Policijski glasnik

СТРАНА 32.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 4.

ианцеларијских расхода, мредвиђеиих буџетом за текућу годипу. Државни Савет лашао је, да се ова одлука пе може одобрити с тога, што се сечом шуме не могу подмиривати редовни издаци, унесени у буџет, а у толико мање, што се претходно није тражило одобрење Државног Савета за сечу исте шуме. Сем тога, овом се отуђењу противи пропис чл. 128. закона о општинама, који ие нредвиђа у општинске приходе и продају општинске шуме. С тога је, на основу чл. 33. зак. о општинама, решио, да се ова одлука не одобри. Одлука од 5. јануара 1912. године № 12077/911. год. Јос. К. Ст.

Одлука опште седнице Касационог Суда од 17. јануара 1912. г. № 685. Првостеп. пиротском суду био је онтужен Ђ. Ј. на то, што је 14. јуна 1909. год. обио катанац на општинском обору и мз њега на самовластан начин испустио једнога свога вола, кога је пољски чувар ухватио у штети и у обор затворио, и тиме учинио кривицу казниму по § 195. кривичног законика. Оптужени је признао да је ово учинио, али се бранио да није ничим утврђена штета, те да би чувар поља имао права да вола тера у обор, а поред тога чувар нијо на своју дужност заклет. Првостепени је суд нашао, да у радњи оптуженога нема никаквог кривичног дела, па ни самовлашћа, због тога, што је извешћем суда општииског № 2428, утвр1)Сно да чувар поља Ј. А., који је вола олтуженога у обор отерао и затворио, наводећи да га је у штети ухватио, на своју дужност тада нијо био заклет, а ислођоњем нити ичнм другим није утврђоно, да је во оптуженога одиста био у штети, и за то је оптужонога рошењем својим од 17. јануара 1911. № 1041, на основу § 250. а. кри в.суд. пост. отпустио испод суђења. По жалби државног тужиоца, Касациони Суд, примедбама својим од 12. марта 1911. № 3388, у Т. одељењу поништио је помен. рошење ниротског суда а са разлога: „Ногрешно суд налази, да је на питање о постојању нредстављеног дела од утицаја то, да ли је пољски чувар, који је затворио вола оптуженог Ђ. тврдећи да га јо у штети ухватио, био заклет на овоју дужност или није. Овде није случај расправе о кривичној или грађанској одговорности оптуженога за штету коју је његова стока причинила, да би се у смислу чл. 15. закона о чувању пољског имања могло дискутовати о важнооти иредставке незаклетог пољског чувара у том погледу, већ је овде у питању, да ли у радњи оптуженога што је самовласно свога вола пусто из иритвора, у који га .је чувар затворио, тврдоћи да је у штоти ухваћен, има оа-

