Policijski glasnik

БРОЈ 45.

ПОЛИЦИ.ЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 359.

Већина извршилаца ове крађе били су поотепено похватани и осуђени за друге кривице; у томе броју били су Беноа Нед, Дакоста, Бернард Сал, Фромон и Филипоно. Овај последни ухваћен је у Лондону !791.годиае у моменту кад је израђивао новчанице од 300 динара и доведен у Париз затворен је био у тврђави одакле је побегао користећи се буном од 2. септембра. Пре но што је био осуђен за крађу из Гард-Мебла, Дешан је учествовао у једној крупној ствари из које се извукао, и ако крив, како се он хваљаше пред нама причајући појединости, које нпсу дозвољавале да се у то сумња. Он је участвовао у двогубом убиству златара Делонга и његове служавке, које је извршено са продавцем икона Фромоном. Делонг је имао врло разгранат посао у земљи. Осмм особитога саога избора, он је посредовао за бисере и дијамште, и како је био позн&т као частан човек, новеровали су му често скупоцене ствари, било да их прода, било да издвоји делове преправљајући их; тако је ишао на иродаје п ту сс упознао са Фромоном који је нарочито гледао да купи ордење и друге украсе украдене из цркава као санћим због метала са ширита (1793.). Због тога што су се виђали и налазили као такмичари на неколиким пословнма, између ових људи разви со нека врста блискости, која ускоро пређе у пријатељство. Делонг није ништа више крио од Фромона и припитивао га је за све што је Ндмеравао предузети, па му је чак казао и вредноот готовиие коју има, и за једну касицу у којој је чувао скупоцене ствари. Кад је дознао све ове појединости, а имајући слободан приступ код Делонга, Фромон смисли да га покраде док се он са женом бави у позоришту, куда је често одлазио. Требао му је један помагач за чување страже, и нађе прво једнога бравара, који је био утекао са робије и који му направи лажне кључеве да с њнма уђе у Делонгов стан. Али овај човек, гоњен од полиције; мораде напу • стити Иариз и Фромон нађе Дешана. На дан изабран за крађу Делонг, и његова жена беху отишлн у Тћеа1гс с!е 1а КериМцие; Фромон се сакри у заседу код. једног винара да пази кад ће се вратити служавка која обично за одсуства својих господара одлажаше своме љубавпнку, а Дешан се попе у отан; лажним кључсвима отвори полако врата... Али какво изненађење! У претсобљу затече служавку за коју је мислио да је изашла, јер је у ствари бпо видео њену сестру, која је на њу личила много. Кад је угледала Дешана, који је изненађен изгледао још страшнији, девојка испусти рад и стаде викати, Дешан јурну на њу, пресави је, ухвати је за гушу и удари је пет пута ножем, који је носио увек у деснЈм џепу својих панталона. Несрећпица паде у локву своје крвн. Докло је она грцала у ропцу зликовац претресе све буџаке у стану, али, бндо да га је овај догађај збунио, било да је чуо какву лупу на басамацнма. оп со задовољи да узме неколико сребрннх ствари,

