Policijski glasnik

ВРОЈ 3.

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 23.

Савет, у см, тач. 9. чл. 33. зак. о општинама, био надлежан за одобрење зборске одлуке, или отуђење покретности, у коме случају отпада надлежност његова за одобреи.е оваквих зборских одлука? Нокретне су стварн оне које се могу преносити и премештати посредно пли пепосредно (својом сопственом снагомживотиње) с једног места на друго, а да нм со суштина, садржина и облик не повредн. Ствари, које не могу да се препосе с једног места па друго, без повреде своје садржнне и облика јесу непокретне (§ 185. грађ. закона). У нопокретне ствари сиадају оне: 1) које су ио самој нриродн својој непокретпе (њиве, ливаде итд. и 2) које са земљом стојо у органској или сталној механичкој в.ези. У мвханичкој всзи са земљом стоје грађевине и зграде у опште. У органској вези са земљом сгоје: дрве&е, плодови, у општерастиње — § 187. »трава, дрва, плодови и све гпто земља. пздаје, јест неиокретно добро, докле се год од земље не одвоји...."- Докле год се дакле, та веза не прекнне. Одн. одвајање но изврши, дрвеће н »све што земља нздаје® јесте саставпи, интегрални, део земље, п следствено сматра се као непокретна ствар. Све пгго год у правном погледу важи за земљу, као целину, важи и за дрва, илодове н биљке, као н.оне делове. Алн, ако сс при закључивању правног посла имало у внду њихово одељивање од земље, дакле, њихова засебна, самостална, е^зиотенција, онда се те ствари не могу сматрати више као неиокретне, већ као аокретне. Другнм речима, ако се необорена дрвета у шуми, и старе зграде које се имају п.орушити, купе без земљишта на коме се налазе, и у намери да се од њега одвоје, пе сматрају се као неиокретне ствари^рр Из овога пак очигледно следује : да је продаја ограинченог. одређеног, броја дрвета, или и све горе из општинске шуме (без земљишта), отуђење иокретнихствари, а не неиокретних 1 ) п да по томе Државни Савет ио чл. 33. закона о општинама није надлежан, да одобрава одлуке оиштинског збора које се на ово односе. У потврду правилности овога мишљења позивамо се п на начолну одлуку онште седнице Касационог Суда од (5 марта 1909. год. 1>р. 1424. која гласи: »По § 187. грађ. зак. трава, дрвеКе, плодови п све што земља издаје, неаокретно је добро, докле се год од земље не одвоји. Органски везане за земљиште на коме су, ове су ствари само делови тога земљпшта као главно ствари, а нису самосталне или засебне ствари, докло год су у заједници саглавном ствари, те по томе, за њих вреди оно што и за ствар којој припадају и уз коју иду. Оне су, дакле, непокретне ствари. Али је, са друге стране, оиет самом ириродом одређен тренутак, кад се те ствари морају одвојити од главне ствари за коју с \ј органски везане и када 11.е иостати ствари, које самостално или засебно ио-

1 Са. РадојичиЛ (( Основи Трговачког Права» стр. 17. 2 А. ЂорђевиИ „Систом приватног (грађанског) права" I књ. Општи Део, II. иоловина стр. 312.

стоје, дакле, покретне ио ирироди својој. Отуда то, да ираво, и ако необране илодове сматра као ствари неиокретне, нс забрањује, шта више и само узима, да су иокретне увек, кад год је јасно, да се ири неком иравном иослу, који се тих илодова тпче, имало иред очима њихово одвајање од гдавне ствари, дакле збирањс плодова. Тако, уговор иродаје и куиовине самих необраних илодова, да их купац у своје време обере п узме, сматра се као иравни иосао о једној (будуАој) покретној ствари. Кад иак илодови, и ако су у ствари још само деловн главне ствари којој прииадају, >могу, засебно од непокретног добра за које су органски везани, бити иредмет куиовине и иродаје, промене, иоклона итд., онда они с толико исто основа, кад год се има нред очима момонат њиховог одвајања и на њих гледа као на бу.дуће нокретне ствари, могу бнти и предмет забране у циљу обезбеђења, Из овога излази, необрани илодови никако се не могу хииотековати одвојено од неиокретног добра за које сц везани, јер би за то требало аамислити и да засебно ндн одвојено постоје, а чим се тпко замисЛе, онн нису стварн непокретне него покретне, дакле продмет неспособан за хипотековање, иа п за обезбеђење прибелешком (§ 393. грађ. суд. пост.); али се могу хипотековати уз главну ствар, земљиште, воћп.ак или врт на коме су — § 326. грађ. зак. Шта више, закон узима, као пешто што се веК по себи разумс, да право залоге на такву ствар садржава у себн то нраво и на све необране плодове исте ствари — § 315. грађ. зак. Даље, иошто у природи н.иховој лежи да се од главне ствари одвоје и иостану покретне ствари, то необрани плодови, са обзнром па тај моменат одвајања, могу као будуКе покретне ствари бити прсдмет обеабеКења забраном — § 398. грађ суд. пост. Обезбеђење, дакле, сампм необраним плодовима, засебно од неиокретног добра за које су органски везани, према овоме, није пн могуКно друкчије него забраном — дакле, на необране плодове, саме за се, може се у циљу обезбеђења ставити само забрана. 1 ' Јос. К. Ст.

