Policijski glasnik

СТРАНА 148.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 19.

пролазе перпедндикуларно, отисак остаје невидљив. Ако ли се, напротив, стакло положи тако, да са оптичком осовином прави угао од 45°, папиларне линије отиска постаће сјајне, док ћо његова основа остати и даље црна. Невидљиви отисак може се такође ФотограФисати, ако се Фотографски апарат постави паралелно стаклу. У овом случају на ФотограФији се добија отисак на тамној основи. Ми радимо по истим принципима само што место ламие за пројекцију употребљујемо Ауерову лампу, снабдевену реФлектором, који стављамо тако да светли зраци падају врло косо на отисак, и то позади. Позади стакла са отиском за ФотограФисање ми стављамо волики црни картон, који је исочон према отиску на стаклу. Овај картон спречава крајње светле зраке да допру до објектива и чини слику јаснијом. Стокис моћо доста јак и широк кондензатор пред обичну лампу, која је снабдевена параболичним рефлоктором. Светлећи пламен треба да се налази иа дистанцији између горњег сочива и његове Фокалне дистанције, тако да производи сноп конгвергних зракова. На средини кондензатора, а на страни супротној лампи, троба прилепити један котур од црне хартије, чији пречник износи 8 до 10 ем., а на неколико сантимотара позади кондензатора ставити заклон са отвором у средини. Пред овај заклон, који је мањи од котура црне хартије, ставља се стакло са отисцима прстију. Ако се сад погледа кроз оптичку осовину, са одстојања са кога со не виде СФерични знаци — који се од кондензатора расипају око црног котура и падају на отисак — констатоваће со на стаклу бело ојајан отисак на основи црној. Остаје још само да се око замени ФотограФским објективом, па да се ова слика Фиксира на осетљивој фотографској плочи. За ФотограФисање масних отисака на непровидним објектима, Стокис ставља пред њих конкавно огледало, нагпуто нсшто мало у кос.о, како би могло бацати на отисак сноп паралелних зракова. На средини овог огледала налази се отвор, иза кога је објсктив ФОтограФске коморе. Да би ФотограФисао отиске на огледалу, Стокис искоришћује конвсргне зраке. ФотограФисање ово било је отежано тиме што су се и објектив и апарат пројектовали у огледалу на истом месту на коме и објектив. Употрсбом конкавног огледала са малим отвором у центру, тамна слика овог отвора пројектује со на самом отиску. На случај да ово смета јасноћи отиска, тамна слика са отиска може се уклонити ако со на оптичку осовину метне слабо позитивно сочиво, нагнуто под углом од 45°. Сочиво ово скренуће у страну тамну слику и увећати нешто мало слику отиска. Међутим, ако папиларне лицијо нису обојене, оне се још не могу опазити. Да би оне постале видљиве, треба пројектирати на њих слику црно основе, а ово се може ностићи на тај начин што ће се на центар конкавног огледаиа прилепити мали котур од црно картије, чији прочник износн 4 до 5 см. Котур овај треба да је

