Policijski glasnik

ВРОЈ 5. ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТРАНА 37.

од шеФа полиције под директоријумом највећи министар полиције кога је свот до данас познавао. Својим положајем он улази у сво значајније полнтичке догађаје у с.вету и то његово учешћо у добу од 1792 до 1815. осигурава му за сва времена место у светској историји. У послове, којс је предузимао, није допуштао нико да му се меша, па чак ни Бонапарта. Као политичар он је имао крупан циљ пред очима: хтео је ресултате револуције да помири са царством. Он је стајао на том глодишту, да се престо Наполеонов но подиже на рушовинама, већ на установама револуције. Свом енергијом која му је на расположењу стајала и мудрошћу којом је владао он је хтоо да царству сбезбеди јак и трајан режим. А то се могло само једном умном и јако разгранатом полицијом са задатком да одржи ред ма и по цену угушења слободне штампе,збораи индивидуалне слободе. Фуше је први продложио цару развод брака с ЈозеФином, да би омогућио нов брак као и наследника престола новој царевини. Исто је тако Фуше утицао на Наполеона да простане ратовати, сматрајући да су ратови оиасни за цара и његов живот. Због тога је желео мир са Енглеском, да би на тај начин одузоо ројалистичким конспирацијама сваку подлогу. И ако се Наполеон често нијо слагао с политиком Фушеовом ипак га је сматрао као човека и сарадника без кога не може бити. Тај човек у истини неуморне енергије импоновао је цару, који је волео енергичне људе, ма се с њима и разилазио у мишљењу. Наполеон је у њему видео духовитог и вредног министра, који се с њим слагао у двема тачкама: обоје су боскрајно мрзели парламентаран режим и слободну штампу. Наполеон је знао за Фушеове везе с опозицијом као и наде које су све партије на њега полагале. Али је мислио, да је крв Луја XVII. између Бурбона и његова министра створила нспремостиви јаз. — Висто, — роче му цар једногадана, — гласали за смрт краљеву ? — Тако је, сире! — потврди вазда хладни министар полиције. — Али је то прва услуга која ми је пала у део да вашем величанству укажем!... Наполеон се особпто радовао што је Фуше вазда био спреман на одговор и то духовит одговор, и ако га је честим запиткивањем хтео довести у забуну, ма да му то никад није иошло за руком. — Шта бисте ви радили, — запита га једном, — кад би ме случајно погодио метак из топа или на други начин ако изненада погином ? — Сире, — гласио је одговор — присвојио бих само толико власти да ме догађаји не би преухитрили ! — А 1а ћоппе ћеиге! — узвикну цар. — Та то је коцкарски! — Али би било потребно! Наполеон, пред којим је тако рећи цео свет дрхтао, осећао је у себи необјашњиви страх од Фушеа, који је био једини кога се Наполеон по мало плашио. Инстинктивно предосећао је цар, да ње-

