Policijski glasnik

ВРО.Ј 11.

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСПИК

СТРАНА 87.

заједио оа оп. М. природно новукло ово штете већим прирезом итд. Којкм путем п начином ово треба тражити кад он. М., примајући ову пакпаду, заводи је у својо приходе а не миели ником ништа дати. Мислим да на ово оишт. М". нома права, да сама сву ову накнаду приграби, јер да је се где оп. М. у то.м времону обвезала за канав дуг, тада би и ова општина сразмеран део сносила, 1.ао што такав случај п постоји?" — На ово ннтање одговарамо: Кад је село К., којо сада чини засебну општипу, бпло у саставу општппе М. кад су учиљено проновере, оидаје пеоумн .нво и оно сразмерно оштећено плаћаљем већег приреза и накнађивањем дсФраудпраних сума. Нрема томе, оно свакако нма п нраво на одговарајућп део пакнаде. Општпна М. имала бп разлога да се сама опоразуме са солом К. о подсли ог.е досуде. јер та околност, што је све ово досуђено општ. М. по казујо да соло К. нема нрава на накнаду, него то долазп отуда, што су рачуни ишли на пмо опгатино М. На случајда со нс дођо до мођусобног споразума, мора сј повести рсдовап грађанскп опор.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА Када код општинског часника наступи случај из чл. 32. закона о општинама, са кога не може дал>е остати на положају општинског часника, онда надзорна власт нема право да сама одлучује о разрешењу његовом од дужности, већ се разрешење може учинити једино на начин предвиђен у чл.148. одн. чл. 149. истог закона. Стојан 0., председник општине т извршним рошењем првост. в суда од 16. јанудра 1912. годино № 87,•> стављон јс под поротни суд и у притвор за доло из § 106. у вези § 132. казненог закона. На оспову овога, надзорна власт решењем својим од 17. јануара 1912. год. № 843., а на основу чл. 122, 148 и тач. 3. чл. 121. закона о општинама, одлучила је, да се предсодник Стојан разреши од дужности преседничке, и зато је наредила општинском одбору, да га одмах разреши. Противу овог решења, председник Стојан изјавио је жалбу Државном Савету, и навео, да решење, иоред осталога, не одговара закону и с тога, што надзорна власт није имала права у опште, да доноси овакво решење, већ је према чл. 122. зак. о општинама имала да учини образложени предлог општинском одб.ору. да га овај уклони, а не да сама власт о томе решава. Трећи Одсек Државног Савета нашао је, да решењо надзорне власти не може остати у сназн с тога, што је надзорна власт ожалбеним својим решењем сама разрешила жалигеља од дужности, а међутим прома пропису чл. 122. закона о

општинама то се могло учинити само на начин, предвиђен у чл. 148 зак^на о онштипама. С тогаје на основу чл. 170. ззкона о онштинама решио, да се рсшење надзорне власти понигати. Одлука од 15. Фебруара 1912. године № 986.' Председника и чланове бирачког одбора, кад се избор општинских часника врши после општих општинских избора, бира општински одбор из своје средине, али председник бирачког одбора и у том случају мора бити писмен и имати још и услове за председника општине. Јанко Ђ., из К.... жалио со Државном Савсту протпву избора предсодника за општину к који је извршен 12. јан. 1912. год., због тога, што је збору председавао Илија С., који није пмао услове за председника бирачког одбора, јер пнје имао 30 година старости. За доказ овога подисо је крштеницу, из које сс види, да ј Илија рођеп 27. октобра 1885. год. Троћи Одсек Државног Савета по расмотрењу акта и оцени жалбоног науода и, поднотог доказа, нашао јо, да овај избор, прсма пропису чл. 52. а у всзи са чл. 105. закона о општинама, пс може остати у снази с тога, што је прсдседник бирачког одбора био Илија С,, који према изводу из протокола рођених, који јс поднет уз жалбу, није на дап избора имао пуних 30 година старости, а из извсштаја начелника свеза з од 14 Фебруара 1912. године. Д« 1597. види сс да јс у онштпнском одбору било одборника, који су имали преко 30. година старости. С тога је на основу чл. 170. закОна о општинама решио, да се избор понншти. Одлука од 22. Фебруара 1912. године № 1420.