пробушен у центру. Услед овога отисак се осветљујо периФеријама конкавног реФлсктора, и показује се на кружиој црној основи у цонтру осветљене ауреолс. ФотограФисање отисака, који су обојени карбонатом олова или графитом, не представља никаквих тешкоћа ако површина на којој се они налазе није испупчена или округла. Њих треба осветлити јаком светлошћу, али тако да се на њима не показује никакав одсев. Беле отиске троба фотографисати на црној, а тамне на белој основи. Ако се отисак налази на бутељи, мало је теже избећи одсеве. Ипак се ово може постићи удешавањем светлости, а евентуално и нагињањем бутеље. Разуме се већ, да мутно стакло треба увек да будо потпуно паралелно са медијаном отиска. Бертилон је измислио један диспозитив на коме се Фотографија добија помоћу плоча на истом клишеу. На овај иачин он успева да добије целу површину бутеље на једној ФОтограФији. Препоручљиво је да се отисци директно увећају путом ФотограФисања, само што у овоме не треба претеривати. Довољно ће бити да ФОтограФисани отисак буде пет до шост пута већи од своје природне величине. Услед сувише великог увеличавања, мало деФектиозни отисци појављују се као исцепани. Добивена клишета могу се увеличати, ради доказивања на суду, до двадесет пута у природној величини отиска. Упоређење отисака прстију Ако су на месту извршеног злочина нађени отисци прстију, треба се, пре свега, уверити да ли они не произлазо од жртве. У овом циљу треба узети отиске жртвиних прстију и упоредити их са нађеним отисцима. Да би се узели отисци прстију од леша, треба чисту стаклену плочу превући, помоћу малог ваљка од жолатина или гипког каучука, врло танким слојем штампарског мастила, и то у подједнакој мери (плоча треба да јо превучена штампарским мастилом тако да се кроз њу могу читати новино). Ако јо мастило сувише густо, троба га разблажити са ношто мало петролеума. На намазану стаклену плочу треба, за овим, стављати врхове прстију, један за другим, притискујући их овлаш о плочу. Остаје још само да се оцрњени прст пренесе на бео картон или на лист бело хартије. Ако добивени отисак није јасан, ова операција мора се поновити. Приликом узимања отисака прстију, треба увек отпочети од палца десне руке и продужити редом којим остали прсти иду. Ако се пема при руци штампарског мастила, може се употребпти запушач од густог мастила. Ако леш није укрућен, треба узети такозване валане отиске. У овим приликама прсти се узимљу с леве стране, стављају на картон и окроћу, под лаким притиском, с лева на десно, и то брзо, правилно, без задржавања и без враћања у натраг. Ако ли је, пак, рука нотпуно укрућена, биће понекад потребно да со рашчлане зглобови прстију, ношто со

протходно помоћу ФотограФије утврдињихов првобитни положај. Приликом узимања отисака од живих личности поступа се овако исто као и код лешева, само што после ваљаних отисака треба узети специјалне отиске горње површине прстију, пошто се ова површина врло често репродукује на нађеним прсдметима. (наставит.е се) КРИЗА РЕПРЕСИЈЕ од Ш11ВАТ-А ГЛАВНОГ IIРОКУРАТОРА А11ЕЛАЦИОНОГ СУДА У ЛИЈОНУ

(свршетак) Нсизлечима благост судова произвела је праву деформацију нашег казноног система. Казне, све више ублажаване и скраћиване, изгубиле су своју врлину застрашавања и само су слаба узда. Да би казне вршиле на уобразил,у страх који је кадар да удаљи човека од злочина, треба да њихова примена буде извссна, скоро Фатална. Стална је истина да извесност од казне вреди толико колико и њена строгост. Модерна јо репресија далеко од тога да одговара овоме правилу; смртна казна која је једина казна која истински застрашава, изгубила је велики део своје ужас.но снаге неизвесношћу њене прим но. Шанси да неће бити ухваћен у вези са тим да ће добити олакшавне околности или милост, толико су велики да злочинац рачуна увек да ће избећи највише испаштање. Нада на нокажњење или милост лроовлађује над страхом од казне, у место што би трсбало да будо обрнуто. На тај начин најстрашпије средство које имамо за спречавање злочина, само је ослабљено. Лопов нема ничега вишо да се плаши убијајући евоју жртву, него остављајући јој живот, .јер само „мртвине прича.ју ништа 8 . Умањавање моћи застрашења главнс казно не долази од неосетљивости злочинаца нрема овој казни, као што би површан посматралац могао то да мисли. Ешафот увек застрашава, то се пајбоље види из тога што се осуђени упињу да га избегну молећи за милост и надајући се милости до последњег момента и што већина умире од страха при појави џелата. Слабост друштва произвелаје овај резултат што је отупила и сама последња казна. Затвор је казна која се најчешће употребљује. У 1907 он је био нримењен 119.266 пута на 208.360 осуђених. Као почетна у степеницама казни, она би требала да застрашава и моралише да би задржала злочинца на клизавој низбрдици злочина, којом иде. Но, догађа се противно : ома нема никаквог дејства застрашења ни морализације. Хуманитарне идеје створило су од затвора пре угодно боравиште. Кућа у Ргезпеа-у, са широким, светлим ћелијама, са електричним осветљењем. и звонењом, текућом водом, канализацијом, опровргава ону стару изреку : „нома ружие љубави, ни