасним крађама. у прошлој годппп најгоре стоји Београд (једпа опаспа крађа на 818 стаповипка), затпм окрузи: ва.1>евски (јсдпа опаспа кра1)а па 1001 становника). пожар1'вачии (једна опаона кра})а, на I 0 42 стапонннка), крајински (јсдна опасна крађа па I I 58 стаповника), моравски уедпа опасп.ч крађа иа 1202 становинка , смедеревски (једна . опаспа кра!,а па 1828 стаповппка) п тимочки (једна опасиа кра1|а на 1851 стапопн пка). У вре.мспу од 1905 до Ј909 год. пајгори је био округ ссжаревач >;н, затпм Београд, па округ крајински, смедеревски. т.имочки и\т. д. У овом иотчм времепу у погледу крађа гтајбољи је бпо округ врањски, а у прошлој годппп то је округ тоилички (.једна опасна краЈ^а га 5896 становнпка). Злонамерних иоништаја туђих ствари у прошлој години највише има, а и ранпје'их је било, у округу круилевачком. * * * После свега што смо изложилн нпје тешко увпдети, да је стање крпминалитета ио окрузпма у прошлој годнни у глааноме псто као и у перподи од 1905 до 1909 год. То су поглавито неколико округа (топлички, пожаревачки, моравски, београдски, крагујевачки, смедеревскп п

тимочки), који се у погледу криминалитета зпатпо пздвајају од осталих округа. Али, што је још пнтерссаптније, а што смо п раппје констатовали, и пзмсђу сампх срсзова у овпм окрузима поотЈЈп знатна разлпка у погледу криминалптста. Готово у сваком од ових округа постоји један плп два среза којн својим ненормалнп.м локалним кримпналптетом претежу над осталим срезовима, и на овај начпн знатпо погоршавају општу цифру крпмпналнтета у округу. Ми се овога нута пнс.мо могли унуштатп у аналисање крпмпналптста по срсзови.ма — јер у Статнстпчком Одељењу ј >ш ппсу сре^епп податцт! о п.иховом стаповнишгву — али 1.емо то учнппти чпм до ових пОдатака дођемо. Д. Б. Алимпи1>. -е>ж-зИНТЕРЕСАНТНИ КРИВИЧНИ ПРОЦЕСИ Хановерски процес проткв коцкара и зеленаша. Нидо Рпе(Паеи()ег

Једна од на.јгорих страсти, којој робује цео културпп свет, без сумн.е је коцка п то чарочито коцка картама и рулетом у најразличнијнм Фор .мама. Парпвпо овдо је реч о играљу, које се пе чини радп забаве, већ у цнљу да се „с тгЈ^сг 1а ћјГ^ипе". "Коцкарским банкама у Впсбадепу, Баден-Вадену и Хамбургу учипио је наједаниут крај кнез Бизмарк 1866. носле извршене аиексије. Колико јс мепи позиато дотадашњи сонотвеник тих банака, Г. Блапк, нреселно се тада у Монако. Алп не само тамо, псго се п у Ннцн, Осгепду н другпм мостима ,још н дапао најстрасппје коцка. Мада јо у Номачкој зако о.м забрањена коцка у виду заната, ипак је ова страст у свнма друштвсним круговима врто јако развијена. Великн коцкарски процес у Хановеру и процео против клуба »Безазлеппх" у Берлнну осветлили су као муњом ову страст у Пемачкој. Процес против коцкара н зелснаша, којп се водпо у октобру 1893. пред привичним сулом у Хаиоверу. иобудпо је бескрчјно пнтересовање и то поглавпто за то, што су за тај процео бпли и>зватп као сведоци преко 100 ОФицнра из свпју родова оружја, од геперал-мајора до нотпоручника, п из овију гарннзопа немачкнх. Оптуж'ин су билн: I. банкар Макс Розенберг. 2. бапкар Алберт Хес, звапи Семап. 3. бапкар Луи Абтер, 4. баптсар Лудвик Сусмап, 5. рснтпјер Јован ( 1>ерле, 6. коњичкп капстап у оставцп Фрајхер од Мајеринка, 7. рентпјер Самуило Семан, звани „чесгити Се.ман", 8. бачкар Јулнје Розенберг, 9. трговачки путнпк Лудвиг Штамер. — Макс Розонберг, Абтер, Алберт Хоо и рентијер Алберт Арнолд Лихтпер водилп су у г Хановеру „бапкарску радњу«, т. ј. они су п )д маском те радње иуднли цнркуларима зајмове ОФИцирима хановеранског гарнизона и ОФицирима хановеранске коњпчке школе. Када би пеки ОФицир хтео да иозајми новац, »банкари су се нрво

