Policijski glasnik

СТРАНА 36.

штинске земље, и оеоских путова у атару дотичие општино које сс кривице казне по § § 339. и 375. а. каз. зак. (Одлука опште ссднице Касац. Суда од 8, Октобра 1905 г. № 9505.). (СВРШИТ.Е СК)

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО Ф У Ш Е — ПОВОДОМ ЊЕГОВЕ НАЈНОВИЈЕ БИОГРАФИЈЕ

Мало је у светској историји било толико омрзнуто име као што јо Фушсово, мннистра полиције трију рожима : директорије, Наполеона I. и Луја XVIII., кога је великр Беранже назвао »великим издајником." Чак до скоро он јо у очима историка онога вромона представљао човека готова на сво и за све. Али што се више удаљујемо од времена у коме је он живео (1759—1820) исторпци оног бурног времена, у коме је Фушс био на челу, све су нраведнији према њому и оцена његових биограФа много јо хладнија и објективнија. Ово дана изашла је у Паризу његова најновија биографија од Луја Мадлена 1 ) у дво опсежне књиге. Мадлен је за ову Фушоову биограФију улотребио не само до данас познати материјал, већ и масу нештампаних писама Фушеових и његових познаника онога времена. Што је најлепше, користећи с.) овим до данас нештампанпм архивским маторијалом, Мадлен је успео да нам да сасвим супротну слику Фушеа од досадашњо.. Истина, он га не брани у многим поступцима, које је Фуше починио, и не представља га као неког свеца, али по њему Фуше не продставља „тип сваког неваљалства." Разуме се, да је Фуше као и сви велики људи онога врвмена, крштаван најразноврснпјим епитетима. 1816. год. писао јо о њему памФлетист Серије као о „змији, која со зими лиња, да на пролеће добије нову кожу;" други су га упоређивали са Тиберијем и Цезаром Борџијем, а трсћи називаху га „главосеком револуције". Цео се свет такмичио да га назове именом, које би било довољно, па да и најгоре људе од њега одстрани. Бонапартисте, ројалисте, јакобинци, католици и језуити такмичили су се у проналажењу што увредљивијег епитета, да би у историји представљали успомену овог човека у најружнијој светлости. Од тих епитета још су понајблажи били они, који су га називали: хуљом, кукавицом, лупежом, отпадником, новерником, џелатом, који је од главе до поте попрскан невином крвљу итд. Мадлен је одиста узео на себе тешку мисију, да измони у неколико већ створену легентарну карактеристику Фушеову. Мадлен не одриче да је Фуше био »неваљао", али ипак доказује, да је оно време безусловно иотребовало једног таквог

Роисћб, 1759—1820 раг 1 ј ОШ8 Мас1вНп, сГћ1в1о1Ге 2. ов. Париз, Хлћгајне Р1оп.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

»предестинирапог полицајца.« Фуше је био апостол, који издаје веру у коју је с најдубљим убеђоњсм веровао; раније члан једног духовног завода из страха и частољубља постаје на један пут апостол бозверја, који са отпадничком енергијом своје бивше једноверце гони, олтаро руши и Бога, кога је напустио, хоће са свим да избрише из успомене осгалих. Мадлен не пориче, да је Фушо као џелат у Нанту и Лиону беснио и, што је горе, да со тим делом и поносио. Фуше је гласао за смрт Луја XVI. не из неког унутрашњег уворења као Карно, или из слепе страсти као Дантон, всћ просто за то, што је већина за то била. Мадлен ни то не спори, да је хладнокрвни Фушо варао и обмањивао све, који би му се приближили као и оне, који су га за извршење њихових планова требали. Фушо јо био уметник у мистификацијама и то су знали и Робеспије и Талијон, Бара и Сије, Таљеран и Мира, Метерних и Велингтон, Блак и Карно, ЛаФајет и Бонапарта, као и сви Бурбони. Поред свега тога, Мадленјесуспехом дао један портрет, који се у многоме разликује од досадашњих Фушеових портрета. Фуше је као министар полицијо управо исту препородио, као што никад пре њега пије била. Мадлен цитира изворе, ио којима је Фуше био мишљења, да полиција треба да буде само „помоћница правде," она по њему не сме бити нехумана, не сме представљати никакву репресивну већ само превентивну силу. По њему, полиција, као превентпвна сила, трсба у првом реду да познаје скроз и скроз све редове друштва. Због тога је Таљеран често нребацивао Фушеу, да, се у све моша, па чак и тамо, где га со ствар ништа но тиче. Фуше је за време његова министровања у истини био најтачније сбавештен државник у Европи; прсти његове полиције допирали су у све крајеве, но само на континенту, већ и преко мора у Енглеској и Америци. Никад пре и никад после њега, нијо у Француској била тако раширена полиција под једном чврстом руком као под Фушеом. Као што је она била његова творсвина, тако је са њим она и ишчезла. Он је у њу улио живота и еластичности, да јо у свако доба свакој завери противу царства могао стати ногама за врат и у клици јо угушити. И ако Мадлен тврди, да није истина, да се Фуше користио својим агентима, да би инсцеиирао комплоте, те да се на тај начин покаже цару као »човек без кога се не може бити," — ипак је Фушеова полиција била на злом гласу. Али, ма колико да је Фуше као Министар полиције желоо, да му се свет диви и у исто време, да га се плаши, ипак је он много полагао на то, да у свима круговима има добро пријатеље. Заиста је невероватно, да су црквеног отпадника обасипали баш црквепи достојанственици највећим пријатељством; да је гонилац и мучитељ аристократијо, па чак и краљоубица у сен - Шерменском предграђу био најрадије виђени гост у салонима принцезе од Монморанси и Маркизе Кистенове. Фуше који је био страх капиталиста, постао јо доцније њихова