које му дођоше под руку, и врати се да нађе саучесника код винара, и исприча му цео догађај, Овај се наљути јако, не због сироте служавке. већ због неувиђавности и плашљивости Дешона, пребацивајућп му да није умео наћи касицу коју му је тачно означио Највише га је једило то, што ће се Делонг, после једног таквог напада, чувати много боље и да ће бити немогућно добити понова такву прилику. (НАСТЛВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд општине креманске. актом својим Бр. 2319, пита: »У општнни креманској, учињена су неколика дела злонамерних понишгаја туђих ствари још пре ступања на дужноот ове управе, а и после овога, и сва су акта и предмети послати власти среза златиборског, у своје време, на ислеђење, пошто се учиниоци овог дела нису могли пронаћи у одређено време. Среска власт два пута је враћала ове предмете овом суду с наређењем, да се општина са оштећеним изравна по чл. 19. закона о накнади учињене штете, или да за сваки предмет пошаље ћо 23 таксе и дијурне за вештаке. Оба нута суд је изнео пред одбор ове предмете, као што пропис чл. 22. истог закона гласи, да се са оштећеним равња, и одбор иије хтео пристати. Тим поводом суд је враћао сва акта среској власти н није имао да пошаље тражену суму за трошкове. Начелник срески актом својим бр. 1245, наређује суду овом, да у року за 5 дана тражене суме пошаље ср. власти, или се поравња са оштећеним, па чак прети да изврши попис општиноке имовине и исту продаји изложи, а још шта више да предложи општинске часиике за разрегпење. Чл. 12. истог закона прописано је, да одговорна општина плаћа вештацима на име дијурине три динара дневно, а не каже да то општина у напред полаже. Зато суд општине креманске, као претплатник „Полициског Гласника®, моли уредништво да оно обавести овај суд, хоће ли и мора ли поолати у напред тражених по 23 динара, што свега чини 184 днн., и ако зато нема буџетске могућности, и ако пошаље хоће ли бити ко одговоран за неправилан издатак?« — На ово питање одговарамо: По члану I. закона о накнади штете учињене зланамерном паљевином и намерним противзаконим поништајем ствари, општине морају накнадити штету оштећенима, ако се кривац не ухвати у року од 30 дана, од кад је иследна државна власт извештена о извршењу кривичног дела. Кад је овај закон овако јасан, онда је саветно било, да је општина прихватила напомену среске власти, и да се

изравнала са оштећенима, јер би на тај начин бар избегла плаћање такоа и трошкова, пошто штету мора и иначе накнадити. Али кад код општинских представника није било увиђавности, да савет среске власти послушају, онда је суд дужан да одмах пошље новац, који среска власт тражи, иначе општински часници морају бити одговорни. И дијурна вештацима, о којој говори чл. 12. и такса о којој се говори у чл. 18. поменутог закона, мора се послати у напрод, пошто чл. 18 то изречно наређује, а за дијурну, опет, важи правило постављено у § 258. гр. суд. пост. пошто је члановима 7., 10. и 11. закона о накнади, ова вештачка оцена, у свему изједначена са оценом по грађанском судском поствупку. Ако у буџету нема нарочите позиције за ове трошкове, ма да је то требало унети у своје време, онда се издатак може учинити из партије непредвпђених трошкова по чл. 133. закона о оптинама. На случај, да одбор не одобри издатак из ове позиције, нека суд одмах извести надлежну полициску власт, па ће она тражити разрешење одоборника у смислу чл. 149. закона о општинама, како би на њихово место дошли људи, који неће кочити службене послове онде, где томе нема места по закону, и који ће у опште радити по закону. И Суд општпне грбичке, актом својим Бр. 1770, пита: »IIо тач. 2. члана 118. зак. о општинама прописано је, к#д деловођаТ^ли писар општинског суда, врши поред редовне дужности и дужност благајника, добија награду 240 динара на годину. Како је деловођа ове општиие вршио и дужност благајника од почетка нове године па све до 20. октобра ове год. то је он и примио награлу колико му је до тог даиа ирипадало. Тога дана, пак, деловођа је, по решењу одбора, смењен са дужности благајничке, и одбор одлуком својом решио, да дужност благајника врши председник овог суда. Моли се Уредништво за објашњење о томе: може ли председник, који врши и дужноот благајника, лримити ову награду, као остатак који деловођа није примио, кад је законом наменута само деловођи или писару, а другом лицу не, и да ли ће овај издатак бити правилан или не ?" — На ово питање одговарамо: Кад чл. 112. закона о општинама, који говорио случајевима, у којима општински часници врше дужност благајника, не предвиђа никакву нарочиту накнаду за њих и за благајничку службу, а међутим је код деловође то парочито учињено, онда се закон има тако разумети, да законодавац није нн имао намере, да и кметовима или нредседнику да додатак за вршење благајничке дужности, па им се зато ова не може ни издавати.