Policijski glasnik

ВРОЈ П.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 179.

то познато, признало кћорима умрлих задругара право нанаслсђе заоставштиче њихово. Али, ипак, у расправљању овде истакнуте тешкоКе, решење од 1847. год. можо да со узме као аргуменат. Реч јо да со, код питања којим се сада бавимо, сазна воља, намера, законодавчева, а у том погледу и они закони који су укинути могу да имају важности. ПодсеКамо да смо се ми, у овом смислу, послужили иотим решењем и онда када смо говорили о издржавању задружних довојака. Интересантан случај где један укинут закон још важи, важи само са гледишта интерпретацијо неукинутих закона. Мођутим, шта читамо у том рсшењу од 1847. год. ? Читамо, између осталога, и ово: „Законодавна је власт при издавању законика то хтела, да у задружном стању кКи умр'ога, и ако мушке децо нема, не наслеђује љегов део задружног имања, но тај део да остаје задрузи , као најаречем наследнику. 1 ) Дакле ово решење изречно кажо да ће овде задруга бити наследник, а да умрлога, чија јо кћи искључена, неће наследити онај задругар који би Ле стив-у био најближи сродник, као н. пр. отац, брат, и. т. д.. Питање иашо није се, нау авно, могло поставити у ранијој историји задругс, специално у оно вромо када је задруга била колективан облик својине. Тада, бар у колико је била реч о баштини, задружна имаовина није била својина актуелне генерације дотичне породице, те се, због тога, није могло ни рећи да је та генерација оетављала задружна добраунаслеђе потоњој, наредној, гснерацији. Задружна имаовина припадала је породици као апстракцијд (идеји), а поједине генорације биле су само уживаоци баШтине. Установа својине постојала је у односима једне задруге са другом, али у међусобним односима задругара једно исте задруго (породице) она није постојала. Пошто су садашњи чланови задруго били само уживаоци задружних добара, то опи ова нису могли ни подолити ни отуђити. 2 ) Али данашњи облик задруге није више такав. Као што нам је познато, кодификација нашега приватнога права у години 1844. извршона је под руководством Јована Хаџића, доктора права. који је био учоник пандектне школе. Ова школа, пак, није била, у главном, нвшта друго до римско право у коме нијо било установе колективне својине, сличне установи наше задруге. Облик римско својино био је квиритарна, индивидуална, својица. На тај начин, колективан обли^ својине у нашој задрузи сударио се је, приликом нашо кодиФикације, са индивидуалном рнмском својином. КодиФикатори од 1844. год. нису били начисто са тим да ли да установу задруге задрже у оном стању у комо је она још била у иароду, или да је укину, па да заведу само облик индивидуалне својине. Отуда оно колебање законодавца у одредбама о задрузи, она нојасност и неиотпуност.

') Курсив је наш. 2 ) Б. Миловаи 'Б. Милованопић, Наследно Право у Старом Сриском Праву (штацшано у Годишњицп Николе Чупића, кљ. V., стр. 188. 4 221.).

Али, има једна сигурна ствар: колективни облик задруго, какав ми горе у кратко описасмо, није задржан у кодиФикацији од 1844. године. Садашњи чланови породице, задруго, нису само уживаоци задружних добара, већ су они потпуни сопственици тих добара, тако да та добра могу поделити између собе, могу их отуђити и задужити. Деца (синови) јодног задругара ступају, као њихови паследници, у својицу на делу очовом у задружном имању, тако да се, и ту као и код инокосне куће, врши преношоње добара наслеђем. Правила о наслсђивању, за разлику од онога што је било док је владао колоктивнп облик својине задружне, данас се примењују и на задругу, као што то изречно вели §. 527. Грађ. Зак.. Питање се комплицира и због самог овог прописа који сад наведосмо, §-а 527. Грађ. Зак., који воли: „У случају наследства и деобе у задрузи иаља поступати по општем пропису наследства и деобс". Ми смо се раније на опом пр пису довољно задржали и казали смо тада да се правило, у њему Формулисано, мора увек применити кад год со не би од њога изречно одступало. Из овога излази да, ако се узме да нема пзречнога нарођења по коме, у случају §-а 528. и §-а 529. Грађ. За,к., наслећујс задруга а не најближи сродник умрломе задру) ару, има се применити проаис §-а 527., то јест да ће тада наследити онај задругар који је по сродству умрломе задругару најпречи а не задруга. Живојин №1. Пери-ћ. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

