Policijski glasnik

СТРАНА 100.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 13.

баш у оном тренутку кад ђулад у гранати иолрскашо н са троском разнешо гранату. ј ,3а ово сам имао сведока: моје руке, ллце, изгорело одело, опаљене канатојодне каре, сво то говорашо о мојој храбрости. Да није било онеједно успомоне ја бих се погордио, а овако сам само био задовољан; другови ме нису впше масиим шалама задиркивали. Продужисмо пут. Тек што смо били одмакли неколико корака атмосФору обузе ватра, седам пожара појавишо со у један мах; извор страшног осветљења био јо у луци. Цреп на крововима обухваћеним ватром иуцашо то је изглодало као пушкарање; војници одељења чујући то, а не знајући узрок, ишли су на све стране тражећи непријатеља. Близу нас, на малом одотојању од бродарско радионице облаци дима и пламена обухватилн боху једну колнбу од које ветар разношаше запаљене делово ; тужно јаукање неког детета допираше до нас; ја уздрхтах, није се имало времона промишљати; жртвујем со, спасем дсте и вратим га његовој мајци која сирота цђиљаше да га ко избави. На овај начин част ми јо потпуно повраћена; нико се не усуђиваше вишо да ме сматра за плашЉивца; вратим со у батерију где су ми сви честитали. Наш команднт обећа ми чак и орден, који није могао за собе добити, јер је за тридесет година њогово службо био судбине да увек буде иза топа а никако испред њега. Ја сам сумњао да ћу у општо бити одликован а још про по његовим пропорукама нисам одликован. Сво јсдно, мони је било суђено да се прославим, све боше уз мене. У то времо између Енглеске и Француске били су поведони преговори за мир: лорд Лодерал бешо у Паризу као пуномоћник кад телеграф јави за бомбардовање Булоњо; то је други део преговора вођених у Копенхагону. Цар увређон овима безразложнпм непријатељством извости о томе Лорда; пребаци му неворство његово владе и препоручи му да одмах одо. После тога на петнаост сати Лодерал стижо овдо на »златном топу". Народ јо желео да се на њему освети Енглоској и скупи сс у гомилама на путу куда ће лорд проћи, а кад сс он појави, без икаквих обзира нрема оној двојици на них Официра који су га пратили, са свију страна полсте на њ' камење и блато. Лорд блед, дршћући, без надс, очекнвао јо да буде иремлаћен, али ја му приђом са сабљом у руца и викнем : тешко ономо који га дирне! Говором растерам гомилу и стигнемо у пристаниште без икаквих других неприлика и лорд се укрца наједну парламенсарску лађу. Чим је стпгао у Енглоску ескадру, још иото вочо, настави се бомбардовање вароши. И ту ноћ били смо под оружјом. У јодан сат изјутра Енглези пошто су избацили неколико бомби за запаљивањо обуставише паљбу; био сам изнурен од умора, наслоним со најодан лафет, и заспим. Не знам колико сам сати славао, али кад сам се разбудио био сам сав у води, крв ми се, чнни ми се, беше следила, удови укочони, а поглод као и ум замо-ренп. Булоња мп из-

