Policijski glasnik

СТРАНА 278.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 35.

ма шта приметити. Кад је све бидо готово орман вратисмо на старо место и пођосмо; жена јатакова замоли ме да и ја пођем с њом. Послушам је и чим је она села у кола, готова да се крену, ја дам знак и агенти је опколише. Оба супруга били су оптужени за јатаковање и кад су изведени пред суд против њих је била маса стварних доказа који се нису могли оборити. Можда ће ми неко пребацити што сам употребио лукавство да ослободим Париз једнога лоповског јатака, који је доиста био бич божји за престоницу. Одобравало ми се или не, ја имам уворење да сам вршио своју дужност ; у осталом кад се тиче ухватити разбојнике, који су у отвореном рату са друштвом, сва су средства добра сем провокације. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд општине врбичке, у срезу тимочком, актом својим Бр. 2310, пита: „Сеоски грађани махом немају тапије на имања наслеђена од својих предака. И кад год који тужи кога свог суседа за заузеће некривично, тражи излазак суда на лице места, да се премеравањем дотичних парцела увери да заузеће постоји. То је просто прешло у општи обичај, тако, да кметови скоро једнако морају да крстаре по пољу ради таквих увиђаја, а локални се послови због тога запостављају и трпе уштрба. Зато, што у грађанском поступку нема нарочитог прописа о томе, моли се уредништво да изволе дати објашњење: 1. Јесу ли, код оваких захтсва, општински судови безусловно обавезни излазити на лице места или не; и 2. Ако су безусловно обавезни, морају ли дотични парничари свагда бирати и вештаке под прописеом наградом, са којим ће се оваки увиђаји вршити, или како ? к — На ово питање одговарамо: Кад год се код суда подигне кривична тужба за заузеће земљишта (§ 375. а кр. закона), па се према стању ствари нађе за потребно и вршење вештачења, тада сам суд одређује вештаке у смислу § 33. тач. д. Полицијске Уредбе, којима, приликом пресуђења кривице, досуђује и дангубу, према проведеном времену и осталим околностима, које могу утицати на величину ове. Кад је, пак, поведен чисто грађански спор, било што је кривица застарила, било из којих других узрока, па суд нађе, у смислу § 247. грађ. суд. поступка, да се спор не може пресудити без нарочитог вештачења, или ово буде захтевала једна од парничних страна, онда се вештаци одређују у смислу § 248. помен. закона.

Дијурна овима досуђује се тада у смислу § 258. истога закона. Наравно, да и у једном и у другом случају извиђајем и вештачењем руководи или цео суд, ако је то потребно, или један од судија са деловођом, о чему увек треба претходно донети образложену одлуку. Дакле: кад год једна од парничних страна захтева вештачење, или кад год сам суд нађе да је оно потребно, мора се ово и вршити, без обзира на то, што се на тај начин кметови отржу од других послова, јер јо задатак општинских судова, поред осталога, и тај, да суде спорове у својој општини. II Суд општине островичке, актом својим Бр. 1288, пита: >, Један грађанин из ове општине, тужио је ово општ. суду другог грађанина по двема тужбама, што му је на самовластан начин заузео на два места шумско земљиште, па је молио да се тужени за ово по закону казни, као и да се осуди да му заузето земљиште уступи на слободно уживање. Суд ово општински узоо је туженог на одговор по једноме предмету, а по другом није, јер је ускоро затим оптужееи отишао у Северну Америку, у печалбу. После извесног времена, суд ово општински, по предмету по коме је именовани дао одговор, доноо је своју пресуду, којом је тужсног ослободио сваке казне, а заузето зомљиште да се уступи тужиоцу, на слободно уживање, а по другој тужби није ништа урадио. С тога суд учтиво моли уредништво да изволи дати своје обавештење: како треба и на који начин да се донета пресуда саопшти туженом, а како и на који начин треба донети пресуду по којој тужби није именовани саслушан а сада се налази у Америци?". — На ово питање одговарамо: Ако је суду познато, или ако у опште може сазнати : у коме месту, у Америци, живи осуђени, онда би му се тужба морала доставити онако, како прописује § 363. грађ. с. поступка. Ако се, међутим, не зна мосто у коме тужени живи, онда би се, ако тужилац захтева, морао одредити заступиик у смислу § 76. гр. суд. пост. и спор привести крају. У том случају и пресуда се саопштава одређеном заступнику. Она пресуда, која је већ донесена, може се саопштити на начин прописан § 364. поменутог закона. Овако ћо со поступати, наравно, ако је редован грађански спор. Ако је, међутим, у питању кривична одговорност, онда се мора стати са радом и чекати на повратак кривца, јер полицијска Уредба не предвиђа овакве случајеве, аначела постављена у глави XXIII кр. суд. поступка, не могу се применити на иступе.

III Гавра Адамовић, полицијски писар, пита : „Известан грађанин из Свилајинца, занимао се земљоделством, »потом је био босправни моханџија, а за овим сензал према уверењима општ. свилајиначке. Овај грађанин продао је и последњи остатак непокр. имања — земље. Тапија о овој продатој земљи, потврђена му је код суда општ. свилајиначко, месеца марта т. г, у коме је месецу овај грађанин, према уверењу суда општине свилај. био сснзал. Међутим овај се грађанин није обраћао трг. комори, која врши избор сензала (чл. 5 у вези чл. 164. зак. о радњама); нома услове из § 52. трг. зак. („основи трг. права® од Ст. Радојчића стр. 161). Молим уредништво за објашњење : 1. Да ли и сензале (овакве, какви код нас по паланкама постоје) штити § 471 грађ. суд, пост. 2. Да ли је морао и требао првост. суд потврдити овакву тапију, кад пред њим стоји уверење о оваквом занимању продавца — да је сенћал. 3. Стоји ли дело преваре према продавцу, који је ово имање био раније продао једноме и узео 100 дин. капаре, а потом га продао другоме и тапију му судом потврђену издао а првога купца оштетио ? — На ово питање одговарамо: Сензал, односно посредственик у трговачким пословима, може битисамо онај, који је изабран на начин прописан § 51. трговачког закона, а има услове из § 52. истог закона. Свакн други, који није овако изабран, нема права на сензалски посао. Овако своји ствар у колико се односи на питање: је ли неко сензал или није. Али кад је реч о томе, да ли се сензали сматрају за земљоделце или не, уредништво налази, да сам тај Факат, што је неко са свима правима једног сензала, не одређује његов положај у погледу права из § 471. грађ. с. поступка. Оно дакле, налази, да сензал, ако му је главно занимање земљоделство, и да без овога не може издржавати себе и породицу, мора бити заштићен као земљоделац, и ако се његов положај регулисава трговачким законом, као год што му се неКе аризнати ираво земљоделца , ако он поглавито сензалством издржава своју породицу, а земљоделство М У Ј е узгредно занимање. Од правог стања ствари, дакле, зависи и питање : је ли земљоделац или но, и то има да кажу општински суд и одбор, као познаваоци људи и месних прилика. У овом специјалном случају тешко би се могло рећи да дотични није земљоделац, пошто он у општо нема сензалско право, те би му земљоделство остајало као једино занимање. Ако се утврди, да је дотични закључио уговор о продаји са намером да купца оштети, онда би одговарао за дело из § 253. т. 1. кр. закона.