Policijski glasnik

№0Ј 26.

полицшски ГЛАСНИК

СГРАНА 205.

дседеник није стављен у притвор због каквог злочина или због каквог преступног дела које иовлачи губитак грађанске части, мора се с иогледом на члан 122. у вези са чланом 105. и 32. закона о ошнтинама закључити, да нема услова уклањати овога председниа од дужнооти општинског часника. * * * Суд општине добрујевачке актом № 479. од 30. маја ове године упутио је питање овакве саджине: Једно лице као војни обавезник иогинуло је у рату. Породида погинулог се обратила молбом, да јој се издаду потребна документа за инвалидску потпору. Пошто погинули, који има жену, дете, родитеље брата, ујака и други род, није живео у кући својих родитеља већ код ујака, пита се : какве документе овој породици треба нздати, и која лица, и која имања треба узети у обзир при издавању потребних уверења ? Одговор: По закону о потпори војних инвалида и породица погинулих, умрлих и несталих војника, кад војнп обавезпик у рату погине, или од задобивених у рату рана умре, или у рату нестане, члановима његове породице припада нраво на потпору, ако је та породица била сиромашна а погинули, умрлиили нестали војник био њен једини хранитељ. Чланови породице, који имају право на потпору јесу: удовица и деца, а поред њих родитељи и нејака браћа и сестре, ако је овима, као оскуднима, војник био једини хранитељ; ако овима обвезник није био хранитељ, онда потпора припада само удовици и деци. — Издавање потпоре траје за удовице до преудаје или смрти, за мушку децу или браћу до навршене шеснајесте године старости, за женску децу или сестре до навршене двадесет прве године старости, за неспособну за рад децу, браћу и сестре докле траје та неспособност, и за родитеље до смрти (члан 4. закона о потпори војних инвалида). — Да би се одредила иотпора члановима породице, они су дужни поднети; уверење од команданта, где је и у којим ратним нриликама погинуло, нестало или умрло лице, од којега они своје право па потпору доводе (и то пот-

крепити, ако је могуће и са лекарским податцима); извод из иротокола венчаних ако је дотично лице било жењено, и о сваком члану породице, који има право на посмртну потпору, уверење из протокола крштених: уверење од месгне управне власги, о томе, који су чланови породице живи, и, ако има родител>е, браћу, сестара, да ови заиста немају другог начина издржавања, већ да их је дотични војник издржавао; и уверење два имућна грађанина, потврђено од полициске власти, да је породица сиротна и заслужује иотпору, а у коме се уверењу мора навести, шта та породица има од нокретног или непокретног имања и колико оно вреди. Све ове исправе треба иоднети на основу члана 15. закона о потпори војних инвалида и породица погинулих, умрлих и несталих војника. — Из овога пзлази, да породицу погинулих војника треба снабдети са напред означеним исправама, а надлежна власт која решава о давању потпоре, одлучиће да ли коме и колику потпору треба дати. При издавању ових докумената треба узети у обзнр само ова лица: удовицу, децу, родитеље, браћу и сестре погинулог у рату обвезника, — и изложити однос имаовински измђу погинулог и заосталих чланова породице као и имаовинско стање погииулог и сваког члана породице његове, назначујући шта који члан има од нокретних и од непокретних ствари и колико која ствар вреди. * * * Деловођа општине драгошевачке актом од 15 јуна ове године упутио је питање овакве садржине: Поједине власти за дуговану војницу паплаћују интерес по члану 109. закона о непосредном порезу, док друге власти наплаћују ту дуговану војницу али интерес на дотичну суму не наплаћују, сматрајући да се поменуги законски пропис не односи и на војницу већ само на порезу. — Пита се: треба ли уз војницу наплаћивати и интерес у смислу члана 109. закона о непосредном порезу, или не треба? Одговор: Према члану 2. закона о устројству војске ко не буде снособан за личну војну обавезу, дужан је да

илаћа војницу у 30°/ о од целокупног годишњег непосредног пореза до иавршене чегрдесет пете године старости. Војница се купи по списковима војних команада уз порез. За наплату војнице прописано је нарочито правило од стране Министра Војног Ф.Ђ.Л« 2986. од 8. маја 1906. године. Нити у закопу оустројству војске нити у Правилу за наплату војнице нема никакво наређење о томе, да ли ће се за дужну и о року неплаћену војницу наплаћивати интерес од рока па до наплате војнице. Војница се наплаћује о оним роковима и на онај начин како је то прописано у члану 106. и 107. закона о непосредном порезу. — Чланом 109. закона о непосредном порезу предвиђено је, да се за порез, који није на време плаћен, наплаћује уз наплату пореза и 6°/ 0 годишњег интереса, рачунајућп тај интерес од дана истека одређепог рох^а нз члзна 106. закона о непосредном порезу и то на сразмеран део пеноложених сума непооредног п обртног пореза као и државних приреза. — Према томе, ношто војница није порез, и пошто нема ни једног законског прописа, по коме би наређење из члана 109. закона о неиосредном порезу важило и за војницу, то се мора извести, да се интерес на неплаћену о року војницу не може наплаћивати по овоме 109. члану. — Али и ако нема специјалног законског прониса по коме би се на војпицу, неплаћену о року, наплаћивао интерес, налазимо, да се и на овакве случајеве може применити пропис из § 602. грађанског закона, но коме је сваки дужан да плаћа закони интерес од шест на сто, кад на време не плати оно што је дужан платати. Дакле по основи § 602. грађанског закона, а не по члану 109. закона о непосредном порезу, треба наплаћивати 6°/ 0 годишњег интереса на војницу неплаћену о року из члана 106. закона о непосредном порезу. * * * Суд општнне љубињске актом № 643. од 17. јуна ове године упутио је иитање овакве садржине: Пресудом општинског суда од 5. маја ове године због иступне кривице кажњени су по кривичном закону неки војни обвезници (коморџије), када су били на домов-