Policijski glasnik

СТРАНА 266.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 34.

о брачности деце, о атрибуцијама мужевљеве влаоти, о Форми тестамента и др. Али има извесних парница, које може судити са мо избрани суд. Тада се — у супротности прома уговорној или вољној 1 ) надлежности избранога суда (§ 433. »могу се сложити 1 '), о којој је горе било речи вели да постоји аисолутна. надлежност избранога суда. Тако се у § 434. воли: »У следећим случајевима судиће увек избрани суд кад год предмет прелази вредност суђења општинских судова: о потрици, ма колико велика штета била, па ма и кривице било, о којој би имао окружни суд судити 2 ); .2., кад је спор о синору измођу појединих општина, без призрења на вредност предмета; 3., о накнади штете због нарушеног уговора о спреги; 4., распре о стоки, кад је случај да се Она помеша, или да се ко упозна у стоку; 5., распре, које би се породиле о деоби ортака у лочесним радљама (§ 47. тргов. зак.). И раслре при деоби имања између задругара, у колико би се ова само њих тицала". Према томе, а с обзиром на § 6., ако вредност оспореног предметау овим побројаним парницама не прелази суму од 200 динара — изузимајући тач. 2. § 434. — онда је за суђење ових у § 434. побројаних парница апсолутно надлежан оиштински или од њега одобрени избрани суд (види § 15. ал. 5.) а ако је вредност спора преко 200 динара, онда увек суди избрани суд, за чију су ироцодуру меродавни прописи §§ 435., 436., 437., и сл. Разлог, који је руководио законодавца, да усвоји ову апеолутну надлежност из § 434, јесте у томе, што је оправдано лретпостављао, да ће за спорове из § 434. бити потребно да их пресуђују људи, у које парничари имају нарочитога поверења, и за којо се претноставља да познају локалне лрилике и односе парничара. За правилну расправу ових спорова, због природе њихове, не тражи се толико правничка спрема, коју имају државне судије, колико часноет, познавање местних односа, здрав разум и поверење својих суграђана, а све со то претпоставља да имају избране судије, које сами парничари бирају. (НАСТАВИЋЕ СЕ) СУДОВИ ЗА ДЕЦУ

Под овим насловом доносе: 1,е8 ВоситепГв Аи ргодгба, у последњој овееци следећи интересантан чланак о скорашњем закону о судовима за доцу у Фран-

') В. Добривојевић Ст„ у Браничу за 1900. год. стр. 642. г ) По чл. 2 5. зак. о чувању пољских имања накнаде штете од потрице у вредности до 200 днн. извиђа и суди оиштински а преко те суме избрани суд. Према томе у овом је смислу измењена тач. 1. § 4 34.

цуској, а из пера РегсИпапс! ОгеЉб-а, сенатора 8ете-е1;-018е. Како се на питање о малолетним деликвентима и у нас почела обраћати већа лажња оснивањем друштава за натронажу и другим сродствима, то доносимо овај чланак држећи да ће бити и за нас од интереса.

