Policijski glasnik
СТРАНА 84.
ПОЛИЦИЛСКИ ГЛАСНИК
БРО.1 11.
лазе час у боспрекорном балском оделу, час у најелегантнијим свиленим доминима. Данас влада у позоришту наопак свет. По ложама се инсценирају всселе и пикантне комедије , док на бипи свира велика музичка капела, а у партеру, који је претворен у салу за играње, окрећу се по такту заносних арија стотине шарено маскираних парова. С1 81 сЦуегЧе П топс1о ! Радости живота ужпвају се пуним махом. Цео свет се забавља, само један једини међу хпљадама веселих не сме да се предаје весељу, мора да очува своју потпуну озбиљност и своју мирноћу, а тај једини је, —- полициски чиновник, коме је поверена инспекција на балу. То је тешка, пуна одговорности служба, коју он има да врши од девет часова увече до самог сванућа. Једино је он одговоран за одржање поретка и безбедности, а притом му стоји на расположењу само један мали број помоћних органа, који се губи у далеким просторијама и међу многобројном публиком. Он треба да је свуда присутан , његово око треба да је на све управљено, да мотри на лица, која као сенке промичу поред њега и која, осећајући се под маском двоструко сигурна, изгледају као да су диспонирана за најлуђе испаде. Врела, јужњачка крв ври у њиховим жилама и она је данас више него икада загрејана услед општег весеља и пића. Дивна карневалска забава! уздануо сам и сео на једну столицу, која се налазила у мојој малој инспекционој соби. Откако је отпочела велика забава безумног четвртка тек је било прошло два часа и ми смо већ имали пуне руке посла. Преко десет маска враћено је при улазу због непристојних костима, толико исто отпраћено је из позоришта због ноприличног понашања. Два кесароша, који су били обучени као матрози, билп су ухапшени, јер су ухваћени на делу при крађи накита и других предмета од вредности од својих играчица и других балских гостију. Разни сукоби међу публиком били су срећно утишани. Наредио сам да ми се донесе једна шоља јаке црне каве, јер сам имао искуства, да је то иајбоље средство, те да се глава и дух одрже свежи у оваквим приликама. Док сам бележио догађаје од тога вечера, отворише се врата и у собу шмурну једап црни домино. „Ко је то? (< упитам, окреиувнш се. Домино подиже полумаску. „На служби, господине комесаре, Тревини". Тревини је био један од наших најваљанијих дедектива, за његов долазак морао је бити неки рарочити повод. „Шта има ново, Тревини? Па Ви сте данас на служби у Уоћ1)ог§о уессћш!" „Јесте, господиие комссаре, и баш та служба довела ме је овде. Бараба је овде са... а Он именова четворицу дрских младића, на које смо ми нарочито мотрили и који су и поред своје младости већ неколико пута били на робији. Најопасиији, пак, од свију био је Бетино Маруцо, кога је Тревини означио њ.говим
надимком Бараба. То јо била једна од оних индивидуа, која је како изгледа од природе билапредестинираназазлочиица. „Бараба?" запитам изиенађен. „Јесте, господине комесаре, а да он иије дошао овде ради забаве, зато јемчи околност, штоје он својкм друговима дао састанак у озлоглашеној крчми в 1)ие 8рас1е 1( н тамо је са њима у највећој тајноетп начинио план за ову поссту". „И Ви сте их тамо ирислушкивали, Тревини ? (( „Прислушкивао нисам, али сам нх посматрао из кујне мајке Чикале, крчмарице код »Вие 8рас1е (( . Она ми је проказала и то, да ти младићи намеравају, да посете Феглион. Чим сам то чуо, почео сам да мотрим на њих, пратио сам их до куће бр. 21 у улици Стрета, где су ишчезли, па одмах затим опет изашли обучени као пиероти у пратњи нске жснске маско у костиму једне ђаволете. Сад ми нису могли више умаћи. У најближој радњи са маскама позајмио сам овај костим, похитао амо и овдс сам затекао тнце управо у вестибилу". и И Ви сте их опет познали између стотине пиерота, који се данас налазе овде ? (( „Ништа лакше од тога. јер они свп носе на левом рамену једиу малу црну кокарду по свој прилици као знак распознавања за њих саме (( . »То је добро. А ко би