Policijski glasnik

СТРАНА 206.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 26.

При преводу по новом закону обоје будомо преводени за пиоаро II. класо. Доцније тај писар буде отпуштен, и у пр. години опет враћеи за писара II. класв. Указом од 2. маја тек. год. добијемо обоје за писаро I. класе стим да сам у указу пред њим. Године службе он има више од мене. Нијо зато, што со овдо тиче мога старешинства, но држим да јо мојо мишљењо правилно, кад налазим да сам отарији, из ових разлога: Што сам про њога постао писар I. класе по старом закону! и Што сам у указу од 2. пр. месеца, на првом месту између свих унапређеиих писара." — На ово питањо одговарамо: По § I. закона о чиновницима грађанског реда, „својство" чиновника задобија се указом, а по § 2. истог закона, од тога дана почињу и сва права чиновничка. Прома овоме, а с обзиром и на § 8. овога закона, по коме су године службе без утицаја на право унапређења, има се узети: да је старији онај који је први добио старију — вишу класу. И, како и овде стоји случај, да је један добио I класу 16. марта 1905. год., а други тек крајем јуна исте године, то се има узети, да јо старији онај, који је добио I класу месеца марта, јер доцније изједиачавање није изменило овај Факат. Бсз овога, она околност, што је неко у једиом указу први поменут, но би пружала право старешинства, јер се то има узоти као ствар случаја, пошто код иолицијских чиновника у опште не постоји ранглиста. III Деловођа општине блажевске пита: »С. Т>. књижар, под 28 јуном 1911, г. издао јс увороњо једномо лицу, о томо, да у њоговој књижари нома монопол. образаца од 2 динара, а на исто није прилопио таксу у 2 динара тач. 4 такс. тариФО зак. о таксама. Помспуто лицо ово увероњо приложило је уз жалбу, изјављену на пресуду суда општ. Б. Број 659, накојује жалбу утиснуло марку од 2 динара, и првостепени суд К. одобрио јо пресуду оишт. оударошењом Бр. 27887 1911. године Књижар С. за неприлопљену таксу у два динара, учинио је кривицу из чл. 51 зак о таксама. Моли се уродништво за објашњење у II. Гласнику: Да ли јо за извиђање овог д<зла и осуду надлежан општинск оуд, прсд који је поменуто уверење дошло; јер члан 51 став 3 гласи; в за изрицање осуда над лежне су све власти пред које таква исправа дође, а а чл. пак 61 тач. 5 гласи; за дела из чл. 54, као и за дела из чл. 51. и 53. овог закона, која со појаве пред самоуправним властима, пореска оделења." — На ово питање одговарамо: У овом иотакнутом питању стоји случај чл. 53. закона о таксама, и за изви-

ђај и осуду надлежна су пореска одељења према тачци 5. чл. 61. истог закона. Нека, дакле, суд пошље увероње одељењу, а оно ће учинити даље што треба по закону. СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЈ1БУМА У колико Београд поотаје сваким ланом све оигурнији од домаћих опаснијих злочинаца, који одавде узмичу услед јаке контроле над осуђеним лицима и сумњивим светом у опште, у толико је приметнија најезда страних, ме-

мислили да оу га изгубили, а нико није не само уочио крадљивце, већ није ни приметио кад је покрађен, те је хватање крадљиваца у толико било теже. Ну после неколико дана живог трагања, крадљивци су ипак били похватани. Двојицу су дедективи ухватили у Саборној Цркви о Видовданској свечаној служби за покој изгинулим на Косову, а трећи је ухваћен на тр*амвају, све при покушају да извуку кеое, при чему оу једино од дедектива и примећени, а не и од оних којима оу новац покушали да покраду. То оу: 1. Михајло Маркоџас, родом из Атине, са станом у Цариграду, одакле прави излете по Европи, стар око 40 година, угојен; 2. Демостен Нерократос, родом из 11иреје, са станом опет-у Цариграду, стар око 32 године, сув, и

ђународних злочинаца противу имовине. Будући непознати београдоким полицајцима и криминалној архиви Управе Београда, заклоњени иоправним пасошима. господскии изгледом и оделом, становањем по бољим хотелима и вештим манипулисањем при својим операцијама,

3. Михајдо Себеф — Бојаџијев, родом из Селвијева у Бугарској. стар око 3 5 година, висок, крупних црних бркова. Кад су приведени полицији протестовали су најодеудније што ое „бесправно као исправни људи" лишавају слободе, ну пооле опсежног

успу да изврше по коју крађу, док на послетку махом не буду ухваћени. Тако су и ових дана биде учестале крађе из џепова, нарочито по трамвајима и у време кад су највише пооећени. Покрађени су се само жалили на нестанак новчаника, неки су чак

саодушања, нарочито кад су видели спремљене депеше за њихове и друге стране полиције, којима се о њима тражи обавештење, признали су да су коцкари. На учињена питања управи оу стигди одговори из Цариграда, Букурешта и СоФије, да