Policijski glasnik

СТРАНА 346.

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 44.

Мођутим, као што смо то и у својој напрод наведеној књижици (Задружно Право ао Грађанском Законпку Краљевчне Србије), где смо говорили о условима потребним за постојање задруге, казали уједној примедби, таква јуриспруденција није сигурна. Она стављасједно стране задругу између оца и смнова а с друге стране, према њој, оделитог сина, па, на основу §-а 528. Грађ. Зак., даје, у наслеђу очевом, првенство задрузи, искључујући одолитог сина, онако исто као да би то био ма какав сродник с1е сшиз-а. Али овде треба имати у виду Закон од 28. Новембра 1859. год. (36. XII., стр. 96.), донесен »на предлог Малогоспођинске Скупштине Народне од 16. Септембра, 1859. год.®, 1 ) по коме кћи онога задругара који је умро но 'оставивши мушке деце није вишо задругом искључена, већ она наслеђује део свог оца у задружној имаовини. И када је тако, онда се поставља питање: како може задруга да искључ^, у горе предвиђеном случају, сина а но може кћер? Као што видимо, судска јуриспруденција код овога питања има против себо јаке приговоре, због чега ћемо се на њој мало ниже дуже задржати. §. 528., дакле, неће се применити свуда тамо где нема задружнога односа. Ово се може десити и у случају да јо с!е сши8 умро у задрузи, само ако између њега и осталих лица у задрузи, задругара, није било задружнога односа. Такав је случај са женским лицима између којих и мушких задругара нема задружнога односа, и ако та лица живе у задрузи. Отуда, ако би такво лице било учесник у задружној имаовини, оно би било, у погледу задругара, обичан смесничар, што значи да се у случају смрти његове не би применио §. 528. већ §. 527. Грађ. Зак.. Н. пр., Ргшшз, који јо у задрузи са својом рођеном браћом, умре, оставивши као своју наследницу једну кћер, која убрзо такође после оца промине, не удавши се. Ритиз има још једног рођеног брата изван задруге. Ко ће наследити умрлу девојку? Наследиће јо сва њена најближа родбина, то јест сва рођена браћа њенога оца, односно сви њени рођени стричеви, не изузимајући ни оног оделитог стрица. Јер, девојка је умрла, истина, у задрузи, али она сама није била задругар, тај однос измођу ње и њених стричева у задрузи није постојао да би ови могли, оснивајући се на § 528., тражити целу заоставштину својо синовицс. Када је, дакле, између умрле и њених стричева у задрузи исти правни однос као и између ње и њеног оделитог стрица, — а тај однос је инокосни а не задружни — онда стричеви у задрузи

] ) А. Ђорђевић, ор. с И . ј отр. 131.. Тај предлог „према стр. 14. окупштиноких протокола гласи: Усвојивши мишљење одбора, Скуиштипа решк, да се као неправедна укине она наредба у нашем Грађанском Законику, по којој у задрузи женска деца, и кад нема мушке деце, ненаслеђују свог оца; и да се постави за унапредак законо правило, да у оваквим случајима имају и женска деца право наољедија на део имаља свог оца, но да им се то имање, у колико се састоји у земљама, не даје у натури, већ по нроцени у новцу": Гојко Никетић, ор. сИ., стр. 339..

