Policijski glasnik

ОТРАНА 146.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 19.

за полициског писара друге класо начелства окуга смедеревоког Милана Б. Јанковића, полициског писаратреће класе истога начелства; за полициског писара друге класе среза алоксиначког Миливоја Милосављевића, полициског писара треће класе истога среза; за полициског писара друго класе среза поречког Војиолава Кузмановића, полнциског писара трећо класе истога среза; за полициског писара друге класе среза прокупачког Војислава Ж. Николића, полицпског писара треће класе истога среза; за полициског писара друге класе начелства округа рудничког Отојчу Поповића, полициског писара треће класс истога начелства; за полициског писара друге класе среза таковског Петра Павловића, полициског писара треће класе истога среза; за полициског писара друге класе среза јасеничког, округа крагујевачког, Јеремију Станковића, полициског писара треће класе истога среза; за полициског писара друго класе среза моравског, округа пожаревачког, Божидара П. Тодоровића, полициског писара треће класо истога среза; за полициског писара друге класе начелства округа крагујевачког Војислава Цветковића, полициског писара трећ класе истога начелства; за полициског писара друге класе среза левачког Милутина Томића, полициског писара троћс класе истога среза ; за полициског писара другс класе среза млавског Михаила Јанаћковића, полициског писара треће класе истога среза; за полициског писара Друге класе среза тамнавског Милутина Ивановића, полициског писара троће класе истога сроза; за нолициског писара друге класе сроза лепеничког Милана Николића, полициског писара треће класе истога среза; за полициског писара друге класе сроза црногорског Јоксима Брашића, полициског писара треће класе истога среза; за полициског писара друге класе среза јабланичког Димитрија Којића, полициског писара троће класо истога среза; за полициског писара друге класо среза власотиначког Атанасија Павловића, полициског писара трећо класе истога среза; за полициског писара друге класе начелства округа моравског Бранислава Ђорђовића, полицислог писара треће класе истога начелства; за полициског лисара друге класе сроза жупског Вујицу Ж. Мицића, полициског писара треће класе истога среза; за полициске писаре друго класе управс вароши Београда: Петра Вујића и Војислава Стевановића , полициске писаре трећо класђ исте упраио; за полициског писара друге класе сроза студеничког Алоксу Синђелића, полициског писара треће класе пстога срсза; за полициског писара друго класо срсза подунавског Жарка Јаиаћкови^а. полициског писара трећс класо пстога сроза;

за полициског писара друге класе среза трстеничког Петра Ђ Јовановића, полициског писара треће класо истога среза; за полициског писара друге класо начелства округа ужичког Милорада Лазовића, нолициског писара треће класе истога начелства; за полициског писара друге класе сроза ваљевског Александра Ломића, полициског писара троће клаое истога среза; за полициског писара друге класе среза драгачевског Милоша Мајсторовића, полициског писара трећо класе истога среза, и за полициског писара друге класе среза моравског, округа пожаревачког, Косту Трифуновића, полициског писара троће класе истога среза. Из канцеларије Миниотарства Унутрашњих Дела, 2. маја 1912. годино, у Београду. Њогово Величанство Краљ Петар I, благоволео јо, на предлог Министра Унутрашњих Дела, поставити: за полициског пиоара трећс класе среза млавског Живка У. Ђорића, апсолвираног правника; за полициског писара треће класе начелства округа нишког Драгослава Миловановића, апсолвпранога правника, и за полициског писара треће класе среза јасеничког, округа смедеровског, Проку М. Пајевића, артнлориског наредника и полициског приправника. Из каицеларије Министарства Унутрашњих Дела 11. маја 1912. године, у Београду. Његово Величанство Краљ Петар I, благоволоо је, на предлог Министра Унутрашњих Дела, одликовати: Сребрном медаљол за грађанске заслуге: Александра В. Милетића, тежака из Штаве, — ослобођавајући га плаћања таксе. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дола, 11. маја 1912. године, у. Београду. Указом Његовог Величанства Краља Иетра I, на предлог Министра Унутрашњих Дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Момчило П. Татић, начелник друге класе среза дсспотовачког, на основу § 70. закона о чиповницима грађанског реда, ставн у стањс покоја с понзпјом, која му према годинама службе припада. Из канцеларијс МинистарстваУнутрашњих Дола, 2. маја 1912. годино, у Београду. ■■■

СТРУЧНИ ДЕО БЕЛЕШКЕ ИЗ СУДСНЕ ПРПКСЕ ПО КРИВИЧНИП ДЕЛИПП КРИТИЧКО ИЗЛАГАЊЕ од М. С. Ђуричића судије Касац. Суда (наставак) 38. Протокол — реферат о горосечи, с увиђајем — није правни доказ, ако га није поднео шумар, подшумар или чувар шума, већ одборник, јер такав протокол не одговара чл. 133. зак. о шумама. [Ш _ 24 -1 -1912 — № 979-]. Разлози рвшења ирвостеи. суда: „IIо чл. 133. зак. о шумама протокол шумара, подшумара или чувара шума, потпун је доказ о учиниоцу као и о делу горосече, кад је поднет од надлежног заклетог лица — чл. 24. зак. о шумама и кад је њиме исиуњено све оно, што се по овом законском наређоњу тражи. РеФерат по овоме оптужењу није поднет од лица, које предвића чл. 133. зак. о шумама, већ га је поднео одборник, те овакав — какав је — нома никакве вредности т. ј. њиме се не угврђује ни дело горосече ни учинилац исте". Са ових разлога окривљени је по § 162. крив. с. п. отпуштен решењом ирвостопеног суда, а то решење оснажено је горњим решењем Касационог Суда. 39. О примени § 70. а) казн. зак. и 248. крив. с. пост. [I 16. XI 1911. № 14579]. X је оптужен, што је у току 1907. г. учинио четири опасне крађе, кажњнве по т. 1. § 223. казн. законика. За сва ова дола оптужени јо стављен под поротни суд и оглашен за крива. Посло овога државни јс суд нашао: »да би се оитужени X према оваквој одлуци поротника имао казнити за сва четири дела по § 223. т. 1. казн. зак. с погледом и на § 69. казн. зак. Ну, како је оптужени Стевап пресудом Апелационог Суда од 28. дсцомбра 1907. год. № 5587, којом је одобрена пресуда првостепеног суда, а коју је пресуду оснажио и Касациони Суд, кажњен за једно злочинство (покушај убијства без предумишљаја) које је већо од ових, за које му се сада суди, и како је оптужени ово крађе извршио пре осуде по делу покушаја убијства, то со онт. X за ова доцније позната злочинства има ослободити сваке казне на основу § 70. а) к. зак. и § 248. крив. о. пост.". Ова одлука ирвост. шабачког суда (пресуда од 12. X 1911. г. № 43078) оснажена је помспутим рсшањем Касационог Суда. Одвојено мњење двојице судија Касациоаог Суда. »Кривица покушај убијства, за коју је Стован раније кажњен са два месеца затвора, мања је од кривицо, за коју се сада суди, а то су ове четири опасне крађе. Опасна крађа у опште теже