Policijski glasnik

ВРОЈ 32.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 253.

ми, да Ватрин иде са једним другом. Нешто кењкав био сам легао раније него обично; устанем журно, слетим низ степенице прескачући све по двс, па и поред свега тога једва сам стигао само друга Ватриновог. Нисам имао право да га ухапсим, али всрујући да од њега могу добити какво податко ухватим га, подвикнем му, и он ми дршћући каза, да је обућар и да станујс са Ватрином у улици Мове-Гарсон С. Жермен бр. 4. Није ми требало више. Само сам обукао један дугачак капут преко кошуље и пожурим на место које ми је означено; приспео сам пред кућу у тренутку кад је из ње излазио један човек; уверен да је то Ватрин пробао сам да га ухватим, али он измаче; потрчим за њим уз степенице. У тренутку кад сам га хтео дохватити он ме удари ногом у груди и ја се откотрљам низ басамаке. Нолетим понова и тако брзо да је он био принуђен, да би мн измакао, да со у своју собу увуче кроз један прозор из ходника. Дрмајући његова врата позивао сам га да ми отвори али он не хтодо. Како је и Анета била са мном рекнем јој да зовне позорника, и док се она спремаше да ме послуша станем лупати ногама као човек који силааи. Ватрин преварен тиме, да би се уверио да ли одиста одлазим, помоли главом на прозор; то сам и тражио, одмах га шчепам за косе, али и он ухвати мене на исти начин, и борба се отпоче. Одупре се о зид који нас је раздвајао он јо се упорно бранио, међутим ја сам осећао да он слаби и скупим сву снагу за последњи напад; још су му само ноге биле у соби, још један напон и он је мој, пов} чем га снажно и он паде у ходник. Одузоти му нож, којим је био наоружан, подићи га и изнети на улицу, био је посао једног тренутка. Одведем га у главну полицију где ми је прво честитао г. Ханри а посло управник, који ми даде и новчану награду. Ватрин је био врло препреден човек он је имао обично занимање, а међутим одао се прављењу лажног папирног новца што захвева врло финс руке. Осуђен је био на смрт, али му је казна одложена у тренутку кад је тробао бити поведен на губилшпте. Губилиште је било спремљено те га склонише и љубопитљивцима укратише један призор. Цоо се Париз сећа тога. Говорило се да ће Ватрин проказати, али како он није ништа казао, прссуда јо после неколико дана извршена. Ватрин јо био мојо прво хапшење и био је од велике вродности. Овај мој успех изаава завист год чиновника за одржање реда и њихових агоната. И једни и други роптали су против мене али узалуд. Они ми нису никако могли опростити што сам био вештији од њих, а напротив шсфови су ми ту особину много ценили; удвојио сам своју ревност да све више заслужујем поверење ових последњих. У ово време велики број лажних петодинараца би пуштен у оптицај. Показаше ми неколико; кад сам их загледао учини ми се да је то рад мога денунцијанта Бујена и његовог пријатеља доктора Те-

