Policijski glasnik

БРОЈ 22.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 173.

— Рок за изјављивање ових жалби није предвиђен у закону о радњама. У Министарству Народне Привреде сматрају, да се жалбе противу пресуда, донетих на основу закона о радњама, могу изјављивати у року од петнајест дана. Наше је мишљење, да жалба противу пресуде полициске власти по кривици из закона о радњама треба да буде изјављена у року од три дана сходно наређењу из §§ 15. и 16. Полициске Уредбе, и да треба да буде предана оној гјолициској власти, која је пресуду изрекла, па ће је та власт са односним актима послати првостепеном суду на расмотрење и решење. 3. Поштоје према тачки 3. члана 102. закона о радњама задатак еснаФа да мотри, да ко бесправно не упражњава радње његових чланова, и да противу тога предузима потребне мере, и пошто се по тачки 1. члана 154.истог закона од стране полициске власти кажњава од сто до двеста динара онај, који бесправно ради, (у ком се случају радња затвара и забрањује продаја дотичних артикала), —• то сматрамо, да полициска власт има дужност, да сваку пресуду или решење по предмету бесправног рада достави на знање еснаФу, кад год је еснаф код полициске власти прописним путем предузимао кораке, да се бесправна радња забрани и да се одговорни казни. * * * Заступник деловође у општини калуђеричкој актом од 7. јуна ове године упутио је питање овакве садржине: Расписом Министра Војног забрањена је продаја и куповина све способне стоке, која је као резервна комора пописана у 1911. години, као и оне, која је после пописа била дорасла или набављена а спогобна је за војне потребе у садање ратно доба. Суд једне општине тумачи овај распис тако, да апсолутно ником не сме да изда пасош о својини стоке, јер, вели, тиме одобрава продају у њему означене стоке, а то је забрањено. — Пита се: да ли општински суд мора да издаје сточне пасоше, и да ли би издавање сточних пасоша било противно поменутом распису Министровом? Одговор: Према тачки 4. оделжа 3. члана

72. закона о устројству војске, кад се нареди мобилизација или скуп и вежбање које јединице војске, нико не сме своју стоку отуђити, што вреди и за време мобилисаног стања и вежбе. — Према томе распис, наређење Министра Војног којим се забрањује продаја и куповина све способне и пописане за војску стоке, као и накнадно успособљене, заснован је на закону и има се по њему поступати. Пошто је Министар Војни својим расписом протумачио, да се забрана отуђења стоке не односи на неспособну и неупотребл>иву за војску стоку, то општински суд греши, кад нећа да изда сточна уверења или сточне пасоше о таквој неспособној стоци, о којој војна администрација не води рачуна. Могло би се сматрати, да је правилно, да општинска власт може издавати пасоше сточне као доказ о својини стоке али да не може вршити преносе сточних пасоша од једног лица на друго. Али кад се узме, да се својина стоке може доказивати свима доказним срествима а не само сточним уверењима или сточним пасошима, и кад се узме, да је законом о издавању уверења при продаји стоке од 23. октобра 1871. године прописано, да ће месни кмет издавати уверења о својини стоке ономе, који би хтво да ирода своје коње или говеду, онда, с погледом на поменути пропис из члана 72. закона о устројству војске и с погледом на означени распис Министра Војног, по коме сада не може бити речи о отуђавању способне стоке, излази као тачније, да општинске власти не треба сада да издају уверења о својини стоке односно сточне пасоше за сиособну стоку, јер би се тиме повлађивало отуђивање стоке, пошто се преноси сточних пасоша не морају оверавати код власти. — Дакле, пошто су сточни пасоши изједначени са уверењем о својини стоке, и пошто сточне пасоше односно сточна уверења издаје власт по закону о издавању уверења при продаји стоке ра,ди отуђивања стоке и спречавања вршења превара при продаји и куповини, сматрамо, да општинска власт целисходно поступа кад сада неће да издаје пасоше о способној стоци, која се за време мобилног стања и рата не сме отуђивати, јер онај који је отуђи бива кажњен по

закону од сто до три стотине динара. * * * Писар општине свилајначке актом од 20. маја ове године упутио је питање овакве садржине: Један војни обвезник пуштенје својој кући на дуже осуство, и у том времену учини иступну кривицу из § 329. тачке 7. кривичног закона, те га општински суд за то казни са три дана затвора или са петнајест динара новчане казне. Пита се: да ли општински суд може ову своју пресуду као извршну извршити над кажњеним и ако је он и сада војни обвезник? Одговор: Одговор на ово питање даћемо с погледом на садање прилике. Ако кажњени хоће да плати новчану казну према извршној пресуди општинског суда, онда му ту казну треба нанлатити; а ако нема новаца онда га треба упутити са пресудом војној власти, да код ове казну затвора издржи, или издејствовати од војне власти одлуку, да општинска власт сама своју пресуду извргаи. Овако треба поступити с тога, што дотични војни обвезник мора дабуде за време рата свагда на расположење својој команди, и што се започето издржавање казне у општинском затвору не би могло прекидати на случај, да тај обвезник буде потребан за војну службу и да буде изненадно позват у команду. * * * Писар општине рипањске актом од 22. маја ове године упутио је иитање овакве садржине: Суд оиштински наплаћује 2 динара и 20 пара на име таксе ири издавању уверења грађанима о њиховим правним односима или Фактима. Пита се: може ли суд да наплађује оволику таксу, кад то није законом предвиђено ? Одговор: Ио бр. 1. таксене тариФе закона о таксама код државних власти наплаћују се у корист државне касе таксе од пола динара, односно једног динара, на све писмене или протоколарне представке, илимолбе у опште, по којима власт не мора да издаје нарочито писмено решење (осем на оне представке или молбе, које су оптерећене нарочитом так-