Policijski glasnik

БРОЈ 22.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 175.

двадееет седмог маја, дакле посло три мссеца и два дана. Па како сам у недоумици, да ли ова казна није застарила, то да не бих часника, који извршује пресуде, довео до одговорности, учтиво молим уредништво, да ми објасни. да ли је ова казна застарила, или по, и можс ли се извршити над осуђоним бсз пкаке одговорности ? (( — На ово питање одговарамо : Тиме, што је иресуда саопштена приватном тужиоцу 21. марта ове тодинс, ирекинута је застарелост дела, и кад је прссуда саопштена окривљсном 27. маја, она до сада није застарила и може сс нзвршити.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА Један случај поништаја решења извршне власти услед погрешне оцене статуса дужниковог. Спасоје Т. трг. из. Д Милановца, тражио је, да начелник сроза тхоречког изложи лродаји плац кућни са кућом његовог дужника Аранђеда Ц. обућара онд. за паплату дуга, што му има давати по ооудном решен.у нсготинског првостепеног суда. Начедник среза иоречког решењом својим од 22. јануара 1911. г. Бр. 432, одбио га је од тражења као неумесног са разлога тога, што дужника штити § 471 тач. 4. грађ. суд. пост. Но, по жалби молиоца Спасоја, начелство окр. крајинског решењем својим од 28. Фебруара исте год. Бр. 3927, поништило је поменуто решење начелника сроског, с тога, што је жалилац поднетим уверењем првостепсног неготинског суда од 4. јуна 1910. год. Бр. 12731 утврдио, да је Аранђел протоколисао своју Фирму као обућар 80. августа 1897. год. № 1 1858. Начелннк срески, иоступајући по овим примедбама, донео је ново решетвв од 1. јуна 1911. год. Бр. 2964. са којим је Спасоја одбио од тражења да со изложи продаји имање Аранђелово, са разлога тога: што је одлуком Касационог суда од 12. маја 1607. год. Бр. 6667, дужнику признато, да му је главно занимањо земљоделство, кога штити § 471 тач. 4 грађ. пост., којо је усвојио п првостопепи неготински суд, решењем својим од 16. марта 1910. год. Бр. 4120, а које је постало извршно. Ово је решење одобрило начелство окр. крајинског решењем од 5.јула 1911. год. Бр. 6917, а решење овога оснажио је Министар Унутрашњих Дола својим решењсм од 27. IX 1911. год. П№ 18418. По изјављеној жалбп. Државни Савет нашао јо, да Министрово решење не одговара закону из ових разлога. Као што се из акта 'види, жадитољ је после поништаја прво продаје имања дужниковог, извршено 16. Фебруара 1907 год. за наплату његовог потраживања, по осудном рошењу неготин. првостеп. суда од 3. маја 1906. № 8341, поднео, у акту ГШ 9382, упућопом начелнику среза поречког, увсре?Бе судије п спор. дела неготинског првост. суда о статусу

дужника Араи1)Ола у времену задужења, из кога се види: да је дужник у времену задужења био обућар са протоколисаном Фирмом код суда 30. августа 1907. год. № 1 1858, а не крпач, као што је то суд узео прнликом поништаја првс продаје. Према овом накнадном поднессном доказу, којп се у осталом поклапа п са осудним решењем, јор је дужник, као што се из истог види, осуђен као обућар, а не као крпач, полицијска власт била је дужна приступити у смислу § 471. грађ. суд. пост. извршењу наплато по осудном решењу из интабулисаног дужниковог имања, без обзира на раније поништену продају дужниковог нма.ња. Овако јо полиц. власт била дужна поступити с тога, што приликом оцене питања о статусу дужника у вромону задужења, по жалби дужниковој изјављепој суду против прво продаје, жалитсљ, као поверилац, није био тужсн те по томе нпје био у законској могућпости да у заштпту свога права употрсби код суда доказ, којим би било обеснажено уверсње којо је осуђени поднео уз жалбу да је у врсмену задужења бпо крпач и да га као таквог штити благодејање § 471. гра1 ; . суд. пост. Међутим дужнику и сада после извршоња друго продаје стоји на расположењу право да се противо псте жали суду, и у иуту ове доказује да у врсмону задужења нијо био обућар, као што то осудно решење и увероње суда првост. неготин. тврди, већ крпач, па ће суд по овој његовој жалби донети одлуку прсма §501. грађ. оуд. пост. о уредности или неуредностп извршоне продаје. С тога је одлуком од 8. маја 1912. г, № 2908 поништио ожалбено рошење Министрово. Хипотекарни поверилац јачи је у праву од појављеног господара тога добра, на коме стоји хипотека, ако је ова по поднесеним доказима стављена пре но што је појављени господар постао сопственик тога добра. За наплату дуга што Жнвана жена II. Т. из П...., према белошци шабачког првоотепеног суда од 1. априла 1908. г. Бр. 13472, има давати М. Ш. адвокату :из Шапца, начелник среза мачванског узео је у попис дужниково непокретно имање, на коме ностоје ннтабулацијо истога М. Ш., и Саве С. из М... Сава је поднео начелнику срсском извршну пресуду шабачког ирвостспеног суда Бр. 46288 1909. којом јс пописапа зомља досуђена њему у својину, па јс тражио да со иста но продајо. Начелник срески решењем својим од 18. децомбра 1910. год. Бр. 14058. упутио јо на парницу Саву за скинуће интабулацијо повориоца М. III. Но, ово рошењо поништило је начелство округа подринског са разлога тога : Што јо требало упутитп на парницу повериоца М. Ш., који треба да докаже, да има права наплатити своју тражбину из пописапог имања. Према овомс, пачолник срески својим рсшењем од 10. марта 1911. год. Бр 3417,

