Policijski glasnik

СТРАНА 366.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 46.

било је одмах кажњено. За изненађење је како су се ови недисциплиновани људи, у свима приликама кад је служба захгевала, иокоравали мојој вољи, чак и онда кад је то било опасно чинити. Никога другог, слободно смем рећи, нису тако слушали. Запазио сам да су између мојих агената они, кији су свесрдно радили, постајали прилични грађани, а то ће рећи да су напуштајући стари начин живота улазили у други и напродовали немењајући свој пут. Напротив они, који нису волели посао, били су неуредни, а последице тога биле су кобне. Ово сам нарочито запазио на некомо Деспланку, који је у моме бироу вршио дужност секретара. Тај Деспланк био је млад човек, добро однегован; имао је духа, састављао је лако, писао лепо, имао је још ноколико другпх особина, по којима би тре-

улип.ама тако и у крчмама и другим сличним местима, кривце који су побегли са робије или из затвора; пуштене робијаше, који не би могли доказати да им је дозвол.ено бавити се у Паризу; оне који су протерани из престонице у месго рођења, где имају издржавати надзор месне полициске власти, саобразно кривичном закону, па се буду без дозволе вратили у Париз; тако исто и оне који буду ухваћени на делу. Ове последње водиће у кварт полициском комесару коме ће поднети извештај зашто је дотични ухапшен. У случају одсуства овог државног чииовника, они ће их прсдаватп најближој стражи и претрешће их најбрижљивије пред командантом страже, те да се утврди које ствари код себе имају. Агенти ће увек исгражив&ти кривцима стан, те да се њихово казивање провери и у случају, да су лажно означили стан, известиће полициског комесара, који ће утврдити кривчеву скитњу! Агенти ће комесару такође означити сведоке који би морали бити саслушани и зато ће со увек старати да им сазнају имеиа и станове. 3. Агенти имају предавати стражи само личности означеие у предходном члану, а од страже их могу одузети само ио писМеној иаредби шеФа бригаде, коме ће увек подносити извештај, или по наредби више власти. 4. При хватању оптуженнх агентн не могу улазити у приватне куће без решења и без полициског комесара, сем ако би то била кућа окривл.енога. 5. Агенти ће ићи појединачки да би могли боље испитивати личности које сретају и често ће сс налазити на најпосећенијим раскрсиицама. 6. Пошто су смотреност, љубав ка истини и чување тајне најбитније особине полициских агената, то ће и свако огрешење о њих бити најстрожије кажњено. 7. Забрањено је агенгпма да раде, било ноћу било дању, у коме другоме кварту до једино у ономе који им је одрелио њихов швФ, сем изванредне потребе, о чему ће увек одмах поднети извештај. 8. Тако исто забрањено је агентима да ула:"'.е у каФане и у друге јавне радње, да тамо седе и пију са јавним женскињем и другим сумњивим лицима да би их испитали. Они, који би се одали пићу, они који би одржавали тајне везе са крадљивцима или јавним женскињем, или ако би живели са њима биће сигурно кажњени. 9. Пошто коцка, пре него икоји други порок, води човека ионижењу, то је агентима најстрожије забрањено да се њој одају. Они, који се ухвате да на новац играју, ма на коме месту, биће одмах удаљени од дужности. 10. Агенти ће подносити своме .шеФу извештаје на шта су уиотребили своје време. 11. Прво прекорачење забрана, означених у предњим члановима, биће кажњено задржавањем дводневне плате, а у ионовном случају казна ће се удвојити, што не искључује тежу казну ако јој буде било места. 12. ШеФ бригаде има нарочито пазити да се ова уредба поштује. На то ће тако исто пазити и старешине чета и подносиће му извештаје свакога дана о извршењу иримљених наредаба као и оних, које су они сами издавали агентима који су под њиховом командом.