Кад се варош, варошица или село одвоји од старе општине и оснује нову општину, онда нове општине — како стара са промењеним општинским обимом, тако и ново-образована — бирају свака за себе: председника, кметове и одборнике у року од месец дана по извршеном разгруписавању. Указом од 31. децембра 1911. године одобрепо је решењо Народне Скупштине од 17. децембра 1911. годинс, које гласи: да со село Чукарица одвоји од садање своје општине жарковачке и да за се образује нову општину под имоном »општина чукаричка®. Надзорна власт, саопштавајући овај указ општини жарковачкој, нарсдила јо да со по овоме, у смислу закона, даље поступи. Одбор општино жарковачке донео јо одлуку 14. .јануара 1912. год. № 125., да се не врши избор часника општиио жарковачкс, од које јс указом од 31. децембра пр. год. одвојено село Чукарица, ношто општина жарковачка није нова општина, јер је под тим именом и до сада постојала, и што садања управа општине жарковачке нијо дошла поверењем села Чукарице, чијп број гласача није утицао

на ресултат избора, јер: 1) село Чукарица, кад је ова управа бирана, није нн постојало. Оно је ток годину дана доцније проглашено за с ло, а Н. доцомбра нр. год. за општину; 2) Чукарица, као малено насоље, није ни бирало садању управу општино жарковачкс, нити је хтело дати ма и једног свог грађанина за часника ното општпне, већ су сви општински часпици из оела Жаркова; и 3) што је, нре.ча овомс, .јасно, да је општина жарковачка постојала до општих пзбора, за вроме ових, и носле ових за годину дана, без Чукарице каосела, према чему со ни у коме случају пс можо узети, да јс општина жарковачка сад нова општина. Нова је општина само чу каричка општина, за коју административна подола до сада није знала. Надзорна власт нашла је, да је одлука одбора противна чл. 68. зак. о општинама, јер кад јо указом од 31. доцембра 1911. године извршено разгруписавање досадањо онштинс жарковачке, коју су сачнњавали села Жарково и Чукарица, и тиме образовало две нове општине : жарковачка, коју сада сачпњава само ссло Жарково, и чукаричка, коју сачињава само ссло Чукарица, то со, по наведеном чл. 68. зак. о општинама, у обема овим новим општинама има извршити нов избор онштипске управо. С тога је рошењом од 22. јануара 1912 г. № 766, а на основу чл. 152. зак о општинама, задржала од извршења одборску одлуку. Одбор општине жарковачке нзјавио је жалбу Државном Савету противу овог решења надзорне власти, и у њој навсо, да јо њогова одлука: да се у општини жарковачкој не врши нов избор, правилна и на закону основана, како са разлога у њој изнесоних, тако и с ових: 1., што је по све неумесна примена чл. 68. зак о општинама у овом изузетном случају, који је јединствен, јер нассље Чукарица, које је тако нагло проглашено за село, а по том и за општину, но може рсмотити оно, што је село Жарково поставило; 2., што одвајањем Чукарице пе отпада нп један часник општине жарковачкс, а тимо се утврђује, да је општину жарковачку састављало само једно село, село Жарково, а да ое за Чукарицу званично нијо знало, нити јо она дала садањој Управи ма и једног гласа; 3., што се с обзиром на ово, као и на то, што нијо наступио ни јодан случај из чл. 121. зак. о општинама, у овом случају не можо противно чл. 122. 153. истог закона смењивати часништво ради оних, који га нису ни бирали, а иротиву воље оних који су ово часништво изабрали; и најзад 4, што одвајањем. Чукарицо није повређен прописчл. 53.г закона о општинама. Трећи Одсск Државног Савета нашао јо да је рсшење надзорне власти правилно и на закону основано. С тога јо на основу чл.170. зак о општинама решио, да се жалба одбаци као неумссна. Одлука од 23. Фобруара 1912. годино № 1202*