Policijski glasnik

П0ЛИ1ДИ.1СКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 10).

свега што је лретрпела Емидија је доиота заолуживала бољу судбину, бар за ову ноћ коју је нровела у затвору! Нико није знао боље од мене где се њен љубавник налазп, али зар нисам био принуђен да се латим задовољства да га на њене сузе нустим, кад га и она сама криви ?! Можда пеће бити бескорисно да кажем зашто сам затворио Хото-а. То сам урадио да не би добио времена да спреми одбрану, било уништавајући трагове свога учешћа у крађи, било што би уговорио са полицпјом да нс буде кажњен. Али зашто је затворена нежна Емилија? Зар се нисам требао да бојим да се не врати Бариоли и да у пијаном стању каже штогод из чега би КаФен могао извући користи? Приметићо ми се да је она била у таквом стању да није могла ни на ногама стајати; јато не поричем, али ће се читалац сетити да су извесни философи, посматрајући децу и пијанице, дошли до закључка да је човек (ту се разуме и жена) прво био четвороножац; Емилија би се тако исто могла вратити и кад јој се поврати говор уништила би и моје планове. (наставиће се)

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА

0 вештачком мишљењу. На страни је скоро расправљано о овоме: \ Кад лекар као експерт у кривичној истрази по захтеву иследниковом да мишљење о душевном стању окривљеног •лица, па доцније од тога лекара заинтересована лица тражо копију раније датог мишљења, да би је употребили у другој ствари пред судом, — може ли тај лекар издати ту копију свога мишљења? — Извештај, дат власти, припада актима истраге, и лекар више са њиме нома посла, јер више није његов; једино власт иследна, односно судска, располаже на даље њимо. То је једно мишљење. Друго је мишљење овако: Ако је извештај читан на претресу јавно, или ако је лекар на претресу јавно посведочио што треба, онда би лекар могао доцније и да располаже поновним давањем тога мишЉоња ради друге ствари. — У случају, да лекара, који је раније дао извештај као експерт у једној ствари већ окончаној, позове иеко као сведока по другој ствари, да би поновио своје закључке, треба ли лекар да изда сведочанство? Постоји мишљење, да лекар треба само да назначи, кад и пред којом је влашћу дао први свој извештај, а заинтересовани ће издејствовати, да се у новој страри добави копија од власти. која је била расправљала ствар, по којој је мишљење први пут дано. — (Р. М.) * * * Несретни случа.јеви. И поред све пажње и продузимања мера предострожности несретни случајеви при радовима јесу врло чести. Тако, у 1911. години број несретних случајева у Француској,

којима су се и властп занималс, износи 33088, од кога броја билоје 2613 смртоиосних случајева, 139 случајева сталног онеспособљавања за рад, и 30336 случаја дедимичне иеспособности за рад. Услед 2613 смртних носретних случајева остало је 2040 удових,, 2858 деце без родитеља и 618 родитеља боз хранитоља. Од 33080 случајева несреће при раду пада: 917 на младиће испод 16 година старости, 156 на девојке испод 16 година старости, 30673 на људе старији од 16 година, и 1342 на жоне старије од 16 годииа. — Може се мислити, колико мора да су велико суме, које со издају на пенсије ових несротних раденика и њихових породица. Има пак случајева, где раденици неверно престављају несретне случајеве при раду, само да би извукли на несавесан начин користи за себе, па шта више и намерно проузрокују себи неке лакшо повреде. Али овакве проваре обично не остају оболодањене, и тада судови изричу строге казне кривцима, стављајући их у затвор годину-дво дана. * * * Смртна назна. Још једнако се води дискусија о томе, да ли треба задржати или избацити смртну казну. Ово ће питање још дуго остати на дневном реду. Конгрес немачких правника, који је одржан у Венецији, изјаонио се, после дискусије, која је трајала више дана, за одржање смртне казне. Било је 470 гласова за смртну казну, а 424 гласа против ово казне. * * * Позоришна иредстави у назненом заводу. По неке управе казнених завода дозвољавају, да се осуђеницима с времена на време приреде и позоришне преставе. Разуме се, да со ове преставо дају у самим казненим заводима. Велика уметница Сара Бернар недавно је у јодном заводу играла пред хиљаду и девет стотина осуђеника комад „Божићна ноћ 11 . За време од пола сата, колико је престава трајала, осуђеници су заборавили, да се налазе међу заводске зидине, — и ако су они били распорећени по ћолијама тако, да су из ћелија могли видети јодино привремено подигнуту бииу. У првим редовима било је неколико убица, који су се као и остали гледаоци смејали и плакали према току преставе. На крају преставе један је осуђеник у име свију глодалаца заблагодарио уметници на пажњи и величини њене уметности. * * * Ненормална деца. Мало нас времена дели од доба, када се озбиљно почело мислитп о ненормалности деце. Некада се није правила разлика између иормалних и ненормалних, и, изузимајући луде, сматран је сваки као потпуно одговорно бићо. За тим се ударило у једну крајност, па је сматрано, да ненормално биће није подложно утицају васпитавања, и да га с тога треба склонити у неки азил. У новије вроме, од пре петнајест година, поклоњена је нарочита пажња на ненормалне особе и на могућност, да васпи-

