Policijski glasnik

страна 166

полицијски гласник

ВРОЈ 21.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊД

Учињена су пам ова питања: I Суд општино орашачко, актом својим Б|>. 677, пита: 1. Председник ово општинскога суда, у прошлој 1911. години, рбФерисаојо јодног грађанина суду овоме, за недолазак суду по позивима, па је тражчо да га суд позове и као неуредног грађанина по § 3"27. т. 1. крив. закона казни. Суд овај, пресудом својом, на основу горњег законског прописа, казнио је ово лице са три дана новчаном казном рачунајући у сваки дан по 10 дин., свега тридесет динара п на плаћање трошкова, а све на основу §§ 15., 16., 4. и 34. полиц. уредбе, па је своју пресуду одмах за извршну огласио и казну наплатио, па увео у признаничну књигу. Исто лице, на поменуту пресуду, изјави жалбу вал>евском првостепеном суду, и тражило је да суд пресуду као нозакониту уништи. Ваљевски суд поништио је помснуту пресуду овог суда, из разлога што је суд исто лице казнио новчаном казном у данима, јер му је, всли, требао да досуди затвор или новчану назну. Поново јо суд овај, уважавајући примедбе ваљевског прв, суда, донео своју пресуду па исто лице казнио са три дана затвора, и противу ове пресуде он се жалио суду, али је овај суд донео решоње којим му је жалбу одбацио као неумесну, пошто је пресуда извршна. Противу овога решења осуђеил се жалио првост. ваљов. суду —• које решење суд уништи зато. што је у овом случају узето да стоји дело из § 327. по ком законском пропису кривац со казни од 1 —15 дана затвора, па према томе не можо ова пресуда бити извршна, јер противу оваквих пресуда парничне странс имају право жалбе, па је према томе суд погрешио што му је жалбу одбацио. Носле ове одлуке, суд је послао ову пресуду суду на расматрање а на основу изјављенс жалбе окривљеног лица. Првсстепени ваљевски суд уништио је и ову пресуду суда, само што није именовано лице саслушано у присуству присутника, и ако је тога свега било. Сада јс суд извоштон, да јс то исто лице тужило првостепеном суду све општинске часнике зато, што јо суд пресуду своју извршио, и ако је осуђени имао право на жалбу, и што му ни до данас није повратио новчану казну. Моли се уредништво да у свом наредном броју даде суду објашњења: а) Да ли до суда овога можо бити какве кривично одговорности. што је пресуду своју одмах за извршну огласио и исту наспрам окривљеиог извршио или не, и б) Да ли ћо суд, односно општински часници, бити код суда криви, што наплаћену казну до сада пису окривљоном повратили. кад јо суд просуду уништио, и мора ли поменуту казну повратити