гледаше као да је промспила место а ватра са флотило изглоДашо, ми као да је она непријатољска. То сво било јо тек почотак једне дуготрајне болести, али сам ипак упорно одбијао да за сво времо боловања идем у болницу. Најад вромо оздрављења дође, алп како сам се сувише епоро опорављао продложиш ; ме за отпуст и овога пута, и ако сам сад био мишљења генорала Сарацена, и против моје воље, отпустише мо. (НЛСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињсна су нам ова питања: Ј Суд општине радљевске, актом својим Бр. 979, пита: и Суд овај, пресудом својом Бр. 624 од 22. Фебруара тек. год., казнио је извесна лица — грађане ове опгптине, што по наредбама овог суда ннсу хтели очистити своја воћа од гусеничких јаја, са по 30 динара казно нбвчане у корист своје касе, наслонивши своју просуду на чл. 6. зак. о уништавању штетних животиња и биљака, даље: да сви кажњени плате за пресуду цо два динара таксе, а иследним грађанима — оводоцима по два динара дангубе солидарно. Ну по жалби кажњених лнца, нолициска власт среза тамнавског, као надлежна за расматрање иресуда општинских судова оваково врсте, чл. 6. поменутог закона, но да је ожалбену пресуду поништила или одобрила, већ је ослањајући се на помонути законски пропис, ову пресуду преиначила и пресудила, да се сва именована — кажњена лица, пресудом овог суда Бр. 624, казне са по 5 ает динара новчано; да сви солидарно плате за пресуду свега 2 — два динара такса (ма да су истом кажњона 23 лица) и сваком сведоку по 1 — један динар дангубе. Суд овај налази, да полициска власт није у праву пресуде општнпских судова проиначавати, већ само одобрити или понштити — чл. 6. пом. закона. Сем тога суд налази, да с погледом ТБр. 370. и код овог напомене у закону о таксама, дужни су сви окривљени да плате по два динара таксе за изазвану судску радњу по званичној дужности због њихове нопослушности. С тога суд овај, поводом овог случаја, молн уродништво, да у првом свом броју »Полицијског Гласпика 1 ' изнесе своје мишљење: да ли је изнета радња полициске власти, у овој ствари, правилна или но. Ако јесте по основи кога законског прописа? и најзад чијој каси прииада ова казна, пошто је полпциска власт пресуду овог суда Бр. 624 својим Бр. 4466 од 10. ов. месоца и год. заменула?® — На ово нитање одговарамо: По члану 6. закона о уништавању штотних животиња и биљака и о заштићавању корисних животнња, жалбе против осуда општипскпх власти расматрају

п у лосдодњом стопену расарављају среске, односно окружно полпцијско власти. И ако овим законским наређењем није нарочито наглашепо, да полицпјскс власти могу преиначавати пресуде општинскпх власти, ипак им со то право не може оспорихл, јер сс из речи: Ђ расарављају к , јаено види, да сем разматрања имају и шире право. управо право пресуђивања. Према овомо, среска власт је имала но закону право да измени казну, коју је општипски суд изрекао, и у том поглоду но можо јој со чинити никакав приговор. Да ли је, пак, она добро ураднла што јо смањила казну, то је са свим одвојепо питање, и уродништво је ту на страни суда, и налази: да се само осетним казнама можо нагнати наш свет да штити и својс властите инторесе, п интеросе својих суссда, јср непочии:- Чсна гусенична јаја у једиом воћњаку, пружају могућност да лишо чптаво соло јодног важног ц олаког нрихода. Што со тичо паплате таксе, уродништво налази да је среска власт погрешила што је сва кажњена лица осудила на илаћање свега 2 динара. То нијо могла учинити ни по напомени код тачке 370,, јер со и тамо предвиђа наплата од осуђеног, што значи кад је ових више онда од свакога, а го нијо могла учинити ни по начелу постављном у напомени 2. алинејо друге код броја 193. закона о таксама, где сс изречно воли, да ћо со свако лице особено осуђивати на плаћање таксе. Овоме није било места пи по томе, што је општински суд требао за свако лице да води одвојену истрагу, па да н прссуду одвојсно донесе. Новчана казна припада општинској каси, без обзира на то што јо воличина њена измењена, јер она ипак има свога извора у пресуди општинског суда. II Деловођа олштине језерске, у срезу деспотовачком, пита: »Начелник среза деспотовачког, у прстпрошлој 1910. год., узео је мене и предсодника општине на одговор, шТо у општини није било страже, па нас је по томе, а по чл. 158. закона о општинама, казнио са по 100 динара у корист државне класе. Као главни разлог за уништај, ја сам у изјављеној жалби цитирао одредбу чл. 115. закона о општинама, која нродвиђа дужност општин. деловође, а и чл. 148. истог закона. Трећи одсек Државног Савета, одлуком својом од 28. октобра 1910. године Бр. 8799, одбацио јо жалбу а решење начел. ср. оснажио. Док, међу тим, у бр. 9., стране 70. »Полпц. Гласника" излази одлука Државпог Сивета од 19-1-т. год. Бр. 210, којом сс деловођа општин. ослобођава казне за дсло из чл. 158. зак. о општин. ношто нијо случај из члана 115. помсн. закона. Налазећи: да је одлука Државног Савета, којом је моја казна по решењу на-