тавање целисходно утичо на те особе ' приступило се нарочитој студији ненормалне деце, како би се васпитањем у детињству отклонили утицаји ненормалнооти, које је доцније све теже ц теже отклањати. На овоме раде данас подједнако и педагози и лекари и социолози и правници. — Питање о поступању са ненормалном дсцом и о њиховом васпитавању јесте врло важно. Ненормалну децу скупљају у нарочите заводе; али много је боље наћи други систем, којп би дозволио, да .јсдно ненормалпо дет > не буде у близини друге ненормалне дс це, и да има нарочити надзор и нарочпто односе друштвене и породичне, који су тако важеи у васпитном погледу; пенормалној деци могу се наћи места код појединих породица или у нарочитим колонијама. Ту децу треба слати у школе нарочито организоване. Ове школе могу бити уз обичне постојеће школе или са свим оделите. Како нонормално дето треба да има нарочиту наставу и како треба сва пажња^ да се обратн на такву доцу, — боље је да ове школе буду сасвим оделите. Примећује се, да овс нарочите школе за ненормалну децу стварају неповољно расположењо код роднтеља, јер се деца из такве школе сматрају као нешто друго него што су остала дсца ; међу тим, кад се постара, да таква школа одржи добар глас и да но буде много говора око ње и њених посетилаца, онда ће свакојако отпасти и поменута заморка, јер деца изашавши из те школе, не морају ни по чему бити назначена за децу, којој остала не би била равна. На избор наставног особља треба нарочито пазити; ту треба да јо један лекар, који ће знатп шта сваком детету треба па да постанс као нормално дете. Ненормално дете свакојако је пре склоно да се обучи у ручним родовима и за самос.тално занпмање, него да се бави теориским студијама; с тога ваља програм удеснти према задатку школе. — (К. Б. Р.)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Суд општине доброселичке актом Л« 243. од 28. Фобруара ове године упутио је овакво питање: Деловођа општински био је пре ноколико година благајник општински, па како је у рачунима неисправан био и учинп > злоупотребе, то је окривљен код надложне власти због тих злоупотреба. У томе је отишао у рат. Пита се: троба ли њега разрешити од деловодне дужности и отпустути, пошто је као благајник неисправан био ? Одговор: Пошто овај деловођа није осуђен због злоупотребе, која би била злочин, преступ или иступ учињен из користољубља, већ је само окривљен, то према ч.тану 114. закона о општинама он не мора бити уклоњен са дужности општинског доловође. Општински одбор, ако има каквих нарочитих разлога, може, али не мора, овог деловођу отпустпти пз службе.. П<- трсба