Policijski glasnik

8Р0.1 13.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 99.

нарочито погодбе под којима се ови ,забавни локали® могу отварати н одржавати, — онда она несвесио почиње узимати на се улогу иароднога џелата. Јер, после горенаведених иаших хигијенских невоЈБа, у Србију, а нарочито у нове крајеве њене, нагрнућесилпи »носиоци европске културе", многи, можда, и снарочитом тенденцијом, а који ће, у самој ствари бити најцрњи олош у погледу здравственом и моралном, н њихов додир са светом који тек има да се васпитава, био би од врло кобних последица. Каоједини „забавни локали« могу остати бпоскопска позоришта за чије би се зграде. у погледу хигијенском и грађевинском, имали да пропишу нарочити услови. Осим ових биоскопа, који би били стални, и који доста васпитно утичу на публику и разонођавају је, могло би се, повремоно, допустити појединим лицима или друштвима да — у просторијама које, у главном, задовољавају хигијонско и грађевинске погодбе — могу нзводити своје вештачке продукције, декламације, концерте и томе.сличио. Прома свему овоме излази да је једна од главних животно-нацаоналних потреба да со, ма и за један врло кратак период времена, у чистом интересу нарочитога здравља, законским путем забрани даље отварањо и одржавање ових и оваквих »забавних локала«. Но ако се у нашем још недовољно развијеном друштвеном животу осећа потреба за правом културном забавом, онда би појединци, са законским допуштењем, могли приступити подизању нарочитих зграда, намењених овоме циљу. Оваквих приватних зграда има у сваком већем граду, у другоме свету. Бран. Ј. Раји-ћ.

Г1ОУЧН0 - ЗАБАВНИ ДЕО

3 А М К Е од Мориса Леблана (наставак) Доктор Герул, стари сеоски лекар, обожавао је Тану, и одмах према излагању Лупена увиде да су сви ови догађаји јасни докази неке заверо. Врло узбуђен понуди гостопримство своме посетиоцу п .чадржн га на ручку. Цео дан су со врло пријатно разговарали, и у вече упутише се обојица у замак. Доктор оде у собу болесника, која је била иа првом снрату и замоли за дозволу да доведо једног од својих млађих колега, коме је, жељаи одмора, имао намеру, да преда на кратко време своју клијонтелу. Улазоћи, Лупен спази НСану Дорсеј, крај постеље њеног оца. Оиа учини покрет пун изненађоња и на знак докторов изађе. Консултацији је ирисуствовао и Лупен. Господин Дорсеј имао је слабо и

мршаво лице услед дуготрајне болести, и очн грозпичаво сјајне. 'Гог со дана нарочито на срце тужио. После свршеног преглсда, он је испитивао доктора са очевидном намером и сваки одговор био је за њега утоха. Говорио је такође о Шани убеђен да га варају, да је његова кћи избегла сво опасности. Покрај свег одрицања докторовог био је узнемирен, и тражио јо да се извести полиција, која би пронашла узроке. Али га његово узбуђење замори и он заспа полако. У ходнику Лупен задржа доктора. — Шелео би докторе да чујем ваше право мишљење. Верујете ли да болест Г. Дорсеја може бити нарочито изазвана. — Како то ? — Претпоставимо да исти непријатељ има интереса да уклони и оца и кћер. Доктора Герула ова хипотеза као да пробуди. — Заиста... заиста... ова се болест по некад појављује сасвим ненормално. Тако и парализа ногу, која је готово потпуна, требала би да има за последицу... Доктор се замисли један моменат и тихо додаде: — Отров, да... али какав отров. У осталом ја но видим никакав симптон тровања ... могло би се претпоставити... Али шта радите..? Што је..? У том тренутку разговор се водио пред малим салоном на првом спрату где је Жана, користећи се ирисуством докторовим код оца, хтола да вечера. Лупен је опази с врата и виде кад принесе устима шољу и попи неколико гутљаја. У моменту нагло јој приђе и ухвати је за руку. — Шта то пијете ? -— Али, одговори она збуњоно,... теј,... да, теј. — Ви сте се мало намрштили кад сте пили, зашто? — Не знам... учинило ми се... —• Учинило вам се? — Да је био нешто горак... али је то без сумње услед лека који сам помешала. — Какав лек? — Капљице, које узимам при сваком ручку, по вашој наредби, јел'те докторе? — Да одговори доктор, али тај лок нема никакав укус, ви то добро знате, Жана, јер га уиотребљујем воћ 15 данз, и сад први пут.... — Истина... прошапута млада девојка, а сад има ноки укус... Ах ! још ми уста горе. Доктор проба један гутаљ из шоље. — Ах, пуј! повика он и пљуну. Заиста ви имато право. За то времо Лупон је испитивао Флашу у коме је био лек и запита. — Проко дана где стоји ова Флаша? Али Жана не одговори, већ принесе руку грудима, побледи, укочена погледа, изгледало је да бескрајно пати. Како ми је рђаво, како ми јо рђаво муцаше она.

Оба човока односогне је брзо у њену собу и спустише на постељу. — Потребно је да поврати, речо Лупен. — Отворите орман, нареди доктор, наћи ћете једну кутију са лекаријама. Нашли сте је ? Извадите једну од малих цеви... Да, ту... и сад дајте топле воде... Ено је у чајнику. Собарица, која је била једино одређона у службу код Жане, дотрча на глас звонцета, Лупсн јој објасни да је г-ђици Дорсој изненада позлило. Затим се врати у малу трпезарију, преглсда бпФе п ормане, си})0 у кујну под изговором да му је доктор наредио да одреди што троба за храну г. Дорсеју и поче неприметно да испитује куварицу, слугу и чувара Ваптисту који со храни у замку. Кад се вратио наиђе на доктора. — Како јо? — Она спава. — Нема опасности ? — Не, срећом поиила је свега 2 — 3 гутљаја. Ви сте је данас по други пут спасли. Анализа ово Флаше , све ће нам потврдити, Анализа јо узалудна, докторе, покушај тровања је очовидан. — Али ко је кривац ? — Не знам. Демон, који свим овим управља познаје извесно прилике у замку. Он иде тамо амо по својој вољи, шота се по парку, престружује ланац, сипа отров у храну, једном речју креће се и ради као да живи заједно са оном, или још боље са онима, које хоћо да уклони. Ах..! ви извесно мислите да иста опасност прети и г. Дорсеју? — Без сумње. — Онда је всроватно који од послуге. Али то је непојмљиво. Мислито ли ?... — Ја не мислим ништа. Не знам ништа. Све што могу рећи, то је да је ситуација трагична и да се треба бојати још горих догађаја. Смрт је ту докторе, она со прикрада кроз замак, и тек што се није дочепала онога, кога гони. — Шта дачинимо? — Да будемо на опрези, докторе. Под изговором да нас здрављо г. Дорсеја узнсмнрује, лоћи ћсмо у овом малом салону. Обе собе, и оца и кћери су ту крај нас. У случају узбуне, сигурни смо да ћемо све чути. Како су имали јодну Фотељу на расположењу, договорише се да на њој наизменично спавају. У ствари Лупон је 2—3 часа спавао, и у сред ноћи не јављајући се свом другу, напусти собу, обиђе замак најбрижљивије и изађе на главну капију. Око 9 часова дође у Париз на свом мотосиклу. Два његова пријатеља, којима је с пута телеграФисао, очекивали су га. Сва тројвца, одвојено, провели су дан у истраживању, за ко.је је Лупен начинио план. У 6 часова он нагло отпутова и никад можда, како је после причао, он не стави свој живот на коцку, као при том повратку, возећи се нечувеном брзином,