Идеја о судовима за децу дошла је из Сједињених Држава. По том је освојила Енглеску, Немачку и Италију. Закон, који тек што је усвојио Француски парламонат, увешће је у нашу судску организацију, нрилагођавајући је нашим обичајима: може бити реФорма јо могла бити смелија; но, и оваква каква је она конституише прогрес и клица ће со ра.чвити. * * Прерани или превремени злочинци, није специјалан Феномен за Француску. Свуда су кретање општег криминалитета и кретање младићског криминалитета солидарни. „Ово страховито пењањо", као што је то рекао А1Г РоиШее »знак је моралне кризе, чије нам увећано розултате показује код створоња која имају најмање личне одговорности а највише лакоће за сугестије средине". У Паризу су најчешћа нарушења малолетника од 16година: скитничење, просјачење и крађа. Скитничење, то је школа улицо, са својом допуном: порнографским или крвавим сликама, срамним призорима и саблажњивим посетама. Дете је љубопитљивог темперамента; прилика или сиротиња чине остало. Огњиште без родитеља смрзнуто јо; улица је гостољубивија него дом без оца и матере, равнодушних или заузетих у Фабрици. Просјак је брат скитнице; најчошће обоје чино само једно. Дете—скитница, које је то научило од родитеља или професионалних, пружа руку да добије оно што му треба, ако га се не докопа лукавством или силом. Тада ступа у војску малих лопова која има многострука одељења: лопове који краду из аузлога, кесароше или лопове на пијаци, које рекрутују и којима управљају изабране или наметнуте старешине. Деца деликвенти нарочито се рекрутују у великим варошима, у индустријским центрима. у морским пристаништима. Зло долази великим делом од нових економских услова које је створила велика индустрија. Пунокрвност индустријских центара, развитак Фабрика, подела рада у све многобројније радионице, сав овај уређен меканизам који Формира издржањ ■ модерног свота, не измирује се лако са одржањем породице. Било да се ова вољно дезорганисала разводом брака, слободном заједницом, неслогом родитеља, или је кућа растурена смрћу, болошћу, напуштањем, осудама оца или матере, резултат јо исти. Кад је огњиште само један мит (басна), дето постаје деликвент. * * * Идеје којо владају новом институцијом јесу специјализација магистрата (судија), специјализација суда, поступка и казни.

Закон је подољон у три одељка. Први одељак циља на малолотнике испод 13* година; другп се тиче малолетника од 13 до 18 година; трећи организацијо надзора над слободом. Казнени законик од 1810. измењен законом 12. Априла 1906. разликује два периода: период који иде до 18 година; за вроме кога судија решава о литању разбора или неразбора; од 18 година почињо период иуне одговорности. Зар мо би било боље утврдити једну границу испод које питање о разбору но би могло бити баш ни постављено ? Као год што је нелогично изводити сувише младу доцу пред судове, исто је тако нелогично вршити и само кривично гоњење (истрагу) против тако младе деце. Теоријски се преноручује паркетима да не предизимљу гоњсње према деци која имају мање од 12 год. У ствари, 15. априла 1910. имало је 535 дечака који су дошли нро доба од 12 година у школе за поправку 8аш1;НИап-,-а, 8аш1;-Јо8ерћ-а и Ргаапе-1е Сћа(;еаи. У истој епоси имало је 2202 малолетника од 12 до 16 година у јавним и у приватним колонијама, и 549 девојака младих, млађих од 16 година које су задржане у школама за чување и у приватним заводима. Ове су циФро испод стварнога броја доликвената. Дешава се да наркети но предузимају ништа против деликта одвећ младог дотета, да би га поштедели од судске истраге, и то је често у толико горр за дете, за друштво и за саму иородицу. Кад је чињена истрага, судија извија са законом, оглашавајући: »без разбора", баш и тада кад се тиче каквог детета које је нотпуно разумело домашај свог акта: декларација судије тада јо само једно средство да се дете спасе осудо на затвор, која би, у место да га поправи, може бити убрзала његов иад. Баш и у овом случају не спасава се од срамоте хапшоња, снроводи са жандармима, полицијске страже, ћелијских кола, »мишоловке с( , малог Кос1ие1;1;е-а, и „јавног излагања« у судници. Граница од 13 година у веии јо са одредбама школског закона и са одредбама казненог законика о делима против наравствености. За малолетнике који имају мање од навршених 13 година, неће дакле бити судског гоњења, ни провентивног притвора, ни кривичне истраге, ни казне. Али ће деца бити подвргнута премаслучајевимаразним мерама сигурности, старатељства, надзора, васпитања, поправке и помоћи. На место идеја о кажњењу, баш ублажено сажаљењем, дошао је појам »поправке", пробуђивања морала, прилагођавања друштву, васпитањом и дисциплином за то подешеном. У интересу је друштва да убије болесну клицу коју је открило дело које се приписује детету, и дужност му је да у овој младој свости пробуди осећај личне одговорности.