Policijski glasnik

СТРАНА 34.

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 5.

Ако би кћи умрла про свога оцакоји је у задрузи тако да би овога, по праву представљања, наследила њена жонска деца, онда би и прсма овој задруга имала права на откуп непокретности, онако исто као и према њиховој матери: пењуКи се на степен своје маторе да би наследити могла, женска Деца ове не могу наследити вишо ни друкчијо ного што би и њихова мати наследила. У осталом, и у овом случају, постоје, за право откупа задруге, они нсти разлози који и за случај када сама кћи наслеђује. Питање се поставља за случај да је раније умрла кћи оставила сина. Да ли, и прома унуку, задруга има право откупа? Ми мислимо да се и ту има применити иста солуција, јер не би се могло рећи да ту задруга врши откуп наспрам једног задругара који хоће да се дели, право које задруга у опште нема. И заиста, син умрле, унук с1е сшив-а у задрузи умрлога, не постаје наслеђем с!е сши8-ове заоставштине задругар у задрузи у којој јо с1е сишв умро, пошто су ту сједињена само два услова од она три за постојање задруге потребна: сродствои заједиицау имаовинп. Наследник је ванзадружни сродник који би, зато, свој део могао одвојити и тако изазвати делимичну а, можда, и потпуну деобу задруге, што се спречава оним правом откупа. У гсталом ништа не смота да тај наследник, нарочито ако је инокосан, буде примљен за задругара у дедовој кући. Кажемо: нарочито ако је инокосан стога што, ако је он * већ члан неке задруге, он не би, свакако, могао бити у исти мах и члан дедове задруге, јер би то значило да он, једновремено, живи и ради у двема задругама. Ко управо има право на откуп ? Да ли задруга или најпречи сродник (1е сишв-ов у задрузи? На то питање Г. Г. Никетић одговара овако, у својој расправи: Девојка у задрузи (штампаној у Архиву за Правне и Друштвене Науке, св. ОктобарДецембар 1912. год., стр. 239.): »Право откупа има, према изречном тексту Законодавног решења од 28. Новембра, 1859. год., искључиво задруга, а никако најпречи сродник или сродници умрлога задругара. Према томе, изјаве појединих или и неколико задругара, у овом смислу, нису ни од какво релеванцијо, ако се задруга као таква не изјасни®. Интерпретација, по нашем мишљењу, тачна. И заиста. привилегија откупа из Решења од 1859. год. створена је у корист установо задруге а не у корист појединаца. Међутим, не бисмо се могли сложити са мишљењем Г. Г. Никетића, изнесеним у истој расправи његовој, да »Питање пак о постојању задруге решава се према момонту смрти покојнога задругара, тако, да је по ово равнодушно то, да ли је његовом смрћу задруга и престала или не а , у колико би по овом мишљењу имало места праву откупа и онда када, по смрти (1е сишз-а који је оставио кћер (или њено потомство) као наследника, не би било више задруге. Право откупа. као што то јасно стоји у Решењу од 1859., може једино задруга вршити, из чега излази да, ако по смрти (1еГипс <;и8 -а, нема задруге, не може бити говора о праву откупа,

већ ће кћи односно њено потомство имати право да и непокретна добра <1еГипс1;и8-а наслоде у натури. У овом смислу је и одтука опште седнице Касационога Суда од 2. Јануара 1908. год., Бр. 13377. коју смо ми, у овом свом раду, већ навели и коју и Г. Никотић, такође, у својој расправи цитира. Какав јс положај у задрузи оних девојака које не наслеђују зато што пх задруга искључује, н. пр. какав је положај рођено сеетре једног задругара који је умро, оставивши њу као најближгг сродника? На то питање одговара нам §. 529. Грађ. Зак., који је пре Закона од 28. Новембра 1859. год., обухватао и жорску децу умрлога задругара. Тај пропис вели, као што знамо : „Девојке у гаарузл заостале, кућа задружна да има садржавати, и у своје времо приетојно удати по постојећем обичају«. 1 ) Као што видимо, девојке у задрузи имају, у том случају, два права, право на издржањо и право на удомљеље. а). Издржање. Девојка има право на издржање све до смрти или удајо. Задруга би морала издржаватн, све до њенс смрти, и ону девојку која се не би хтела никако удавати : издржање из §-а 529. јесте доживотио право девојака којо престаје, пре смрти, њиховом удајом, а ова се, као чисто субјективна ствар и субјоктивно нахођењо довојке, не може овој наме • тати. Задруга не би могла одрећи издржање оној девојци својој која би желела остати у стању девојаштва целога свога века. Разуме се да ће ово, специално у сеоским задругама, бити врло редак случај: целибат је, како жонскн тако и мушки, више у навикама у градовима. Што се тиче величине издржања, оно треба да буде онако како се у општо жонскалица у дотичној задрузи издржавају. Отуда, једна девојка не би могла, у каквој богатој задрузи која иначо скромно живи, тражити неко боље издржање него што га остала женска чељад у истој задрузи има. Задруга је основана на равпоправности и једнакости живота, и то правило задружне заједнице не би со могло слагати са тим да неко лице у задрузи, било мушко или женско, троши, на своје животне потребе, више него други. Да ли би девојка у задрузи могла тражити да јој задруга да издржање у новцу које би она уживала одв~>јено од задруге? На то питањо ћомо одговорити доцније, тамо где буде речи о осигурању права издржања и удомљења девојака. б), Удомљење. Колико и какво треба да будо удомљење ? § 529. вели да оно треба да буде „пристојно" и по „постојећем обичају". в По постојоћем обичају" то значи : шта сво девојка треба да добије на име удадбене спреме. Ако би оби-

