Policijski glasnik

БРОЈ 36.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 283.

Лиону и т д. шефови сигурности овако и иоступају. По несрећи, већина новина не задовољава со овим саопштењима. Да би донеле што више сензација, новине ове предузимљу носебне истраге и доносс, као аутонтично, сва причаља суседа и публике, прибрана у ходницима пред канцеларијом истражног судијо. Ове истраге понекад се предузимљу да би се исмејала акција правосуђа и полиције. За ово су нам доказ истраге два париска листа за време иестанка чувеног опата Делари-а. Један од њих довео је на лице места хијену, а други једног индиског врача. Овакве злоупотребе троба спречити свим могућним средствима, а према потреби, и специјалним законима. Новинама не треба давати никаква друга обавештења о истрази, сем званичних. Чиновници, који суделују уистрагама, саопштавају често новинарима, махом из сујоте, поједине детаље истраге, које ови ревносно публикују. Ово публи, кације допуштају злочиицу у слободи да Шпрати све Фазе истраге и да, на овај начин, комбинујо бегство. Инструкцијо водског кантона за заштиту трагова у почетку истраге поводом овога прописују: »Забрањсно је персоналу полицијских судија, агентима, жандармима и апсанџијама да о злочину, току истраге и т д. дају обавештења својој Фамилији, публпци и новинама, пошто ова обавештења могу омести успох истраге, а и сам кривични поступак наређује да истрага буде тајна и за противпо поступање прописује казну до 300 динара. Једини је судија, који има да цени, која се саопштења могу учинити новинама". У извесним случајевима новине могу бити од врло велике помоћи правосуђу и полицији, као нпр. приликом утврђивања идентитета непознатог леша, истраживања несталих личности и т д. али под условом да буду руковођене од оних који су одговорни за успех истраге. Оне понекад могу чак и директно помоћи истрази публиковањем неистинитих обавештења, која ће навести злочинца да учини глупост због које ће бити ухапшен. Тако је још Канлер, тражећи једног убицу за кога је знао да је побегао пегде у близини Париза, пустио преко новина белешке у којима се тврдило, да је полиција убеђена, да је кривац побегао у Орлеан. Верујући да га полиција тражи у овој вароши, и да, према томе, може бити сигуран у Паризу, убица се вратио у свој стан, гдо су га ухватили прикривени полицијски органи. Мере које треба предузети на месту извршеног злочина пре доласка иследника. Приликом открића каквог злочина важно је, да све остане на своме месту — недирнуто — до доласка иследника кога, кад год је то могућно, треба да прати и вештак — специјалиста поред судског лекара. Полицијски агенти, жандарми, пољски чувари и т д. треба да имају инструкције у овом смислу. Помеиуте инструкције водског кантона поводом овог наређују:

»У случајевима тежег преступа, жандарми, полицијски агонти и т д. нарочито ће се старати, да стање места извршеног дела остане непромоњено, и да нико не дира у ствари и трагове до доласка власти (закон о жандармерији, чл. 7.) Ако је злочин извршен у соби, сви улази, сва врата ове собе треба затворити и, по могућству, чувати помоћу стражара. Ако се локали не могу закључати, морају сс чувати помоћу нарочитог стражара. Ако је злочип извршен у усамљеној кући, или у пољу, треба публици забранити приступ ка месту извршеног злочина на даљини од 50 метара. Приступ ка месту извршеног злочина треба забранити сваком лицу које нема посла са истрагом. Полицијски агенти, жандарми и т д. који би открили злочин, или би били позвани да га констатују, нећс дирати ни померати намештај, посуђе итд. а нарочито предмете са глатком новршином, који се буду налазили на мосту извршеног деиа. Они ће се старати да ништа не будо поремећено, додпрнуто, однето или уништено до доласка иследника. Апсолутно се забрањује додиривањо лешева. 'Греба избегавати, у колико јо то могућно, ходање по реону који је неприступачан публици. У рапорту треба означити имена свију личности које су дошле на место извршеног дела пре ислсдника. Општински председник ставиће до знања популацији, да на месту откривеног злочина не додирује ниједну ствар, поставиће чувара на овом месту и о свему ће што пре известити полицијског судију (у водском кантону овај судија врши дужност истражног судије). к Као шо смо већ казали, сав нижи полицијски персонал треба да је убсђен, да цео успех истраге често зависи једино од непроменљивости места извршаног злочина до доласка иследника. Доласком овога, почињу истраживања у циљу реконституисања механизма злочина и евентуалног идентификовања злочинца.. Истраживања ова обухватају : тоиографско изучавање места злочина, иреглед леша, истраживање трагова, разних отисака, крвних мрља и ирибирање доказа. а) Топографски преглед. ТопограФским прегледом места, на коме је извршен злочин, и његове околине, има да се утврди: положај зграде или места (ако је злочин извршен у отвореном пољу, шуми итд); положај суседних зграда за којо треба назначити чему служе; начин затварања собе у којој је злсгчин извршен, зграде у којој је ова соба и суседних зграда. Јесу ли се врата редовно закључавала или су остављана отворена? Јесу ли она била отворена или затворена у моменту открића злочина? Да ли је убица, приликом уласка, могао бити виђен од кога становника куће ? Да ли се на вратима уласка налазило звонце или не ? Да ли је у собама, поред којих се мора проћи да би се ушло у собу злочина, когод редовно обитавао,