окривљеном и на који начин, кад је ова прошла кроз признаничну књигу, а не кроз депозит —■ јер је суд у недоумици; и 2. Кад неки грађанин тужи суду грађанским путем извесно лицс за заузећс земље, па заузеће докаже признањем тужоног, па ма то лице тужено и малолетно било, хоће ли суд бити што пред судом одговоран или не, кад пресудом досуди заузету земљу тужиоцу, а туженог пстера из имања, и кад таква пресуда ностане извршна, а нарничне стране изгубе право на жалбу, а тужени докаже после свршеног спора да нома наглавицо ? сс — На ова питања одговарамо : 1. Колико се да видети из овога доста нејасног питања, тај суд меша две ствари. На име, он не уочава разлику између тога, против којих пресуда у опште но може бити жалбе, и онога, које се пресуде могу одмах извршити. Отуда се и могло догодити, да он одбаци жалбу осуђеног на пресуду за дело из § 327. т. 1. кр. закона, а сада, пак, да страхује због тога, што је пресуду одмах извршио. Да у будуће но би грешио, уредништво налази за потребно, да му ту разлику објасни. Дакле: законодавац је нашао разлога да за све оне осуде, где закон не предвиђа всћу казну од три дана затвора или тридесет динара у новцу, онемогући у опште право жалбе. Дела су та предвпђена §§. 329, 333, 336, 337. и још неким из крив. закона. Кад год се, дакле, неко осуди за та дела, он нема права жалбе у опште, иа је, према томе и пресуда одмах извршна. и осуђени со можо одмах затворити ако је осуђсп на затвор, или се може одмах паплатити казна ако је осуђен на новчаиу казну, односно пресуда се може одмах извршити. Према овоме, у ова дела не могу со убројати п они случајеви, где власт, истина с обзиром на величину дела и олакшаване околност досуди казиу затвора од три дана. или новчану од тридосет динара, али сам закон за то дело продвиђа максималну (највоћу) казну воћу од три дана. За ове случајеве осуђсни увек има право жалбо. Али и ово се пресуде, без обзира на изјављену жалбу, могу одмах извршивати кад год јо осуда по званичној дужности а дотична дела, међутнм, повлаче максималну казну до пет дана затвора или подесет динара у новцу, или су случајеви из §§ 326. 327 и осталих, поређаних у претпоследњом ставу § 15 и 16. полиц. уредбе. Само јпто се у свима овим случајевима мора казна затвора замеиити новчаном ако то осуђсни тражи, изузев ооудо прсма скитиицама, крадљивцима и слугама. Пр ма свему овоме, часници општински, који су изрекли пресуду и одмах је извршили, неће одговорити за то, јер је осуда по званичној дужности а дело је из § 327. крив. закона.

Исто тако неће они одговарати ни зато, што нису до сада вратили наплаћену казну. јер суд нијс поништио прссуду по томо основу, што овде но стоји кривично дело, ного из Формалннх разлога, то сада општински суд мора донети нову пресуду, кад дело иследи према примедбама првостепеног суда, којом можо окривљеног опет осудити на исту новчану казну од тридесет динара. Тек ако би првостепени суд поништио ову пресуду из тих разлога, што би налазио да доло пз § 327. крив. закона у опште не стоји, суд би морао вратити паре осуђсном. За сам повраћај суд би морао направити роФерат и придружити решење првостепеног суда, па би та акта и признаннца осуђеног, о нримљоној суми, правдали разлику у рачунима прод Главном Контролом; и 2. По § 77. грађ. суд. поступка, малолетници су песпособни да воде спор, него им увек треба одредити заступиика. Према томе, њихово признање у једном грађанском спору нема правне вредности, и суд пе сме ни доносити просуду, док малолотник не буде законски заступљен. У осталом, кад суд овде напомиње да тужени може доказати да нема земље, колико му штити § 471. грађ. закона а зомљоделац је, то излази, да је у питању изигравање горње законске одредбе путем једнога спора, а то суд не сме дозволити, јер ће часницн за такав рад ићи у апс. Кад год суд примети, да извесна лпца хоће да отуђе имање на овакав начин, он је дужан да томе станс на нут, констатујући намеру и тужиоца и туженог, јер се заштита паглавице , коју предвиђа § 471. грађ. суд. ноступка тражи у општем иитеросу и по службеној дужности. II Суд општине бербатовачке, актом својим Бр. 1399, пита: »Пресудом овога суда од 12.-Ш -т. г. Бр. 773, која је извршном постала, осуђено је извесно лице са 3. дана затвора за дело из тач. 1. § 327. крив. закона. Како се осуђоно лицо сада налази у притвору код прокупачког првоет. суда а пресуда приближује застарењу, то настаје питање: Да ли ова просуда може застарити по § 396. крив. закона, пошто се осуђено лице налази у притвору, те се према томе но можс приступити извршењу пом. пресуде, или му се застарење ове пресуде, за вромо док је у притвору неће рачунати и по ком. закон. пропису, или, на послетку, застарење казне треба рачунати после нзласкаиз притвора, па за не протекло време док још нијо стављено у притвор?" —- На ово питање одговарамо: Ако од дана, кад је пресуда постала извршном, на до дана, док осуђени изађо из судског притвора, протекне три месеца, онда јо просуда застарела и нз сме со нзвршити. За ову застарелост нећо нико одговарати, кад се констатује: услод чега је она наступила.