1 ) У истом смиелу је било и решење од 7. Фебруара 1847. год., 36. IV., стр. 6., доцније укинуто (Решењем од 28. Новембра 1859. године), где читамо, како је законодавна власт, искључујући клер умрлога у задрузи, хтела да је «иста задружна кућа дужна кћер умрлога задругара издргкаватн и у своје вроме пристојно удати, по постојећем обнчају, као што о»у дужност према таквој и у ипокосном стању има онај, који имање умрлога наслеђује". В. и А. Ђорђевић, Ниследно Право, етр. 74., 130. и 131..

чај био да се довојкама даје за удају оно што се у праву, као и у животу, зове мираз, онда би задруга била дужна девојци дати удомл.ењо у том облику. Поводом овим, г. Др. Драг. Аранђоловић, у својој расправи : Неколико речи о миразу, сиреми и удомљењу ио нашем Грађанском Законику (Београд, 1905., стр. 33.), овако се изражава: В)) Удомити< ( девојку, значи у животу то исто што и удати је. Ми смо раније, говорећи о миразу и спреми, видели да се нашо девојке варошанке, у огромиом броју случајева, могу само тако удати, ако имају мираз и спрему. Кад дакле довојкама, припада од наследника удомљоње, и кад со оне могу само тако »удомнти", ако имају спрему и мираз, онда оне могу захтевати од наследника, да им удомљење омогуће, да им дакле даду мираз и спрему". Наравно да, што се удајо девојака у солима а нарочито у задругама тиче, није обичај да се демојкама даје мираз : њихова у т дад бсна спрема по правилу се састоји у рубљу, оделу, постељним хаљинама и у намештају који, по правилу, не иде даље од кревета и ормана. Односно велнчине спреме удадбенс, она треба, по §-у 529., да будо „пристојна", ато ће роћи да она ваља да одговара привредној моћи задруге: што јо ова у том погледу јача, у толико и спрема девојачка мора бити већа. Богатије задругр, у жељи и да одрже свој глас и покажу своју имућност, често дају својим довојкама (удавачама) спрему сличну спреми градских девојака. Ово право довојака задружних иа издржањо и удомљоње обезбеђено је, разуме со, тужбом: девојка коју задруга но би хтеЈ1р. издржавати онако како то закон наређује или којој задруга не би хтела да*и удомљење могла би се обратити суду ради остварења и јодног и другог права гарантованога јој §-ом 529.. Право на спрему и трошкове имала би девојка и после удаје, ако задруга, при удаји њеној, то није учинила, боз обзира на то што со је девојка, можда, удала противно жељи задруге: то јо ствар девојке за кога ће со удати, само под условом да је она правно способна да по својој вољи може свог друга, изабрати, то јест изабрати човека за кога ће се удати. Са гледишта закона, задруга не можс ту наметати девојци своју вољу '). Напомена. Са овим бројем завршујомо прву половину свога коментара одредаба Грађ. Законика о задружном наследном праву, која се почовина може сматрати као целина. Друга половина, у којој јо изложен положај матере и удовице у задрузи са гледишта наследнога права и расправљсна извесна спорна питања из задружнога наследног права изићи ће доцније на овом месту. Живојин №1. Пери-ћ. —

*) «Враћа ослобођена су од плаћаља накнаде за издржање и удомљење сестре, пошто је доказано да је те дужности према њој извршила њена усвојиља, за живота оиа (опш. сед. Кас. Суда од 15. .Тануара 1886. Бр. 172)»: А. Јовановић, ор. сИ., стр. 94., прим. 4.. Али, као што видимо, ово је други случај.