гов министар полициЈе нема ни скрупула, ни морала ни савести, и да ће једног лепог дана онако исто енергично радити на његовом паду као што је 18. бримера (9. новембра 1799.) радио на његовом дизању. Наиолеон јо одиста с правом био јако забринут, да ће га тај виртуоз у вештини, да се под свима околностима, ма и о трошку других, одржи на висини, хладно и неочекивано издати, као што је Робеспјера и Бара-са принео на жртву под ттицајем свога нагона самоодржања. Наполеон неповерљив према Фушеу отпушта га 1802. Али већ после дво године принуђен је да га враћа опет на положај министра полицијо. Док је био ван власти Фуше развија огромну делатност па чак конспирише и с Таљераном против Наполоона. Дочепавшп се власти, Фуше иреговара с Русијом да Наполеона ожени једном великом кнегињом, али у исти мах он води преговоре и у Бечу и жени цара Маријом Лујзом. Кад је цар Фрања испраћао своју кћор, пропоручио јој јо Фушоа као „корисна човека". Али тек што је Лујза ушла у Тиљерије, Фуше је имао да издржи тешку борбу за свој портфељ. Сви реакционарни елемонти на двору беху се згруписали, да Фушеу отму портФељ. Али Наполеон и ако се плашио свога министра, дуго је окловао да послуша друго. Тек кад је дознао, да Фуше за шеговим леђима и на своју руку покушава с Енглеском да закључи мир, најурио га јгбез икаква милоср^а. Правећи алузију на Фушеово тискање да се разведе а сад опет да с Енглеском закључи мир рекао је Наполеон у СопаеП-у: — Не могу да имам више вере у ми • нистра, који једног дана завлачи нос у моју брачну постељу, а другог дана у мој портФољ! Поред свега тога никад Фуше није био популарнији него баш том приликом. После тогаФуше се појавио тек 20. марта 1815. оног значајног дана када је Наполеон,пошто је побогао са Елбе, ушао у Париз. Цар је сад хтео све странке да привеже себи, те за то је и Фушеа морао придобити. И тако је и против воље Наполеон био принуђен да му уступи портФељ министра полиције. Фуше је био просрећан што се опет дочепао власти. Њега нијо ни најмање женирало, да прими портФељ из руку онога, кога би до пре кратког вромена најрадије предао у руке мучких убилаца. Али на несрећу Нанолеона, десило со, да је његов министар убрзо дошао до сазнања, да су иабројани дани његова господара и да со он неће моћи одржати против целе Европе. — Он ће морати концем маја, — говорио је Фуше — отпутовати к војсци. Чим оде, ми смо господари терена. Узмимо на послетку да и добије једну или две битке, трећу мора изгубити и онда отпочиње наша улога! Али и Наполеон у тајности спрема да подметне ногу свомо министру полиције, пошто је открио његову интригу са Метернихом. — Херцег од Отранта — говорио је На-

полеон — издаје ме и ја ћу се с њим већ разрачунати... И он со доцнмје горко кајао, што није Фушеа стрељао. Од тог тренутка Фуше даје јодпу одвратну слику. Он вара, лаже и обмањује све: и Наполеона и Карно-а и Куленкура и Велингтона и гроФа Артоа, да на послетку он — краљоубица! — постане министар полиције и под Лујем XVIII. Човек и нехотице мора скинути капу пред тим мајстором политичких интрига, — ако у опште та воштина заслужује извесно одликовање. Пошто је Фуше удесио с Бурбонима он Форме ради прокламова Наполеонова сина као Наполеона II, у чију се корист цар одрекао престола. За тим је ћутао и кад су Бурбони ушли у Париз — постао је опет министар 1 Кад је 24. јула 1815. год. потписао указ који му је Луј XVIII. наредио да напише, којим се протерују бонапартисто и јакобинци, сетише се ројалисте, да је и Фушо гласао за смрт Луја XVI. На један пут се диже урнебес против тог в Мопз1;ге воиШе <1е 1:ои4 1ез сптев", који га је на послетку и на свагда срушио с министарске фотеље. Бегајући из Француске једва се на њ Метерних смиловао и допустио му да се скраси у Аустрији. Фуше је рачунао да ће га опот позвати у Француску и молити га да прими портФељ министра иолиције. Али разочаран у тој илузији и телесно оронуо удари га капља 26. децембра 1820. Умро је на туђој земљи у Трсту гдо је и сахрањен. 1875. год. Његов унук пренео му је кости у Француску. То је у кратким потезима приказ најновије биограФије Фушеове, која је од почетка до краја не само пуна занимљивости већ и поуке. —Б.

ВИДОКОВИ МЕМОАРИ

(наставак) П Р и ча је била доста добро измишљена и ја нисам имао разлога да Масона утерујем у лаж; на против, поткрепио сам његово казивање и, на крају изгледаше да комесар поверова. „Имато лн исправе? 11 упита мене. Извучем »дозволу за пребивање", коју оп оцени као исправну и моје ослобођењо би решепо. На лицу Масоноиом оглодало се видно задовољство кад је чуо речи: чистите се које су мони било упућене. То је био уговоренн знак за моје пуштање у слободу, а он јо био толико радостан, да је морао бити слеп кад није то примотио. Лопов је био ухваћен, али је требало пронаћи јатачицу код које је био сакрио ствари. Претрес је одмах продузет. Тет — д — Мор би изненада, кад се најмање надала, ухваћена са покраденим стварима, којо су је теретиле. Масона после одведоше у главну полицију. Сутра дан, по обичају који код лопова поотоји од памтивска, послао сам