потпадају, у колико је реч о наслеђу њиховс умрло синовпце, под опште одредбе о наслеђу. Међутим било би друкчије да је Рпшиз оставио неожењено!'а сина, који јо, у том стању, умро: њега би наследили само стрнчеви у задрузи, искључујући стрица изван задруго. Ово стога што би умрли син био задругар, као мушко лице, са својим стричевима. И равнодушна је ствар у малочашњем случају, да ди јс део женскога детета био или не маториално одвојен од делова осталих задругара. Ми смо већ видели, да можс бити задруге и онда када сс знају, и маториално а но само интелектуално, делови поједииих задругара. Шта овде смета постојашдг задруго то је карактер жепскога детота, којо, као жевско лице, ие можо бити у задружиом односу са мушкима, и у том погледу ништа но би био од помоћи Факат што д о женскога детета није одвојен. Исто је тако индиФерентна, у овом погледу,и та околност што је женско дето у задружној кући: само бављсње у задружној кући но прави јодно лицо задругарем, ако код њога иису испуњони и остали услови који се траже за задружни однос, а један од тих услова јосте и тај да дотично лице буде мушкога пола. Стога су погрешне оне одлуко судске које сматрајући, ваљада, да има задружног односа између мушких задругара и девојке, наследнице, која живи у задружној кући, дају и ту, у случају смрти те девојке, места примени §-а 528. Грађ. Зак., те оглашују задругу за наследника умрле девојке, искључујући матер њену, и ако би ова била најближи сродник умрле. Тако, по одлуци одољења Касационога Суда од 7. Септембра 1877. год., Бр. 2436.: »И кад се за женско дето умрлог задругара понише део имања, ако доте у задрузи умре, ?ге наслеђује га мати него задруга" (Гојко Никетић, ор. сИ.. стр. 334.) 1 ). Код Др-а Николо Крстића има једна одлука одељоња Касационога Суда од 7. Новембра 1872. год., Бр. 3738. која је овако забележена: »Доте жснско у ћадрузи остало иза оца. Распоредна пресуда изрекла колики му део прштада. Но оно умре не изашавши из задруго. Мати тражи да наследи по §. 402. Грађ. Зак. Касациони Суд изрече, да нома места наследству, кад се део детота није иставио и оделио, те је девојка остала у задрузи, а у задрузи матере, по §. 523. Грађ. Зак., номају право наслодства" (Гојко Никотић -Др. НиколаКрстић : Изводне одлуке, стр. 342.). Као што видимо, из ове одлуке би излазило да је, по Касационом Суду, за задружни однос жеиске иаследнице и мушких задругара потробно да доо наследнице није материално истављен, тако да, ако би ово последње било, задруге пзмеђу мушких и иаслоднице не би било. Мођутим,ту своју јуриспруденцију Касациопи Суд је домантовао својим рошењем од 7. Септембра 1877. год.. Бр.

') «3адружна веза између младолетног женског детета и задруге није раскинута тиме што је за младолетио женско дете пописан део али оно је ипак и даље остало у задрузи". — О. о. 27. маја, 1877. год., бр. 1212».: Гојко Никетић, ор. сИ., стр. 334..

2436., горе наведеним, рошеи.е забележено и код 11. Крстића ( ор. сИ., стр. 343.), по комо је наследница са мушкима у задрузи, и ако би њон доо и материално назначен био. Правилиија је, прома томе, одлука одољоња Касационога Суда од 20. Априла 1884. год., Бр. 1425., по којој „Шенско дето умрлог задругара, умрло у задрузи, наслеђујо не задруга ного њена сестра. Законодавно објашњење §. 523. Грађ. Зак. од 28. јула 1849. год. Вбр. 1147., изузима од тога наслеђа само матер, удовицу а но и сестру, а сем тога женско дете није ни могло бити задругар то да га задруга наследи" (Гојко Никетић, ор. сН., стр.). Овде, дакле, Касациони Суд, што је сасвим закону саобразно, узима да не може бити задруге између женскога лица и мушких задругара, и ако би то лицо имало удбла у задружној лмаовпни и у задружној кући живел' . Између њих може бити само однос смесништва, због чега со ту ноће, у случају наслеђа, примснити §. 528. Грађ. Зак., већ прописи о наолеђу у инокосној кући, а на основу §-а 527. Грађ. Зак.. Отуда је, у наведеној одлуци, Касациони Суд правилно решио да умрлу девојку неће наследити задруга већ њена сестра, која јој је, по сродству, била ближа од мушких лица у задрузи. Живојин N1. ПериЋ. (НАСТАВИЋЕ СЕ) 0 ИСТУПИМА од Д-Р ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА (НАСТАВАК) § 2. О иступима против наредаба вдасти. Иступи против наредаба власги предвиђени су у глави 33. к. з. (»0 иступљењима због непослушности према полицајним наредбама") — § § 327—328 а. Пошто су објекат ових иступа наредбе власти (код неких само полицијске, а код осталих и друге власти), они се могу уврстити у кривична дела иротив државне власти.') I. Истуии неиослушности наредбама власти из § 327 к. з. — У овом §-у предвиђена су шест иступа: „Затвором од једног до нетнаест дана, вели се у § 327, да се казни онај : 1. Кога полицајни чиновник или кмет или ко други у име власти позове, пак не би том позиву без довол.но узрока следовао". а) 1° Радња се састоји дакле код овог иступа у неследовању иозиву власти. (1) Позив власти трсба очигледно да пмаза предмет иредстанак истој одстране онога, коме је позив упућен. 2 ) Ако би

Ј ) В. о овим кривичним делима Жива,новиИ, Посебни Део књ. II (§ 81 и сл.) и III (§§ 84 — 90). 2 ) Уп. Ценић 812.