БРОЈ 5.

нада и уздање и савременици су били сведоци, када су избори за парламенат вршени, да су се банкари отимали на биралишту, ко ће пре за њега гласати и што више гласова на његово име груписати. Он, који је милошћу Наполеоновом иостао Херцег од Отранта и окружио се свима знацима једног грандсењера, није се либио, да и даљо одржава интимие односе са јакобинцима из прсдграђа сенАнтоана исто онако као и са представницима републиканске прошлости, као и вођама конституционалаца, ЛаФајетом, Барером, Карно-ом, г-ђом Стаел и Бснжаменом Констан-ом. Ђенерали Жино, Неј, Мира, Бернадот, Журдан, Маро били су исто тако њогови пријатељи. У свима салонима првога царства он јо био радо виђени гост, а прва жена Наполеонова, ЈозеФина третирала га је као члана породице. Ван свакс је сумње, да је он био „неваљао® не би до тог ресултата дошао. Огромна средства, која су му као шеФу полиције на расположсњу стајала и помоћу којих је могао да врши известан притисак — ипак но могу да објасне ту загонотку. Фушс је био државник, а но само полицајац и то нам можо сво и да објасни. Као државник он је прво себе познао, он је прво себе уморавао, па онда друго. У сваком свом кораку прво је имао пред очима државни интерес, па онда интерес појединаца. Он је као министар полиције требао да гони јакобинце, ројалисте и свс опозиционаре Наполеонова царства али их је у место тога државник Фуше штитио од царева гњева ублажавајући цареве наредбе. 11о природи Фуше није био осветољубив. Код њега је хладан рачун водио прву реч и за то је био против сваке насилне реакције и тако постао изразити представник „Златне средине". Фуше је као политичар врло брзо мењао мишљење и у току живота искакао из партије у партију, као што његова дуга каријера показује, али је по своме приватном карактеру представљао ипак једну симпатичну појаву. Његова спољашност истина није била привлачна, шта више његово хладно мртвачко лице одбијало је, али ко га је у кући обишао изненадио би се да у њему види најнежнија мужа и оца. У оно доба лакога морала и моралне подивљалости пружа тај можда најнеморалнији политичар свих времена слику брачне среће и ворности. Фуше је био најсрећнији кад су била око њега његова деца. Фуше, који је хтео да буде богат човек, јер је у новцу гледао најутицајнија Фактора у свету и дозвољеним па чак и недозвољеним начином стекао имање од 12—15 милпона Франака тај богати Фуше живео је у својој кући најскромније што се може замислити. Он је био непријатељ свих радости, које човека могу подјармити, за то је и био необично умерен у јелу и пићу и остајао је за столом само неколико тренутака. Он је знао само за једну страст и она је била жеља за влашћу. Његова цола каријера то показује. Од скромног наставника теологије постајо он меродаван чинилац конвента, а