0 ИСТУПИЖА од Д-Р ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА

(нАСТАВАк) II. Истуи из § 363 к. з. — »Да се казни , вели се у овом §, у новцу од ает до двадесет талира или затвором до двадесет дана, који бесрамна и скаредна иисма или ликове и фигуре ирави и наирављена јавно свету на углед излаже или их иродаје или иначе расиростире. У исто време такови аредмети да му се одузму 11 . 1. Радња се састоји дакле у јавном излагању или расиростирању бесрамних и скаредних сииса ( »иисма"-), ликова и фигура. а) Под »бесрамним и скародним® списима и т. д. имају се разумсти списи, који су управљени на изазивање полног нагона тако, да со њима врсђа оссћање стида и моралности. 1 ) 1° Није дакле потребно, да се оно осећање повређујс на суров начнн. 2 ) 2° Научни списи и т. д. не спадају овде, пошто нису управљеии на дражење полног нагона. 3 )

х ) Уп. Ргапћ § 184 I, «. § 109 II 1. 2 ) Тако Ргапк § 184 I. Прот. V. IЛаг1 § 109 II 1. Уп. Ргапк § 184 1.

3° Уметничка дела, која су уирављена на изазипањс полног нагона не спадају овде, ако им ово изазивање нпје крајњн циљ, воћ са.мо средство за постигпућо уметничкнх циљева, н. пр. да би сс изазвало уживање у лепоти уметничког дела. 1 ) б) „Фигура" је нревод немачког израза в Ваг8 {;е11ип§ а , који јо у § 210 а1. 3 к. з. преведсн изразом „образ". Ту спадају н. пр. кгшематограФскп снимцп, кипови и т. д. в) Расирострањава?ое јо свака долатност (н. пр. продаја или излагашо на продају), којом се н садржина и суистанциј а списа, лика или Фигуро чине иристуиачним веКем кругу лица. Колики треба да јс круг лица, Фактичко је питањо. В. о појму распрЈстрањапања }КивановиЈ1 0 увредп и клсветп у Иолпц. Гласиику за 1910 и 1911 год. (§ II). г) Излагање је свака делатнос-т, којом се садржина (а не и суастанција. ) списа, лика или Фигуре чини приступачном већем кругу лица. Јавпост се садрлш пре.\.а томе у самом појму излагања, те је излишап став: „јавно сћоту на Јглед 1 '. 0 појму излагач>а г,. увреда и клсвета )ос. сИ. 2. Кад је ово дело учињено путсм штамие, има се лрименпти чл. 28 з. о шт. 3. Кривац. а) Извршплац је оиај, који сгшс, лик или Фпгуру излаже или распристире, боз обзпра на то, да ли их је он и начпнио. б) Виност није нотребаа код овог иступа. III. Истуи из § Збк к. з. — »Да се казни, всли со у овом §, у новцу од 10 до 50 динара. 1. Који у вароши или у селу у не дељне дане, као и на први дан Божића, на Богојављеље, на Св. Саву, на Велики Петак, на Спасов дан, на Преобраисење, на Ваведење и свима народним празницима, који су у шематизму забелезвени, држе отворене радње и дућане". а) Радња се састоји дакло у држању радња и дуКана отворених у наведене иразнике 1 ). 1° Радњо и дућани се држе отворени, кад со у њпма ради. Овај би исгуп дакле постојао, кад би врата од радње илп дућана била затворона, али се у њима ради. 2° Ова одредба важн за све радње и дућано, пзузев онс, који су наведени у т. 3, за које постоји нарочпта одредба (в. ниже). 3° В. 3 а 2°. б) Кривац. — Впност није потребна. 2. Који у вароши или у селу у остале празничне дане, који су у шематизму црвеним словима означени, за време службе Божије дућан или радњу отворену држе". а) Радња се састоји дакле у држању радња и дуИана отворених у наведене иразничне дане за време службе Божије. В. 1 а Г, 2°. б) Кривац. — В. 1 6. (ПАСТАВИ-КЕ СЕ)

*) Уп. Ргапк § 184 I. 2 ) Према томе тежачки радови у пољу нису забрањени. В. КалајџиК Поуке и обавештења 270.