упутио је на парницу истог повериоца М, Ш. са напред нзложеног разлога. Ово рошсњс одобрило је начолство својим решоњем од 20. априла 1911. г. Бр. 7105. Министар Унутрашњих Дела својим решењем од 27. јуна 1911. год. Бр. 11592 поништио је помспуто рсшењс начелства са ових разлога: Кад је белешком шабачког првостепсног суда Бр. 13172 1908. утврђено несумњиио право паплате повериочовог потраживања од дужника — Живанс —■ из пописаиог имања, и кад је то право залоге стокао, на основу §§ 312. и 316. грађ. закона, онда се оно није могло да потре ни пресудом истог суда Бр. 46288, 1909. год. пошто јо поменуто право возано за само непокретно добро, боз прпзрсња у чијим се рукама исто налази §§ 327, 328 и 329. грађ. закопа —•. према чему је поверилац М. III., као интабулациопи поверилац, јачн у праву од појављсног господара, и онда јо поменута власт погрошно уиутила на парницу М. Ш., већ јо требала упутитп Саву С. По овим примедбама иачелпнк срескп решењем својим од 20. јуна 1911. год, Бр. 13372, па оспову § 466. грађ. суд. пост., упутио је Саву, да путем гра1). спора тражи скпнуће интабулацијо повсриочеве (М. Ш.) са пописаног имања. Ово је решоњс одобрило начелство окр. рошењем од 25. августа 1911. год. Бр. 14252, а рошсње овога оснажио је Министар Унутрашњих Дела својим решоњем од 24. XI 911. П№ 22101, По изјављепој жалби, Државни Савет нашао је, да јс решење Минпстрово правилНо и на закоиу осиовапо. С тога је одлуком од 8. маја 1912. год. № 4250 одбацио жалбу као неумесну. Јос. К. Ст.

Један случај сукоба о надлежности за поновно ислеђење и суђење крив. дела, који се појавио између првостеп. суда и иследне полиц. власти. (Одлука Касационог Суда од 11. маја 1912. г. Бр. 68 48). Према представци начолника среза расинског од 12. ов. месоца Бр. 9428, о томо: да се између њега и првостепеног крушовачког суда појавио сукоб о надлежности за поновно ислеђењо кривице Т. Д, из М. Ш., по тужби Драгомира, сина убијоног онд., — Касациони је Суд размотрио сва акта овога предмета па јо нашао : Поновном суђењу, као и првом, претходи истрага, којом се има да утврдн постојањо или пепостојање чињеница којо закон тражи за поновно суђење у кривичним делима, а свако ислсђење у тим делима долази у категорију судских послова, без обзира на то да ли га предузима првостепени суд или, у недостатку срескога судијо, полицијска власт. Полицијски чиновник, кад ради као иследник, ради као орган судске власти. Редовна јо истражна власт у кривичппм долима срески или градски судија, а где овај још није постављсп, среска и окружна полицијска власт — § 19. крив.