мовласног намирења, кажњивог по § 195. кривичног законика. Како јо по овоме законском пропису кажњиво и самовласно прибављање несумњивог права од стране појединаца, то баш под претпоставком, да во оптуженрга 1! није ианео штету како се од стране пољскога чувара представља, оптуженл није смео л могао свога вола самовласно ослобођавати и узлмати из обора, у којл јо затворен, већ је био дужан да своје право тражи и брани законлтим путем, према чому сво ово не може послужити као разлог за некажњивост поменуте његове радњо. Првостепени пиротски суд нијо усвојио ово примедбе Касационог Суда, воћ је дао следеће противразлоге: „Ислеђењем овога дела утврђено је, да је Ј. А. представљајући чувара поља општине костурске, ухватио п у ееоски обор затворио стоку олтуженога, тврдећи да ју је нашао у штетл па ио дужности и затворио је у сеоски обор. Да би со извесно лице могло сматрати као чувар поља извесне општино, а да бл као такав имао ирава нађену стоку у штетл отерати и затворити у сеоски обор, неопходно је иотребно да чувар лоља буде за клет на своју дужност лрема закону о чувању пољског имања. Све дотле, док чувар поља није заклет на своју дужност, он се не може сматратн као чувар лоља, већ обичан грађанин својо општине. Како закон о чувању пољског имања даје лрава само оштећеноме л заклетом чувару ноља да нађену стоку у штети могу отерати и затворити у сеоски обор, а мођутим друг'им приватним, лицима то не дозвољава, онда и незаклети чувар поља Ј. А. није могао ни смео стоку оптуженикову терати и затварати у сеоски обор, а ако је то већ урадио, онда је његова радња незаконита, којој се сваки грађанин има права да одупре. Нарочито ово важи за овај конкретни случај, јер сем голог тврђења назови чувара поља Ј. А. нема ничега другог што би утврђивало да је стока оптуженикова заиста нађена у штети и да ју је он због тога отерао и у сеоски обор затворио. Према овоме, оваква радња назови чувара поља саображава се радњи приватног човека, који би ма из каквих побуда ухватпо макар чију стоку, на отерао и затворио у сеоски обор само да дотичиом сонственику стоке напакости, — а сопственик стоке, који, као и оптужени иде и ослобађа своју стоку од гладовања, но чини никакву самовласну н недозвољену радњу због свога нрава, већ се у истини служп дозпољеном одбраном од противправпог напада на његову пмаовину. Том дозволзеном одбраном ради спаса своје стоке, да му гладна у сеоском обору не скапава — пос-лужло је се и оптужени те п по том основу овде не може стајати иредставл>ено дело нз § 195. кривичног законика". Касациони Суд, у својој општој седиици од 17. јануара 1912. године, усвојио је

примедбе свога I. одељења, а лротивразлоге првостеп. пиротског суда је одбацио. м. л. р.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ П О Т Е Р Е Павле Тадић, бивши пиоар општине ваљевске, одговара за утају, али му ое не зпа меото борављења. Он је стар око 48 година, а ближи његов опис непознат је. Акт начелства округа ваљевског Бр. 16301. Ранко Живановић, из Шетоње, и Јован Д. Јанковић, из Кобиља, осуђени на робију први са 17, а други са 15 година, за убиство, обили су апсану нрвоотепеног петровачког с.уда и побегли. Ранко је стар 21 годину, средњег раста, црномањаст, оувоњав, очију цриих, брија ое, без нарочитих белега. Јован је отар 2 4 године, оредњег раста, црномањаот, дежмекаст, без нарочитих белега, а при говору мало муца. Обојица су у сукненом оделу. Депеша начелника ореза млавоког Бр. 1 0 5Х. Жика-Живојин Бранковић, ћурчија из Свилајинца, оада агент Ифафових шиваћих машина, побегао је да не одговара за дело из § 191. кр. закона. Он је отар 35 — 40 година. Ближи онис непознат. Депеша начелника среза реоавоког Бр. 2048. Миленко Ђурђевић, келнер, родом из Мајдева у срезу таковоком, који одговара за опасну крађу, побегао је из притвора начелотва ваљевоког. Он је сгар до 30 година, повиоок, црномањаст, велике коое, браду брија. Од одела има: капут жућкасто-зелен, на глави шубара, и носи ланац без оата. Депеша начелотва округа ваљевског Бр. 798. Живан Вунчетић, аустро-угарски воЈни бегунац, покрао је овога газду и однео му: 1 прстен са три мала, зелена камена, 1 златну бурму, џепни никлени сат са три капка, ланац и 10 динара у новцу. Он је отар 22 године, виоок, омеђ, ћооав, нема један предњи зуб. Депеша начелника ореза беличког Бр. 1 162. Препоручује ое полицијским и оиштинским властима, да за овим нобеглим лицима учине најживљу нотеру, и у случају проиаласка отражарно их унуте влаотима које оу нотерЉце издале, с позивом на означене бројеве акта или депеша.

Т Р А Ж И С Е Анка, жена Веоелина Николића, из Раче, одбегла је од мужа и одвела собом женско дете, старо 11 — 12 година. Депеша начелника среза леиеничког Бр. 1790.

Штампа Краљ. Срп. Државне Штампарије

Уредник Душан Ђ. Алимпић.