Policijski glasnik

СТРАНА 358.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

ВРОЈ 45.

лисано: „Не једите иикакву крв, ко једе крв, тај ће бити као коров ишчупан из мога народа. ја ћу своје лице окренути од њега. к Карактеристично је, да се у Кини и на Мадагаскару код тамошњег становништва подижу исте потворе против хришКана и то тамо служи као разлог да се хришКани прогоне. Па и пре него је хрпшћанство завладало светом, Римљани су измишљали о хришћанима исте бајке и због тога је прогоњено безброј хришћана. Празноверица, да Јевреји употребљавају крв, код нас је поникла у 13. иеку. Али тада несрећни оптуженик још није улшвао заштите, коју данас има. Тада је ступала највећа сила тога доба, папа, да гу бајку оповргава и да Јевреје заштити од гоњења. Ја бих вам могао навести многобројне папске буле, у којима се са највећом одлучношћу борило нротив ове народне празноверице. Годнне 1247 и 1253 папа Инокентије IV окомио се жестоким речима против те празноверице. Али од 13-ог века та бајка није више ишчезла из народа. Научници су се поново бавили тиме и давали своја мишљења. — Говорник је по том поново изложио све што су стручњаци о истом питању изнели на претресу; доказивао је, да код оптуженог није могло бити никаквих мотива за ово убиство, па напослетку — скрећући пажњу суду на честит живот оптуженога и његово скромно и отворено понашање пред судом тражио је његово ослобо1)ење. Један тежак злочин, који вапије до Бога, лежи лред вама да га пресудите, тако је отпочео председник Клут своју правну поуку. Закон ми забрањује, да се упустим у оцену доказног материјала. , Ја ипак мислим, да је прегресом руковођено на гакав начин, да нико не може погодити, да ли сам ја за ослобођење или за осуду оптуженога. Опет ћу приметити, да је суд на овом претресу одступио од поступања на осталим иретресима. Док се иначе, чим отпочне јаван претрес, не допуштају више нови докази, ми смо, с обзиром на велики значај и важност овога случаја, приотупили испитивању свију доказа, који су пружени у току самога претреса. Сви ти докази показали су се као празна слама. Анонимни достављачи можда ће наћи задовољства у томе, што им је исцало за руком, да на тај начин мало заведу суд. Ја им не завидим на тој радости. Ми имамо то задовољство, да нисмо ништа пропустили у овом процесу, који је у целом свету побудио највеће интересовање, и да нисмо жалили ни труда ни времена, да би дошли до истине. Ја се радујем, што су и господа поротници са највећом пажљивошћу пратили ток лретреса. То ми даје јемства, да ћете ви дати своју одлуку о овоме делу савесно и по најбољем свом уверењу. Ви знате, да се политичка и социјална начела све више заогнтравају и да се становништво Немачке састоји делом из пријатеља Јевреја делом из њихових противника. Ја нећу да употребим израз „ангисемити". Али таласи партиских трвења не смеју допирати до судскога стола. »Судија стоји на једној вишој

стражарској кули иего што је врх партлје". Ове речи песникове у овојој варијациЈи морају и вама служити за правац. Пред судским столом сви су људи једнаки. Судија нема да лита, да ли је олтужени Јеврејин или хришћанин, он треба да суди без обзира на личност и да се не подаје утицају партијског ровења споља. Ви сте добили велики број писама, али ја сам уверен да ви не ћете допустити да се ма какав стран утицај изврши на вама. Ви имате дужност, да правично судите како о оптужби тако и о оптуженоме и то само на основу резултата овога претреса, који је пред вама обављен. Ја сам сматрао за потребно. да ово истакнем, да бих тиме једновремено обележио и гледиште суда. Председник је у даљој поуци приметио поротницима, да њих не везује предлог државног тужиоштва, да се оптужени огласи за невиног. Председник је завошио свој говор речима: „Сада с пуним поверењем предајем у ваше руке судбину тужбе и оптуженога". Саветовање поротника трајало је једва пола часа, а потом је председник пороте гроф од Лое објавио, да су поротници одлучилн, даоптуженп није крив. Затлм је нредседник суда објавио, да се оптужени Адолф БушхоФ, на основу одлуке пороте да није крив. ослобођава по оптужби због убиства и да трошкови око ислеђењападају на терет државне касе. Сем тога суд је одлучио, да се БушхоФ одмах пусти на слободу. Прпсутна иублика иропратила је ову лресуду бурним узвицима: браво! Бушхоф је силно плакао. По себи се разуме, да се он више није могао враћати у Ксаптен. Он је продао своје порушено» имање и живео је још пеколико година у ЕренФелду код Келна. Добровољним нрилоаима отворио је бпо нову радњу. Али велико узбуђењ« и дуг притвор били су потко^али његово здравље. Оп је пре неколико година умро. С номачког, М. Ј. П.

