Policijski glasnik

ВРОЈ 22.

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 171.

јегссера. У овом случају предња страна округлих отисака мало је дубља, или бар таква изглсда услед земљс коју јексери бацају. ДеФектиозности гуме па точковима, које се иоказују врло јасно на отиску, могу послужити за идеотифивацију кола. Најкарактеристичније делове отиска треба калупити. Велосипеди. ИдентиФиковање волосииода помоКу отисака 1ћихових точкова врши со на оспову испитиваша особсностп спољашности пнеуматпчног огртача. Ова спољашност показујо, према Фабрикацији, пацрте у рељсфу разног облика. Дсфоктиозности огртача показују се врло јасно на отисцима. Карактористична места отисака велосипедских точкова троба нрно ФотограФисати, а иотом калупити. ФотограФисање п калупљење ових отисака бпва на исти начин као и код отисака ногу. Апимат тврди да је могућно познати правац хода велосипеда на нрашињавом терону по троугластом положају прашиие која сс иодижо услед покротања машине. Ово тврђење тачно је само у оним случајевима кад јо машина у ходу пагло заустављоаа. У противпом, т.ј. ако машипа нијо заустављена, немогућио јо разликовати овај праиац. Отисци штапа, сабље итд. Отисци ногу у криминалним аФерама ч .сто су праћсни отисцима разннх предмета: штапова, сабаља, мачева итп. које су посили жртва или нанадач. Трагови оружја обично су у виду бразде. Штап оставља отисак који сс у ходу врло тачно ионавља, и који се налази на сваком полу-кораку, или на свакој четвртини корака. Приликом испитивања његовог облика треба извидсти : да ли је врх штапа снабдевен гвозденим шиљком или капсулом од каучука; да ли је нсраван или излизан, итд. Отпуштене сабљс остављају за собом бразду, која се показујо и на поравном земљишту, али обилази истакнуто и чврсте тачке (камен и шљунак). Фрокон напомињо да со војници, нарочито у Немачкој и Италији, наслањају чссто у ходу на својо сабљс, услсд чега ова бразда постаје дубља. Штако остављају два отиска, који се налазе на истој трансверсалној лииији. Воштачка нога можо со такође лако познати. Каучук, којн со данас тако много меће на штикле од ципола, оставља врло јаеан отисак који, по своме облику и начину израдс, може нрипомоћи идептпФиковању лица које га јо произвело. Отисци зуба. Отисци ови могу се наћи или на телу жртвс, или на храни коју је злочинац јео на месту извршеног злочина. У првом случају у питању су, готово увек, полни злочини. Др. Лок, из ДисолдорФа, констатовао јс на грудима једне убијене жене отиске убичиних предњих зуба, из којих со видоло да су му сечњаци били

нонормални. Упоређењом опих отисака са отисцима зуби осумњичених личности Др. Лог: усиео је да идонтпфикује злочинца. У другом случају отисци се налазе у чврстој и, вишо или мање, пластнчној храни : сиру, јабукама, крушкама, маслу и тако даље. Да бп се добили отисци за упоређоње, треба осумњиченим личностима нарсдити да загризу материје, слично опој у којој је злочинчев отисак и то, разумо се, под истим условима, а за овим излити оба отиска помоћу нариског гипса, на рапије изложени начин. Познтивно отиске трсба, путем ФотограФисања, увеличати у подједнакој мери. На основу добивених ФотограФрја, а помоћу мерења, особених зпакова (пруга) н положаја зуба моћићо се лако доказати пдентитет или неидентитст оба отиска. Д. Ђ. АлимпиЋ. -С>5КОКРИЗА РЕПРЕСИЈЕ од ШЏВАТ-А ГЛАВИОГ ПРОКУРАТОРА АПЕЛАЦНОНОГ СУДА У ЛИЈОНУ