могао бити ђаволета?" »По моме мишљењу, а судећи по стасу и целом кретању то је Анита Мандрини, мала Сарторела, која станује у кући бр. 21 у улици Стрета и која је, као што изгледа, најновија љубав Барабина". »Анита Мандрини, која је са маркизом Р .. . ? (( в Та. Пошто се маркиз пре два месеца сјајно оженио са грофицом С., њему јо мала постала незгодна (( . В И она је сада требала да се придружи Бараби ? Чудновато®. »Укусу жена не може да се ухвати рачун, господине комесаре, нарочито код жена ове сорте. У сваком случају морамо на малу оштро мотрити. Кад је Бараба њу повео, онда он то није учинио без некога циља (( . »То је потпуно и моје мишљење. Ви с-те, Тревини, добро учинили, што сте мотрили на то друштво и што сте дошли овде да ми рапортирате. Желим, да за остатак ноћи останете овде". „На служби, господине комесаре! Само ја бих имао једну молбу. Допустите ми, да набавим једно пиеротско одело, као што имају Бараба и његово друштво. Онда ми неће бити тешко, да им се придружим, те да могу мотрити на сваки њихов корак*. »Нристајем, Тревини, идеја је добра. Само будите обазриви®. в Не брините, господине комесаре, ти младићи дрски су и ја знам, шта рескирам. Ако би имао Вама што да јавим, ја ћу употребити овај црни домино. Он има на врху капуљаче једну жуту траку. „Дакле нарола је, в ,црножуто' (( . »На служби ! (( Поздравивши ме по војнички њега нестаде.
Тревпни је био очсвидно узбуђснији, него што ми се хтео иоказати. Или је знао, или је слутио нешто више од онога, што ми је саопштио. Морала је у ваздуху бити макаква злочиначка намера, коју му је њогов инстикт откривао. Добар детектив, а Тревини је био такав, то нањуши као што ловачки кер нањуши трагове дивљачи, па ма она била скривена и у најгушћем честару. И мене самог узнемирило је његово саопштење. Од људи као што је Бараба и њсгово друштвс могло се очекивати што је иајгоре. Ја испразних своју шољу каве и пођох на бину, одакле сам могао полускривен најбоље посматрати целу кућу. Нехотице моје очи тражиле су пиероте са црном кокардом. Али како је тешко било запазити поједине маске у густој тишми! Слика со непрестано мењала као, шарене Фигуре у калејдоскоиу. Већ сам хтео потражити какво друго згодније мосто за посматрање, кад један црпи домино промачо поред мено. ,,,Црпожуто', ложа у нартору бр. 11 (( дошану ми он. Тревини је дакло ноћ био на послу. Ја управих свој поглсд на означену ложу. То јо била ложа маркиза Р. У њој је седела млада жена са својом матором, грофицом С., потпуно балски иакићена. Као жива ватра блистали су њени бриљанти, којима јо била начичкана. Тога всчсра она је имала на себи породични накит, који је, како се у варошн причало, нредстављао вродност од преко 200.000 Франака. Тај је накит, чим се видео у позоришту, пробудио општу сонзацију. У ложи се баш налазила у посети нека женска маска — у костиму једно ђаволете. Анита Мандрини ? сину ми кроз главу. Шта ћс то да зиачи ? Али у истом тренутку ја скренух пажњу на неколико пиерота, који су се тукли под самом ложом. Један од њих као да би избегао нападе свога друштва успужа се на наслон ложе бр. 11 тако, да со даме престрашене повукоше. Али писрот баци само један поглед у ложу па опет скочи доле и удали се, лармајући са својим друговима. На њоговом лсвом рамену приметио сам јаено јодну црну кокарду. Цапослотку један зрак осветлио је ситуацију! Тревини је био на правом трагу. Циљало се на ложу бр. 11. Брзо пођох у ходник ложе и народих двоици цивилних стражара, да сс прикрију у близини ложе бр. 11, да иа све тачно мотре и да буду спремни за моје заповести. Тек што сам издао ова наређења, кад со отворише врата од ложе бр. 11 п из ње изађе 1>аволета у пратњи маркиза Р. „Анита, шта ти јо пало на памет? (( рече маркиз. „Не питај мс. Морам с тобом говорити по сваку цену (( , одговори узбуђено ђаволета. „То је немогућно, помисли .. . (( „Ништа. Слушај м.е или ја се поново враћам у ложу маркизи и . . . (( (СВРШИЋЕ СЕ) -