ПОУННО - ЗАБАВНИ ДЕО

ВИДОКОВИ МЕМОАРИ. (НАСТАВЛк) Од часа кад је ова крађа извршена она је постала предмет најразллчнијег коментарисања, а тадање прилике и узбудљивост духова чињаху је још особитијом. У седници од недеље увече 16. септембра 1792. године, министар унутрашњих дела, Роланд, извештавајућијскуштину о догађају. горко се жаљаше на недовољпо чување које су вршили службеници и војници, који су били напустили њихова стражарска места под изговором превелике хладноће. Неколико дана доцније Тириз, члан скунштинске анкете, која је пзвиђала ову ствар, оптужјЈо је опет иемарност мипистра, али овај одговори доста хладно да он има и друге ствари да ради, а не да чу г ва Гард-Меблб. Дискусија скупштинска није продужена,

али је дебата скренула пажњу и у вароши се не говораше ни о чем другом него о вештинп крадљиваца, и о томе како добит од крађо требаше да служи за поткуп полициоких агената. Ишло се чак дотле да се говорило, да је се влада локрала сама; ове је гласове иодржавало и то што је 18. октобра дато одлагање издржавања осуде некпм лицима осуђеним за ово дело, од којих се очекивало проказиваље. Међутим 22. Фебруара 1797. године, у своме извел1тају из СопвеП <1е« Апмепу, о предлогу да се поклони 50О0 динара некој гђи Корбен, која је помогла проналажење већега дела украдених предмета, Тијебон је изрично рекао, да овај догађај није нимало политички и да је оп просто изазван неисправношћу чувара и нередом који тада владаше у целој администрацији. У лочетку МотЈеиг беше загрејао п најсмотреније уобразиље говорећи о четрдесеторици наоружаних разбојннка, који су ухваћени у одајама Гард Мебла. У ствари, пак, нико није био ухваћен и кад је се приметио недостатак регента, чегртаљке ирестолонаследникове и гомиле других ствари у вредности на седамнаест милиона, већ четири ноћи узастопцеДешан, Бернар Сал н неки Јевреин Порту г галац, по имену Дакоста, улазили су наизменце у сале без икаквог оружја сем алата потребног за одвајање дузагога камења, углављеног у сребрне ствари које се нису могле однети ; тако исто пажљиво су дизали и величшствене рубине који су замењивали очи у риба од слонове кости. Дешаи, који је дао идеју за ову крађу, ушао је први у од&ју, лрескачући кроз један*прозорчић помоћу Фењера, који још постоји на углу улице Роајал и пијацс Луј XV. Пернар Сал и Дакоста, који су чували стражу, били су испрва једини помагачи, али треће' ноћи 5 'чествовали су у овој крађи Беноа Кед, Филипоно, Помет, Фромон, Геј, Мутон, поручник у народној гарди и Диран звани Турчин. јувелир из улице Сен Совер и још неки познати лопови, које су пријатељски позвани да узму учешћа у овој пљачки. Главни стан лопова био је у једној билијарници у улици Рехан. Крађу су тако мало крили, да је сутра дан ло првој крађи, Помет при ручку са девојкама у једноме ресторану у улици Аржантеј, бацио девојкама на сто шаку ситних дијаманата и брилијаната Полиција о томе ннје чак нигпта ни дознала. Да се открију главни учиниоци ове крађе требало је да се Диран, ухапшен за прављење лажног новца, реши да прокаже, да би извукао 3 1 себе помиловање. На основу тога пронашли су регента у 'Гуру, у шеширу једне жене, неке Легијевре, која, пошто није могла због рата прећи у Енглеску, беше пошла да га лрода у Бордо-у некомЈевреину, пријатељу Дакосте. Лопови хтели су га прво лродати у Паризу, али вредност ове ствари цењена на дванаест милиона изазвала би опасну сумњу; тако исто одбачен је лредлог да га изделе тестером из бојазни да их не изда онај који би га изделио јер драго камење секу само стручњаци .