или не? Може се ући у кућу каквим споредним улазом (поред главног), као Н. пр. улазом за млађе ? Може ли се ући у кућу кроз отвор на тавану ? Може ли се ко попоти на кров куће злочина, а да не буде виђен? Да ли се у околини случајно нису налазиле какве дугачке степенице или зидарске скеле? Јесу ли димњаци толико широки да би со кроз њих могао провући злочинац, и да ли у њима има трагова од његовог пролаза (местимично одсуство чађи)? Је ли могу^но ући у кућу кроз прозоре на подруму ? Је ли било кога у кући у времену кад је злочин извршен, и да ли се из собе злочина чула каква вика? Да ли се на вратима, прозорима итд. налазе трагови обијања? Ако се место злочина налази у отвореном пољу или шуми, има ли у његовој близини какав пут ? Ако има, је ли овај пут изложен већем или мањем саобраћају ? Пролазе ли њиме пси ? Којим је путем убица могао побећи? Да ли се у близини налази каква железничка или трамвајска станица? итд. итд. Ми немамо протензију да исцрпемо сва питања која истражни орган треба себи да постави приликом прегледа места извршеног злочина, јер она, делом, варирају готово у сваком случају. Циљ је нашем набрајању да покаже како треба извршити овај преглед, који је од битне важности за доцнију истрагу. Истражни орган не треба, у осталом, да се задовољи само тиме што ће нотирати ове тачке; он треба да их Фиксира, бар делом, помоћу слике, нацрта и ФотограФије. Кроки. Дескриптивни кроки треба израдити без претензија на лспо цртање и тачну сразмеру у одстојању. За само место извршеног злочина треба додати мере страна добивене помоћу метарске пантљике. Добро ће се учинити ако се за ово место изради специјалан кроки, а тако исто и за његову околину. За обележавање путева, дрва, река итд. треба употребити конвенционалне знаке. Препоручљиво је, ради доцнијег што згоднијег искоришћавања кроки-а, писати објашњења на нацрту., или са стране, али тако да се сва могу читати у истом правцу и без поремећаја хартије. На крокиу места извршеног злочина треба означити и намештај који се на овом месту налази, са његовим странама и дистанцијом. Кењереш, из Б. Пеште, предлаже, да се приликом израде крокиа собе у којој је злочин извршен, одвоје зидови и патос, и у овим одвојеним деловима уцрта намештај који им припада. Кад се, доцније, саставе ови одвојени делови, добиће се боља реконструкција места на коме је злочин извршен. Извесно је, да је ова метода боља од обичног нацрта у плану, али она захтева више времено, кога истражник нема увек довољно на расположењу приликом инспекције места извршеног злочина, која, сем топографског прегледа, обухватајош и друге ствари. Ако је, међутим, могућно приступити изради овог специјалног крокиа после осталих операција,