Policijski glasnik

страна 182.

П олиц И јски гласн И к

6рој 23.

Па како ће без сумље нроћи вишо времена, док Министарство даде упуство које се од њога тразки, јер је исто претрпато многобројним пословима, а уредништво тражена обавештења одмах даје, то молим уредништво, да даде своје мишл>ење, за овај конкретан случај, на чему му остајем благодаран?" — На ово питање одговарамо: У прошлој години, уредништво је већ изнсло својо гледиштс по овој ствари. Како сс из многих питања, која су дошла поеле датог објашњења види, да је оно остало незапажено, то га поново износимо. Оно гласи: „Ни из члана 1.пииз23. нити пак из чл. 30. закона о радњама, не може се извести закључак, да је закон о сеоским дућанима укинут, и аво у чл. 164. истог закона стоји, да со укидају сви закони који су са њим у сукобу. То се не може извести прво по томо, што јо закоподавац баш у чл. 164. изрочно поменуо законе кији сс укидају, па би то учинио н са специјалним законом о сеоским дућанима, за чијо је постојњс знао, да је хтсо укидати и њега, а друго и по томе, што овај закон није у сукобу са законом о радн.ама. А да није у сукобу, видеће се баш кад анализирамо оне одредбе, које додирују радње по селима. Тако, чл. 1. закои о радњама говори да под овај закои нодпадају свс радњо, па налазиле се оне у варошима или селима. Ако се запитамо како со има разум.-ти опа одрсдба, онда нам се одмах намеће као одговор то, да је законодавац водио рачуна о радњама, које баш постоје по закону о сеоским дућанима, па је хтео да и њих подвргно прописима у иогледу држања млађих, задобијања мајсторског права, радног времена итд. Никакав други зиачај нема ова законска одредба, који би задирао у оне одродбе закопа о сооским дућанима. које говоре о томе, на коме одстајању могу бити сооски дућаии од вароши и варошица итд. Чл. 23. који говори о праву трговаца, тако^е не мења наређења чл. 4 а. закна о сооским дућанима, јер се он односи само на опе радње, које имају свога извора у закоиу о радњања, и које су без ограничења по специјалним законима. А чл. 30. закона о радњања, говори, опет, само о томо, где могу бити дућани, старајућн со да их за вароши одржи у варошком реоиу, како би стално били под надзором власти, а за села, пак, која би по закону о сеоским дућанима имала право ва држање ових, то прво оставл.а суду и одбору, с обзиром на прилике, које тамо владају. Кад се зиачај ових одродаба овако узме, а овако со једино има узети, и кад ни једна друга законска одредба из закона о радњама не пружа могућпост да со имведе закључак, да је закон о сеоским дућанима укинут, оида једина последица излази да оп и данас важи.

Према томе, ееоско дућанџије нс могу држати ни нродаватп друге артикло сем оиих, који су дозвољени законом о сеоским дућанима, и оних, чијо јо држање дозвољено чл. 2. закона о државној трошарини с обзиром па чл. 2. истог закона и чл. 40. н 70. правила за његово извршоње, са чијим се одредбама поклапа и последња тачка става трећег чл. 23. закона о радњама. За свако ц>ихово друкчијс постуиање треба примењивати мере, којо пружа закои о сеоским дућанима. На послотку, да он није укинут, служи као доказ и та околност, што је само Министарство Народне Привреде, у чије извршење спада закон о радњама, после појаве овога, спремало измене закона о сеоским дућанима. Како је деловођа општине лесиовачке, у срезу посавском, прсставио, да сеоски дућапџија неће да плаћа дућанску аренду од 1. јула. налазећи и оп да јо закон о сеоским дућанима укпнут, а закон, пак, о радњама арепду нс предвиђа, то му се одговара, да сеоски пуномоћник, у коме јс дућап, треба судским путем да тражи наплату аренде па иека га суд осуди, и онда ће и дућанџија доћи до уверења. да је закои о сеоским дућанима још у животу". Овдо додајемо сада само то, да је начелник срески погрсшио, што је питање о сеоским дућаппма расправљао по § 373. кр. закона, јер ова законска одредба говори о радњама. које со отпочну по варошима и варошицама про пого што се испуно потребни законски ирописи, а отварање сооских дућана рогулисава се слоцијалним законом о сооским дућаиима. Прома томс, отварање дућана тробало је забраиити на основу чл. 2. и 3. овога закона, а ако дотичпи по би послушао, оида га казнити по чл. 4. б помопутог закопа, у толико про, што он иродајо и оне артиклс, који нису продвиђсип чл. 4. а.

ПДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА

Државни Савет није надлежан за расмаграње осуда, изречених по закону о уништавању штетних животиња и биљака и о заштићавању корисних животиња. Надзорна власт паредбом од 21. а>ебруара 1912 год. Вр. 1158. наредила јо свима лодручним општннским судовнма да настапу, да иарод очисти гусснице са воћака у роону своје општине. Ову је народбу поновнла 9 и 15 марта исто године. Како по овим иаредбама нису поступили часници општине 3. . .. , то су узети на одговор, на су изјавили: Предссдник, да је народбе среске власти о чишћењу гусеница примио и по њима поступио, т.ј. саопштио их је грађанима п преиоручио пм, да но п.има 4 ноступе. Додао је даље, да је кметовима наредио да пазе, да сви грађапи очисто гусенице. Према томс, ови су једино и криви, што пису своју дужност нзвршилп како треба. Кметови, да им јо продседник саопштио паредбо среске власти. Они су но

њима, колико јс до њих стајало, поступили. Народ су гонили да чисти гусеницо, па су чак оне, који то нису хтели чинити, кажњавали, о чему постојп њихов извештај код општинског суда. Надзорна власт, на оспову чл. 158. зак. о општинама и чл. 7. закона о уништавању штетиих жпвотиња и биљака, решењом од 31. марта 1912. године № 3709. казнила их је, и то предоедника са 50 а кметово са по 30 динара. По изјављеној жалби, III одсек Државног Савета нашао је, да за расматрање н решавање овог предмета није иадлсжан Државни Савет с тога, што прома пропису чл. 7. закона о уништавању штетиих животиња и биљака и о заштићававању корисних животиња начелство окружно расматра и расправља у последп.ем степену жалбе противу осуда срсскпх власти, изречених по поменутом закону. Стога је, на основу чл. 25. Саветског ПосЛовника, решио: да со жалба одбаци као ненадлежној властн подпесона. Одлука од 28. априла 1912. г. № 3824. Један случај поништајаизборауследтога, што је председник општинског суда био председник бирачког одбора. Стевап С. 11., и К. . . ., жалио се Државном Савету противу избора два одборника општиие К. . . . , који је извршен 22. априла 1912. године, због ових неправилпости: 1., што је збору председавао продседник општинског суда; 2., што је један од изабрапих одборника осуђиваи за бошчасна дела; 3., што капдидатске листе нису ређано оиако, како закон наређује ; и 4., што бирачки одбор није донео ппкакво рсшсњ ■ о избору. Троћи Одсек Државног Савета пашао је, да овај избор но може остати у снази с тога, штојезбору председавао Стаико .1., председник општинског суда, а тимо је повр ђон пропио чл. 52. а закона о општинама. С тога је на основу чл. 170. закопа о општинама решио, да со избор поништи. Одлука од 19. маја 1912. г. № 4459.

Противу избора варошког односно сеоског пуномоћника жалба се изјавлЈује надзорној власти, а не Државном Савету, пошто Државни Савет расправл>а само избор општинских часника. Михаило Ј. из Б ... . изјавио јо жалбу Државном Савету противу избора пупомоћника села Б . ... , општине л .. .. , који је извршсн 6. маја 1912. годипе, због ових неправилности: 1., што бирачки одбор пијо изабран по закону; 2., што збор није објављеи; 3., што рад збора није почео у законом прописано времо; и 4., што је било нср да и туче. Трећи Одскек Државног Савста нагаао јо, да за расматрањо овог предмета није иадлежан Државни Савет с тога, што се жалитељ, ако није био задовољан зборскомодлуком, пмао прома пропису чл. 170. закоиа о општинама жалитн непоср дној