бао да заузима врло лепо место у свету. За. несрећу он је имао страст да краде, а поред тога био је и лен у највећем степену. Био је лоиов са темпераментом крадљиваца и мора се рећи да није имао ничега од онога што дају часност и марљивост. Зато што није био тачан и што је врло рђаво вршио своју дужноот, често сам га грдио. »Висежалите на моју немарност", одговараше ми он; код вас човек би требао да је роб; вере ми ја нисам навикао на тако што с< . (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

I Суд општино суводолско, актом од 10. XI. 912. Бр. 1162. пита: „А. М., тежак овдашњи, отсекао јо јодно сухо дрво, дебело 20 см. а дугачко 3 метара, у ливади Ц. Ј-а и на истом месту наложио ватру због рђавог времена, да се са осталим чобанима огреје. Суд је у нодоумици, под који ћо закон подвести ову крпвицу, јер она не долази под одредбу § 375. т. 3. казненог закона, пошто није учињена у забрану, а ие спада ни у кривицо из § 391 казненог закона, пошто није крађа, већ горосеча. Тако исто не може бити ни кривица по закону о шумама, јор она није учињена у шуми. Због тога се моли уредништво за одговор, како ће со и по ком закону кажњавати кривице те врсте, кад ко одсочо овакво дрво у њивп, ливади, пашњацима и т. д. а На ово питање одговарамо : Кривицу, о којој је роч, као и све остало те врсто, ако посе карактер иступног поништаја, треба кажњавати по чл. 8 закона о унапређењу воћаротва. Ако ли, пак, сличне кривице имају обеложје иступне крађе, онда их треба кажњавати по § 391. казноног закона. Ближе пак обавоштењо о овом питању суд можо наћи у лепом и опширном одговору, који је дат поводом једног сличпог питања у 21 броју Полицијског Гласпика од 5. VI. 911 године. II Т. В., из Ошљана, упутио нам је ова питања: 1. „Код суда општине ошљанско постоји кривична тужба М. М. П-а против В. Ш-а, што га је В. спречио, да му отера стоку у општински обор. — По ком се §-у казненог закона казни ова кривица? 2. Код истог суда постоји тужба општинског шумара против М. Т-а за накнаду штете — потрпцо у општ. забрану. Ова штота изгледа, да ће но процени изаћи волика, а у закону о шумама нијо продвиђено, до које јо вредности надлежан општински суд за извиђај и осуду по шумским крпвицама.

3. Код истог суда постоји тужба М. Ј-а против Г. М-а за крађу јодног јагњета у вредности 4 динара. Може ли општ. суд уз казну изрећи у исто вроме и полициски надзор и ако може, да ли се може досудити полициски надзор до године дана према § 4 полициске уредбе ? 4. Кад ко чију стоку кривицом својом осакати, до које вредности може судити општински суд? и 5. Како ће поступити суд у случају, кад когод отера туђу стоку са паше, њиве и т. д. својој кући, па нећс да је изда, нити дотера у општински обор, већ тражи накнаду, тврдећи, да је стоку затекао у штети ? к На ова питања одговарамо: 1. По закону о чувању пољског и.мања постоје пољски чувари као заклети општипски органи, којима је стављено у дужност, да хватају стоку у штети и да је догоне у општински обор. Али чланом 20 пом. закона то је право признато и самим сопственицима добара и у том случају они се јављају у улози законом аозваних иомоћника. иољских чувара. За то свако противстајање оваквим сопственицима добара има се, према другом ставу § 93 казненог закона, казнити преступно као противстајање учињено и према самом пољском чувару. 2. Закон о шумамаспадау најповршније наше специјалне законе. Нарочито је он непотпун и нејасану његовим одредбама о шумским кривицама. Он прсдвиђа поједина кривич. дела и казне и у одељку, који је назначен као „Опште одредбе® уз шумско кривице. Такав је баш случај са чланом 106 тога закона. Мођутим у одељцима о појединим кривичним делима није предвиђена потрица и поништај горе. Први и други став члана 106 јодини говоре о потрици шуме, али и то само за дрвета тамо означеног обима. Па и те дво одредбе не предвиђају изрично казну за поништај, воћ само накнаду врсдности. Ова два става каква су да су још се могу примснити на мање потрице, доносећи истулне просудо, којима со кривци осуђују само на плаћање тамо предвиђеиих накнада. Али ако је потрица горе већих размера, тс носи карактер злонамерног поништаја горе, никако се не сме узети, да се законодавац и за те случајеве задовољава само накнадом вредности. За те случајеве, па било да је у питању ситнија гора из чл. 106 или крупнија из чл. 104, по нашем мишљењу важи одредба из чл. 121 закона о шумама, по којој се злочинства и проступи, који нису предвиђени у закону о шумама, кажњавају по одрсдбама општег казненог закона. За то ми мислимо, да потрице горе из првог и другог става чл. 106 и чл. 104 закона о шумама, чим вредност поништене горе по прорачуну, извршепом