рија. Решим се да то проверим и станом пратити кротањо ових људи, али како их нисам могао пратити из близа пошто су ме познавали те сам могао изазвати сумњу, тешко ми је било поетићи оно што сам хтео, па ипак на крају сам се уверио да се нисам преварио и оба мајстора лажног новца беху ухваћени баш у тренутку кад су „радили". После кратког времена осуђени су на смрт и погубљени. (наставпће се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учпњона су иам ова питања: I Суд општино рајачке, актом својим Бр. 1295, пита: »Сооски дућанџија у овој општини, поднео јо суду овоме молбу, у којој извоштава овај суд, да од 1. јула ове год., нсће више да упражњава горе помснуту радњу, из разлога тога, што је оптерећен великом арендом, коју нијо у стању платити, пошто но његовој поднетој молби од 11. маја ове год. Бр. 093, у којој је молио суд и одбор да му аренду дућана смањи на 150 дин., одбор му није хтео аренду смањити, већ да иста остане 200 дин., као што је и у буџету^ за ову год. предвиђено. У молби својој од 26. јуна овс год. Бр. 955,коју је за одустанак поднео, изјавио је да од дућаиске радње одустаје, а међутим поменути дућанџија и даље упражњава исту радњу, и из дућана продајо све моноаолисине и грошаранске иредмете. Пошто се по закону о ссоским дућанима аренда полаже за свака три мосеца у напред, суд је позвао дућанџију да аренду за Ш-ће тромесочје положи каси општинској, али он неће исту да положи, са изговором да је од радње одустао. С тога а на основу изложенога, суд учтиво моли уредништво за следоће објашнење: Да ли се од дућанџије може аренда дућана за III и IV тромесечје ове год. наплатити окзекутивним путем, ако он и даље не буде хтео платити аренду. Јор суд сматра да он од радње није одустао, пошто и даље држи своју радњу отворену". — На ово питање одговарамо : Ако дућанџија не држи више ни један од оних артикала, о којима говори чл. 4. закона о сеоским дућанима, него продаје само монополисане артикле, онда значи да је он у истини напустио рад сеоског дућанџије, и онда не мора ни аренду да плати. Само, наравно, за продају монополских артикала мора имати дозволу надлежне власти. Ако, на против, он и даље продаје артикле, о којима говори закон о сеоским дућанима, онда нека суд то констатује, па о томе извести полицијску власт, те

да она уради даље што треба по закону, а суд нека га, проко свога пуномоћника тужи за аренду, па по извршности осуде ову и наплати, јор се екзокутивним путем не може вршити наплата, пошто овој мора да протходи или извршно рсшење у смислу § 465. т. 4. или пресуда. II Суд општине врбичко, у срезу тимочком, актом својим Бр. 2000, пита: „Пресудом ово општинског суда, од 27. јула. т. г. Бр. 1872, осуђоно је јодно лице из ове општино за крађу паприке, дело из § 391. крив. законика, на 15 дана затвора и 4 мосеца полиц. надзора, и сношај осталих трошкова, и ова је пресуда постала извршном. Про но што би суд приступио извршењу ове пресуде по кривич. части, прив. тужиоци, на чију је тужбу ово лице кажњено, изјавили су да казну затвора и надзора осућеном опраштају, јер су му, воле, рођаци у 5 степену праве линије. Сада јо суд у недоумици шта да ради, с тога се моли уродништво да у првом наредном броју да своје обавештоње. Да ли могу тужиоци опростити ову казну осуђеном, пошто су му рођаци у 5 степену праве линијо, када је доло из § 391. крив. закона, и пошто је исто на њихову тужбу и осућоно, и ако вредност пролази 2 динара, или не, и на лснову кога зак. прописа, то да би суд знао шта да по овоме предузима?® — На ово питање одговарамо : С обзиром на воличину казне, којом је крадљивац осуђон, мора со извостн закључак, да овде пијо случај става трећог § 391. кр. закона, који со казни само на тужбу оштоћеног, те сс, с обзиром на § 397. т. 2. кр. закона, но може примитн опроштај. јер се ове кривице казне по званичној дужности. Да пресуда није изречена и постала извршном, а да со, мођутим, утврдило да стоји случај § 235. кр. закона, оида би, по пахођењу уредништва, и код иступних крађа могло бнти опраштања у смислу § 397. III Суд општине мокрањске, актом својим Бр. 1531, пита: »Решоњем одбора ове општине. од 8. јула ове год. Бр. 1325, а на основу тражења власти среза бело-паланачког од 24. јуна ове год. Бр. 6331, по чл. 148. зак. о општинама разрешени су и уклоњони са дужности : председник ове општине и кмотови села: Мокре и Нов. Села. На основу овога одбор је одлуком својом од 20. јула ово год. Бр. 1431, народио, да се па место разрешених, на дан 5. августа ове год. изврши избор кмета ссла Новог Ссла општине ове, коју је одлуку одобрила и надзорна власт среза бело-паланачког актом својим од 22. јула ове год. Бр. 7908. По чл. 150, зак. о општинама, нредседник и кметови. разрешени од дужности по пропису чл. 148. зак. о општинама, не могу бити понова биранн за три године од дана разрешоња, а ако бп