двоумнли. Папослетку би изјавили, да су готовн датп тражену суму на меницу н часну признаницу са 5—6°/ 0 пнтереса и I — 2°/ () провизије, што се одмах одбијало од главне оуме. Али су ОФицири добијалп врло мале суме у готову, јер су највећу су.му добијали у виду брауншвајгских, саксонских и хамбуршкнх лутрпјских лозова, па п то не у оригиналпим лозови.ма, већ у удеоиицама, такозваним лозовима оа одрицањем. Са таквим лозовима, односно удеоницама, ОФицири су ималп права на игру само за ону класу, на коју гласи удеоница, али и то с иравом па добигак само до 2000 марака. Ако би лоз извукао којн већи добит.ак, оп је припадао зајмодавцима. У највншс случајева Официри нису имали никаква ирава на пграње у другој класи. На носледњу класу, која као што Се зна пружа највшне шанса за добит, нису никада пмалп права. Није била никаква реткост. да је по неки Официр пмао оваквпх лозотза у вредности од 10.000 марака иа и више. Ако се сад о року није могла платипт мепица, ондаје за добијање пролонгацпје мепице била потребна нова откуииа цсна и то у још већој суми него што је била прва меница. Услед тога се дешавало, да је по неки оФицир, који се био задужно само са неколико стотина марака, после кратког времепа у стварп био дул^ан по неколико хиљада марака. Прплпком какве нролонгације меничне пли у случају да се прави други зајам 011П, који су за пзвесне нумере лозова билп већ платили прву или више претходпих класа, добијали су друге нумере, за које су опет морали платити све претходпе класе. Плтхове дотадашње нумере добијали су други оФицири, који су протходне класо такође морали још једном платити. Једап ОФицпр, којије од Абтера био узајмио 2500 марака, морао је за 8500 марака узети таквих лутријских удеоница, тако да је потписана меницг гласнла на 11.000 марака. Огац једног јфицира некп племпћски поседнпк, предао је том нстом Абтеру 2.000 марака са налогом, да са том сумом исплати дугове његовог сина. Абтер је наплатио на нме »труда" 300 марака; дугоне није исплатио, воћ ,је новац задржао прн себп. Мако Розснберг, Хос, Ферле, Самуило Семан. од Мајерника, Штамер, Абтер, већ поменутп рентијер Лпхтнер и један потпоручнпк у оставци, Фрајхер од ЦедлицПајкирха носећивалп су сва већа купати.та п тркалишта у земљи и на страни и велпке пемачке градове и тамо су лажном пгром опљачкалп у најпунијем смислу те речп великн број официра, илемићскпх поседнпка, студената и др. Они су представл.али своју компаиију под лажнпм имепима као Фабриканте, индустријалце, бароне или гроФове, а офицнрима су дошаптавали на уво, како та господа увек имају много пара при себи, како су страсии коцкари, али у игри немају никакве среће, те је за то лако од тпх људи узетп 50—80.000 марака. Ако се довучене кртве паговоре, да се упусте у игру, о ада се окретао други лнст. »Индустријалце« је »изузетно« необично нратила сроћа, јер су они играли дво-