Policijski glasnik

СТРАНА 360.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 45.

и упуствима за што скорије подиаање своје школе, онда по закону њу нико не може нагонити, да даје свој прирез за зидање туђе школе. Ако, пак, општина торничка нема таквог одоброња, ондаје она дужна поступити по пом. захтеву среског начелника. То, што је суд и одбор општине торничке донео неку одлуку о подизању своје засебне школе, не чини још никакву основицу, на основу које би суд могао одбијати свој удео у зидању школе оровичке. Та одлука могла јо бити донета баш оамо због тога, да се позивањем на њу одбија тражени прирез за зидање школе у Оровици, а да у суду општ. торничке нико озбиљно и не мисли на подизање своје школе. Према овоме што смо до сада рекли на постављено питањо, суд општине торничке лако ћс се определити, шта му ваља чинити у овоме случају. М. П.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА

Општинска и сеоска утрина не може се делити ни давати грађанима на уживање, сем случаја предвиђеним законом о насељавању. Збор општине Ј , 1ог маја 1912. г. донео је одлуку: да се утрина села Ј. раздели пуноправним грађапима исте општине на уживање. Ова одлука о деоби утрине потекла је ио предлогу грађана дотичне општине у тежн.и, да плаћањо утринског пореза иадне на поједине пунолетие грађане, а не на општину. Државни Савет, коме је ова одлука у емислу чл. 33. зак. о општинама послата на одобрење, није исту одобрио са следећих разлога: По чл. 12. зак. о непоорсд. порезу на утринска земљншта општине плаћају порез, па га распорећују и иаплаћују од оиих који своју стоку на општинским утринама пасу. и то према броју и врсти стоко. Као што се види из ове законске одредбе, утрине служе искључиво за испашу стоке, и у поглоду права уживања испаше закон не прави никакву разлику између грађана ошптинских. Из овога пзлази правни закључак: да је уживање ошитинских утрина колективно право свију грађана дотичне општине, и као такво н'е може се делити, у виду деоиица, између грађана, јер као што се види из наведене законске одредбе: општнне плаКају држави утринску порезу, — дакле, општина стоји према држави одговорна за ову порезу, а општина је расиоређује на поједине грађане, на којима лежи терет овог плаћања општинп за уживање утрине према броју и врсти стоке. У циљу одржања овог колективног права, чл. 86. тач. 13. зак. о општинама нрописано је : да се вид и својс1во утрина

не може изменити зираћењем, већ морају укек служити ономе чему су првобитно намењене изузев култивисања истих по одобрењу Министра Народне Привреде. Поделом утрине на уживање између грађана поједине општине, моња се вид и евојство утрнна, јер сваки може зираћоњем .свој део да ужива како за еходно нађе, а нарушава се и колективност у погледу права уживања оиштинских утрина за испашу стоке, чему су оне првобптно намењене. Изузетак у погледу давања општинских утрина на уживање, законодавац чини искључиво у одељку 5. тач. 3. чл. 86. зак. о општинама према коме: давање општинских утрина на уживање можо бити само сиротним члановима, општине, и то на начин који процисује закоп о насељавању од 3 јануара 1880. године, но то само по одобрењу Министра Народне Привреде. Само, дакле, у овом изузетном случају, а под специјалним условнма које наведенп закон о насељавању прописује, можо одбор општински извршити давање ошптииско утрине на уживање. иначе то не може да учини ни одбор ии збор општински, јер за то према папрод изложоном нема законске осиове. Одлука од 20 новембра 1912. године Бр. 7672.

Два правилно расправљена нитања по закону о механској уредби. I А. 'К. из С. обратио се Мпнистру Унутрашњих Дола за дозволу да кафанско право са његовог старог плаца, који се услед регулације вароши сече, без наплате ново гаксе, пренесе на плац који је докупно од остатка старог плаца, и на коме је подигао нову кафану. То је тражио с тога, што је доо плаца који се регулациом сече општини драговољно уступио, и што јо нову кафану подигао на остатку старог п купљеног плаца. Министар Уиутрашњих Дела одбио га је од овога тражења, пошто је услед отуђења плаца ради регулације вароши престало каФанско право, и опо се не може односити и на докупљени плац, те је потребна нова дозвола у смислу § 8. додатка механској уредби, за коју је потребно и нову таксу платити. По изјављеној жалби Државни Савет нашао је: да јо решење Министрово на закону основано. Одлука од 16. новомбра 1912. год. II С. М. из К. обратио се Министру Унутрашњих Дела, па престављајући како М У Ј° уверењем Министра Унутрашњих Дела од 29 јануара 1905 г. одобрено да може подићи каФану у вароши К. молио је, да ту каФану може сад подићи пошто раније није то учинио услед извршене регулације вароши. Решењем својим од 25 маја 1912. 1Ш. 7470. Министар Унутрашњих Дела одбио

га је од овога тражења, пошто се по § 9. додатка уредби о механама и ка^анама добијеним правом имао користити у року од пола године, а он то није учинио, нити је продужење рока тражио те му јс и право угашено. Нрема томе, за подизање кафане сад има да тражи ново право н да плати нову таксу. По изјављеној жалби Државни Савет нашао је, да је решење Миниетрово правилно и на закону основано. Одлука од 23 новембра 1912. године, Бр. 7689. К. И. Б.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ

П О Т Е Р Е Младен Радосављевић, притвореник Начелства Округа Моравског, који је био иод истрагом и у притвору због опасне крађе, побегао је испред спроводника 2 4 прошлог мсца. Родо.м је из Рованде, среза ресавског, има 2 0 год., средњег је раста, у опште пдав, у оделу је сукненом. Депеши Начелства Округа Моравоког Бр. 1 406 3. Љубомир Крсте Мичете Боњинског, из Власотинца, украо је 150 дин. Светозару Стојановићу, бурекџији из Ниша, и побегао. Стар је 2 2 год., смеђ, средњег стаса. Акт Среског Суда за град Ниш Бр. 1 3451. Младен Анђелковић — Тасковић, из Граова, среза пољаничког, побегао је 18 нр. мсца из притвора среза пољаничког, у коме је био због извршеног убиства. Стар је 18 — 20 год., црномаљаст. Депеша Начелника Среза Пољаничког Бр. 10809. Живота Миленковић, из Неминикућа, и Михаило Танасијевић, из Богосаваца, притвореници Крагујевачког Првостепеног Суда, побегли су из притвора 1 0 прошлог мсца. Живота је стар 2 3 год., средњег раста, сувоњав, црномаљаст, по лицу има неко.шк<.- «шдежа; Михаило има I!) год., високог је раста, плав. Депеша Начелства Округа Крагујевачког Бр. 21727. Миливој Алексић, из Врмбаја, који је у последње време служио у Краљеву, одговара ^за опасну крађу. Стар је 18 год., средњег раста, округла лица, косе риђе. Акт НачелникаСреза Моравичког Бр. 12 32 2.

У X В А Ћ Е Н Јован Гркић, тежак из Нереснице, среза звишког, округа пожаревачког, који је решењем начелства округа крајинског од 11. јуна 19 12 год. Бр. 99 4 5 оглашен за хајдука (а чији је оглае изашао у 2 3. броју (( Нолицијоког Гласника" за ову годину), ухваћеп је. Депеша Начелства Округа Пожаревачког Бр. 1 4566.

Штампа Краљ. Срп. Државне Штампарије

Уредник Душан Ђ. Алимпић.