Policijski glasnik

СТРАНА 102.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 13.

нијс једио прсиоручеио иисмо отправно иарсдном поштом куда трсба, лсК тск послс нет дана. На свом саолушању, нредсодник јо изјавио, да он за ово не може одговарати, пошто 011 нијо поштар, нити у опште, ма колико, до љога има кривпцс за ово. Доловођа — поштар изјавно јо, да јс писмо примио посло 4 часа но подне, када је всћ пошту био послао. Писмо нијо отправио одмах зато, што није имао при себи поштанских марака. Надзорна власт пресудом од 10јапуара 1012. годгше № 20676., а на основу чл 48 и 57. правила о општннским поштама и чл. 156. закона о општинама, казнила је их са по 20 динара. По пзјављсним жалбама, III Одсек Државног Савета нашао је, да жалбена пресуда пе може остати у снази с тога, што је заснована па нропису члана 48. правила о сеоским поштама, прописаним 16. септембра 1902 године а она су прсма чл. 61. правила од 9. новембра 1909. год. П№ 24796. и ПТ№ 30623. изгубила своју вредност. С тсга је на основу чл. 170. закона о општинама решио, да со пресуда надзорие власти поништи. Одлука од 12. марта 1912. год. № 2920.

Противу одлуке општинског одбора, којом на предлог надзорне власти у смислу чл. 148. закона о општинама, разрешава од дужности општинскогчасника, жалба се изјављује непосредно надзорној власти и предаје општинском суду. На предлог надзорне власти, а у смислу чл. 148. закона о онштинама, одбор општнне ј одлуком од.22. Фебруара 1912. године № 4070. разрешио је од дужностн Илију Д., Кмета села Гор.^ Ј Противу опо одлуке, уклоњени кмет изјавио је жалбу, »за надлежну власт", предавши је оиштинском суду, дакле нравилно према чл. 172 зак. о општинама. Општински суд пошаље ову жалбу са актима надзорној власти, а ова је спроведе Државном Савету на решоње. ТреКи Одсек Државног Савета нашао јс, да је овај продмет погрсшно упућен Државпом Савоту, јер кад је жалба, противу одлуко одборске, изјављена надлежној власти, која је у овом случају била непосредно надзорна власт, п прописна такса по закону о таксама плаћена, опда јо нопосредно надзорна власт била дужна, по чл. 27. Устава, да жалитељу изда своје Формалпо разлозима поткрепљено решење, како би нротиву истог могао употрсбити правно средотво на вишу власт. С тога је решио да со акта врато норасмотрсна. Одлука од 17. марта 1912. г. Л» 3002.

Кад је решење надзорне власти о задржању од извршења одлуке општинског одбора постало извршно, онда општински одбор о тој истој ствари не може више решавати. Одбор онштине б на дан 20. 11912. год. донсо је одлуку, да се опнггинско

непокретно имање од 30 На, дато школи за њоно издржањо, одузме о,; школо као и сва готовнна која се водн као школсиа својина, а у цељи подизања ново механе по плапу у Б Надзорна власт рсшењем од 27. Фебруара 1912. год. № 3502 задржала је од извршења ову одлуку са ових разлога: 1., што је ово исто имањо одлуком општинског одбора од 18. Фебруара 1899. год. уступљено школи за њено издржавањо, па то одобрио и Министар 11росвото ; 2., што је решсњем Министра Финансија од 18. Фебруара 1899. год. № 2301. одобрено, да школа закупнину, добивену од ово зомље, троши иа своје издржаван.о као што је то одлуком суда и одбора општипског од 21. септембра 1897. год. опредељено; и 3., што је суд са одбором до сада у два маха доносио одлуие, да се ово исто имање одузмо од школе, тга је власт исте одлуке решењом својим од 18. децембра 1910. г. № 15495 и од 2. јануара 1911. г. Л» 21347 задржавала од извршења, противу којих со решења нико од општине није жалио. По изјављеној жалби III Одсек Државног Савста нашао је, да јо рсшење надзорне власти правилно н на закону основано. С тога је иа основу чл. 170. зак. о општинама решио, да се жалба одбаци као неумосиа. Одлука од 17. марта 1912. г. № 3029.