(НАСТАВАк) Баш и кад би повраћањо ове казно чпнпло напуштање онога што се до сад сматрало као прогрес, ово не би било довољно да со она одбаци. Да ли иринцнп који јо нзгледао потребан нашим претцима про сто година, није изгубпо данас од својо користи и да лп није бпо нзбрисан већ из наших закопа? У једној опосп извсспа рсФорма била је освоштана као доброчинстпо, чнјн со престнж изгубио. Зар смртна казна није била укинута у неким земљама, па после опет уведсна? Претпостављајућн, да она буде укпнута једпог дана у Француској, зар би се могло забрапити за свагда да сс она поново поврати, ако бп требало. с тога што би то било повратак у патраг? Треба се чувати апсолутнпх пдеја тамо гдо ј з све само релативио. Взз сумње, то би бпло прстеривањс у дужностима цпвилизацпјс према створењима која нас мало по мало враћају варварству, јер онога дана кад грађани видс да вишо пису заштићени, они ће самп себп нрпбављати правду. На дрскост злочинаца мудро јо одговорити средствима која одговарају њиховој покварености. Као што једап народ обнавља свој ратнп матсрпјал према проналасцима војно вештине, тако и друштво мора иеирестапо да усавршава своја средства за заштпту у колпко опасност расте. Правп прогрес, добро схваћена човочност састоји сс у методичној борби протнв злочпна, па ма то бнло оружјем, које макар п но било у моди, да би се спасла управо цивилнзација и благост обичаја. Зар бп се моглн устозати да повратимо шибу, ако би ова казна требала да спречи криминалитет и учнни да се доцније одбаци губилиште ? Сво јо питање у томе да се зна да ли је ова нова казнимост потрсбна и да

ли бп пмала дејство. Њена корист резултује всћ одвсћ јасно нз педовољности казне затвора. Најугоднијем затвору, који највнше ангажује, нека со дода \џћ1рр1пдроз1 илп место за камџијањс, одмах сво моња изглед: одмах изгледа као ужасно мосто чим се унутра уђе и пошто се претрпи сурово миловањо камцијо. Ова казна ужасно дејствујс на злочинце. Прича се да со у јодној побуни апсеиика у јодпом онглеском затвору, један спремао да удари чувара, кад му други апсеник довикиу : »чувај се мачке с( . Оваје роч дејствовала као туш и одмах га умирила. Јодпа тако страшна казна може имати Само опасоноспа дејства. Енглеско статистпке то јасно иоказују. Док су со све катогорпјо злочииа стално умножавале у Енглеској само се једна умањила: она која со казни шибањом 1 ). Ова со казна данас врло мало употребљујс 2 ), али није било тако увек. Око 1880. Лондон је био пун чета злочинаца које су пљачкале пролазнике, пошто им запушо уста вуном намазаном катраном. Донесен је Оагго1ег& Ас1 који јо кажљавао овс нападо са 25 удараца батинама за малолетнике од 16 година, и 50 удараца камџијом за одрасле. Розултат со иије очскпвао. Послс наколико месеци овај спсцијалитет злочина бешо ишчезао и улнце главно онглескс вароши опет су добнло и сачувало своју сигурност. Зар но би било грешно затворити очи прсд овпм лекцијама искуства? Данска је такођс поново увола батпне да би пресекла атентате који су вршени у Копснхагу против жона; али пошто је ова казна до сада врло ретко употребљавана, пе могу јој со процснити дејства 3 ). У сваком случају, цивилизација ових зомаља нема нам па чему нозавпдити, и нијо јој нп мало више на поругу шпба или батпне, него што је нашој голотина. Истина је да постоји у Енглеској један покрет мишљсња за укидање са(' о шпе 1а.Ив. И у овој зомљи, као и у Француској, пма осетљппих душа којо не могу да подносе мисао о патњи дооуђеној баш п злочинцпма. Али су јавно мњење, а иоглавито власти, у великој већини партизани одржања казне која је дала доказе о својој користи" 1 ). Опа јо довољно моћна да застраши, без велнке свирспости, а то је битан услов дојства казне. Но би се могла одбацитп под изговором да је брутална, као што се но може одбити оружање за то што јо рат варварски. Док со народи ие буду деФинитивно одреггли својихбра-

') Просечно петогодпшње, крађа са нападањем које Се казне са са( (камџпјом) било је следеће : 1857-1863 . • -716 1884-1888 - • -402 1864 — 1868 - • 752 1889 — 1893- • -389 1869 — 1873 ■ • • 575 1894 — 1898 • • -372 1874 — 1878 • • -589 1899 — 1903 ■ • -282 1879-1883- • - 464 1904-1908 - • -288 За овај исти нериод крађе с I обијањем у кућама (/гоинекгеакгпд) и кра},е са обијањем у дућанима (асћоркгеактд) било је првих 447 у 1903, 764 у 1 900. других 650 до 1.279. 1 ) Телесне су казне биле нримењене у Енглеској 15 пута у 1900, 38 пута у 1901 — 1902; 16 пута у 1903.; 10 пута у 1904.; 6 пута у 1905; 5 пута у 1 906; 2 пута ^ 1907; 22 пута у 1908 и 3 пута у 1909. г. 2 ) Мах№е1. 1 ј 6 Спте е4 1а 8ос1е16. р. 354 3 ) 1Јв Тетрз с!и 13, 8ер1. 1910.