Policijski glasnik
БРОЈ 35.
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
СТРАНА 275.
је, у првом реду, суђоње пред избраним судом ствар самих парничара, о чијим потрашивањима избрани суд пресуђује, ипак је оно у исто вроме вршење државне Функције правосуђа, пошто је установа избраног суда законом (§ 5 грађ. суд. пост.) призпата, и на избрани суд пренесено вршоње правосуђа, којо припада држави. За то се она мора старати о томе, да ту своју Функцију пренесе на људе, који дају јемства да ће судијску дужност исправно отправљати. Још кад се има на уму, да по нашем законику лостоји и аисолутна, дакло обавезна за све надлежност избранога суда (§ 434), којој, према томе, парничари не могу избећи, онда со мора признати да мора постојати извесан минимум квалифинација, који се мора од избраних судија тражити, и на који се мора и по службеној дужности пазити, дакле, евентуално, поништити пресуду избранога суда, ако тога минимума код избранога судије не би било. Како у законима нашим није прописан тај минимум, ја мислим да се за избраног судију имају тражити најмање оне квалиФикације, којс се и за члана општинског суда тражо 1 ). Јер избрани суд има у погледу суђења у многоме сличности са суђењем оптнтинског суда (в. на пр. §§ 13 и 442). Кад се погледа на њихову надложност, видеће со да и један и други суде о споровима, за чије се пресуђење тражи готово иста спрема: познавање локалних обичаја и прилика, поштење и здрав разум, а поред тога и уживање нарочитог поверењакод парничара. Кад избране судије имају ове квалификацијо, које им омогућавају у првом реду суђоње спорова, за које су они апсолутно надлежни (§ 434), онда држави може бити равнодушно, хоће ли они са оваким минималним квалификацијама бити у стању, да пресуђују и оне спорове, који пред избране судове излазе по жељи парничара (§ 433). Кад парничари у оваким случајевима добровољно пристају да им такве избрано судије суде, и кад веРУЈУ У њихову способност и поштење, онда држава нема разлога да се томе противи 2 ). (НАСТАВИЋЕ СЕ)
УБИСТВА
Убиства из користољубља и моралне или сексуалне перверзности мало су разнолика с обзиром на њихову многобројност, и готово сва показују извесну Фамилијарну еличност. У сваком случају варијације су код њих много мањо но код крађа. Извршиоци ових убистава могу се поделити на две потпуно одвојене катогорије: убице ироФвсионалне и убице случајне. ПроФесионални убица убија дабиубио; ои врши убиство чак и онда кад за њега
- 1 ) В. чланове 105 ал. "2, 71, 30 и 32 зак, о општинама. 2 ) Види о овоме нарочито, Јоцић на нав. месту стр. 311. 3 ) Из дела К. А. КеЈаа-а: »Мапие1 <1е роНсе 8С1еп&Ш§ие (4есћа1§ие)
нема никакве потреое, као н. пр. приликом вршења крађе или силовања. Случајни убица изврбујо убиство само онда кад је принуђон, као н. пр. у случају самоодбраие, или да би уклонио каквог опасног сведока. Не треба, мођутим, мошати случајног убицу са случајним злочинцсм. Реч случајни односи со само на убиства, и случајни убица може бити — а у већини случајева и јесте — проФссионални злочинац, који обично врши једну од многобројних врста крађа или превара. Разуме се већ, да се међу убицама о којима говоримо налазе и случајни злочинци, т. ј. индивидуе без ранијих осуда које су доведене до злочина каквом недаћом и т. д. а биле су слабог карактера да би се могле одупрети искушењу. За размишљање је, притом, што су и убиства, које врше ове новајлије у злочину, понокад исто толико свирепа као и она најокорелијих злочинаца. Ова свирепост у извршењу злочина резултат је, у највише случајева, избезумљености злочинаца у моменту вршоња дела. Волики број, може со слободно рећи чак и већина убистава, која се по градовима извршују из користољубља, дело су крадљиваца који со увлаче у куће помоћу лажних кључева, обијања и т. д. и убијају личности које овом приликом сусрећу, често без икакве потребе. Много индивидуе из ове катогорије злочинаца наведене су на злочин утицајем сродине у којој живе, и ако нису притожавале никакво болесно наслође којо би им, бар долом, умањило кривичну одговорност. Не одричемо, да поједине од њих показују извесне знаке дегенорације, али ове исте знаке притежавају и многи часни људи. Прави узрок њиховом криминалитету јесте утицај средине у којој су провеле свој живот. Рођоне у блату, оне из њега никад нису могле изићи, или су, још као деца, биле остављено саме себи, без икаквог надзора, пошто су им родитољи били заузети бригом за насушни хлеб. Дете без родитељског надзора налази на улици покварену децу својих година. Прва последица овог рђавог друштва јосте напуштање школе, после кога убрзо долазе омање крађе из излога. Ухваћено први пут од полиције и оптужено за крађу, оно се упућује у завод за поправку где налази друштво порочније од себе, које га, у највише случајева, потпуно поквари. Пошто га прими од власти, отац га дајо на занат, али се оно, у место да иде у радионицу, одаје скитничењу, придружујуђи се каквој скитничкој банди и налазећи себи милосницу. Понекад оно остаје извесно вроме код мајстора, докле га једног лепог дана не покраде, после чега је најуроно из радионице. Оно со тада придружује сутенерима и отпочиње да употребљује нож за најмању ситницу, и да аосматра крв. Старији га уче како ће да ради и да поступа с клијентима који су упорни. Са приходима своје милосмице и својом пљачком оно живи релативно угодно. Треба знати да су крадљивци, који врше крађе нагнани глађу, врло ретки,
и да убиство због глади не постоји. Едмонд Тексије казао је већ са пуно разлога: »То није глад, већ брутални апетит страсти, који се може сматрати као мобил свију злочина®. Доба етарости убица. Као год код крадљиваца тако исто и код убица налази со врло велики број младих људи, од којих су многи малолетни. Ово вреди за убиства и са и безпредумишљаја. Врло велики број и једних и других извршен јо од младих људи. Већина чувених убистава за последњих 50 година дело је њихово. Тропман. који је убио целу породицу Кинко — 6 личности — имао је 20 год.; Шил и Абади, убице гђе Басињо у Монтреју, имали су 16 и 19 год.; Леклерк, убица Парашевих, имао је 18 год.; Ури. који је удавио оца Фалту, имао је такође 18 год.; Вичи и Жакирар, убице Шилиа. имали су 15 и 17 год.; Лиордон, којијо сикиром убио Делагорта (у Шимелу, водски контон) био је стар 19 год.; и т. д. Париска статистика затварања из 1912 год. даје нам ова обавештења о доба старости индивидуа, које су било ухапшене због убиства с предумишљајем, оцеубиства и убиства без предумишљаја:
о СО
(N05 05 СО ОЈ ^
+
| 1ГС С-«
I ^ Ш -Н 00 _ ,1 тн <?•» •*-!
о со оо о
О I"-
ј СО О* СО
М (О "С м т-н СО 4 '
ј со ^
о 05
с*
00 со
с^ 1Л
АО
со
<х> м о
сг о о о § о Рн н
Као што се види, од 290 ухапшених убица, њих 100 су малолетници. Сразмера између њих и целокупног броја ухапшених убица износи дакле 1:2,9. То су млади људи између 18 и 20 год. који дају највећу циФру.