Ако је гласање за!?ључено пре законом одређеног времена, избор општинских часника остаће у снази само у том случају, ако та неправилност не угиче на ресултат гласања. Владимир Ђ., из Г жалио се Државном Савоту протнву избора председника општине г извршеног 19. Фебр. 1912. године, због ових неправилности: 1., што је збор за овај избор сазван преко бирова, а не писменом објавом у смислу чл. 35. зак. о општинама; 2., што је гласање закључено у четири часа по подне, противно чл. 47. и 54. к зак. о општинама; 3., што је за време ручка бирачку собу чувало лице, које јо догредирано у војсци; 4., што је биралишто било ноограђено; и 5., што јо тога дана био ппсар бирачког одбора и целокупну зборску радњу водио један бивши судски осуђоник. Трсћп Одсек Државног Савета нашао јо, да су иаводи под 1. и 5. боз вредности; навод под 3. је без доказа, а то псто вреди и за навод под 4. Наводпод 2. утврђује се записпиком, али та неправилност пнје била ни од каквог утицаја на ресултат избора, пошто је листа изабранога добила преко апсолутнс воКинс, јер су од 300 правнпх гласача за п.у гласалп 151. С тога је на основу чл. 170. закона о општинама решио да со жалба одбаци као ноумесна. Одлука од 17. марта 1912. г. № 3061.

Један случај умесног задржања од изцршења зборске одлуке о отуђењу извесног дела општинске шуме, у циљу исплате општиниског дуга. Збор општине т.... на дан 12. Фебруауа 1912. године донео је одлуку, да со из општинске шуме поссче и прода нзвесан део шуме, у циљу исплате дуга Управи Фондова у 803*40 дпп. Надзорна власт иашла је, да ова зборска одлука но одговара закону пз ових разлога: Сво дотле, док општински суд не нзврши општи и поссбни опис шумаи шумског. зомљишта, док не направи нривредне иланове, које има одобрити Министар Народне Привроде и док се по тим плановима не убаштини, но може предузиматн сечу нп у ком виду, па ни у нредложсномо, јор иичим не доказујо, да јо та шума његова својина. По § 211. грађ. закона, свако ко хоћо да постано господар какво стварп, мора јо законо прибавити; а за свако закопо ирибављање тражи со по § 226. пстог закона пуповажан осиов и закони начин. Како пак по § 292. грађ. закона за доказ својипс нопокротностп служи судска тааија, судска иресуда или уговор судом аотврђен, а такво доказе општински суд не нодноси, онда со има узотн, да означена шума није њена искључива својина. То, што су на општину уписане у понисну књигу „Б (< , не даје јој права, да пстом можо и пуноважно располагати, прома чему јој со пе можо ии допус/гити, да у означеннм шумама врши осчу, а то тим пре, што она свој дуг може платитн уношењом у свој буџет потребне сумс за њогову исплату. Са тих разлога, рсшењем од 5. марта 1912. годино № 3454, ана основу чл.33. закона о уређоњу округа и срозова п чл. 152. закона о општинама, задржао јо од извршоња поменуту одлуку збора. Министар Унутрашњих Дела писмом од 13. марта 1912. године Ш« 4801 спровео јо Државном Савету сва акта овог нредмота, да на основу чл. 152. зак. о онштннама донесе своје решвње, пошто налази, да је решење надзорне власти правидно и на закону основано. Трећп Одсек Државпог Савета нашао је, да је рсшење надзорне власти правилно и на закону основано, па га је, иа основу чл. 152. закона о општинама одобрио. Одлука од 17. март-" 1912. г., №3104. Услови за кметове у свима општинама су: одборнички порез и повишен број година (25 година) а у варошима још и писменост (чл. 71. у вези чл. 105. зак. о општинама). Јован Л., из Д. II жалио се Државном Савету противу пзбора председника н једног кмета општине д. и...., извршеног 24. Фебруара 1912. год., због овпх неправилности: 1., што изабрани предсе^тшк Траило Н. не плаћа 25 дии. нопосредног пореза. За доказ овога поднсо је уверење б пореског одељења од 28. Фебруара 1912.