Одлука опш ге седнице Касационог Суда од 16. децембра 1911. г. № 15906. Начелник ср. таковског, оптужио је Горњо-Милановачком првостепе'ном суду Ф. Ф. и М. Г. што су ноКу између 26. и 27. Фебруара 1911. г. у путу напали на С. Г. тукли га и тешко и лако повредили, а том ирнлпком отелп му 200 дипара н у готовом новцу, па јс тражио да их суд казни за тешку п лаку повреду и разбојништво. Нрвостеиени Горњо-Милановачкн суд јо нашао, да према лекарској сведоџби стоји дело тешке иовреде кажњиво но § 177. крпв. зак. а исто у себи еадржи и дело лаке иовреде, а тако исто да нрема исказу ириватног тужиоца стоји п дело разбојништва. које ее казни но § 241. крив. зак. Да је учинилац тешке повреде оптуж, Ф. суд је нагаао да иротив њега стоји исказ нрив. тужиоца из тач. 5 § 121. крив.

а да за дело разбојништва исти основ не стоји ни против опт. Ф. ни против оптуж. М. па је решио 10. октобра 1911. год. да с ј оптужони Ф. за дело тогаке повреде стави под оуд и у притвор, а да нема места да се ставе под суд опт. Ф. и М. за дело разбојништва и дело лако повреде. Касациони Суд, својим иримедбама 1. одељења од 15. новембра 1911. г№ 14726, поништио је ово решењо првостеиеног суда а са разлога: »Кад је првостепени суд нашао, да со изнети основ подозрења из тач. 5. § 121. крив. с. пост. не можо ставити па терет огггуженомо Ф. као извршиоцу другога дела разбојннштва, а оптуж. М. као извршиоцу оба дела за која се оптужује према § 230. крив. суд. пост., онда је био дужан да да разлога у чему ово тереКење не испуњава наређење § 230. крив. с. иост., јер позивајуКи се за неважност његову на овај законски пропис суд није изнео никаквих разлога. При тој оцени суд Ке бити дужан да има у виду и нарсђење последњег става тач. 1. § 230. с. пост,. но коме и кад се само тереКењо приватног тужиоца не може узети као потпун доказ о кривици нзвесног лица, ипак може остати као основ подозроња". Горњо-Милановачки првостеп. суд ннје усвојио ове нримедбе; веК је дао следеКе противразлоге: в Казивањом приватног тужиоца но § 230, т. 1. крив. с. ност. мои;е се у недостатку других доказа утврђивати ностојањо казнимог дела, а по тач. 2. реченог прописа и количина штете. По том пропису законском изрично се>волн, да се казивањем приватког тужиоцанс можс узети за доказано нитање в да ли је и какво казнимо дело обвпњенн учиппо". О томе, да се такво казивање приватиог тужиоца може узети као оонов иодозрења противу оптуженог у томо нронису законском, пишта се не велн. Основ из тач. 5. § 121. крив. с. пост. утврКу.је се казивањем приватног тужиоца само за дело повреда тола, јер се у истом нропису вели »кад ео неко појављује оиакав какав вели да изгледа иовређени или други сведок, а не н опакав какав вели оштећени. И ово казивање узето је за довољно за утврђење тог основа што се вазда поткрепљује лекарским сведоџбама. За остала дела суд налази да казивање приватног тужиоца не може сачињавати основ противу оптужених пз тач. 5, § 121. крив. суд. пост. нити се то може нзвести из прописа тач, 1. § 230. крив. суд. пост. У овом оптужењу казивање приватног тужиоца, и кад би се могло узети у оиште за сва дела као доказ за постојање основа из тач. 5. § 121. крнв. суд. ност. не може со узети за вородостојпо што нриватни тужилац у евојим тужбама не представља да јо над њим дело разбојништва извршоно онако, како то иредвиђа § 237. кривич. законика од стране оптужених, веК панротив наводи да је са њима заједно путовао и свраКао код појединаца те заједно пили, што со пе може претпоотавнти да Ко чинити она