Policijski glasnik

БРОЈ 28.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 221.

менити, дужан је, према § 318. крпвичног закона, да се тога ради обрати власти, која га је осудила, и она му може по молби учинити, ако нађе да кривац то но чему заслужује, па му казну затвора преобратити у казну новчану рачунајући један дан затвора од три до десет динара, или му казну новчану преобратити у казну затвора рачунајући од три до десет динара у један дан затвора. — Али, да би се могла извршити ова замена казне, потребно је, да само ка жњено лице моли, да му се казна замени. Друго лице, страно, пријатељ, пуномоћник, не могу такве молбе чинити. — Сем тога и сама казна, па ма била и новчана, не може се извршити, односно наплатити, према другом лицу него једино према кажњеноме. Према томе општински суд је погрешио што је иримио поменуту молбу за замену казне, као што је погрешио, што је решавао, да новчану казну наилати од пријатеља кажшеног лица. — Пристанак тога пријатеља, да новчану казну плати у место кривца, нема правне важности, јер се њиме долази у супрот прописима јавноправног карактера, који се не могу мењати вољом и пристанком заинтересованих лица. Дакле обавеза тога пријатеља је без значаја. Но, како је општински суд донео решење, да новац положи тај пријатељ у место кажњенога лица, то настаје питање, да ли општински суд ипак може да наплату изврши? На случај да је то решење било саопштено молиоцу и да се овај противу истога није жалио, може се наплата извршити из имаовине покојникове, на основу тога извршног решења, јер је то решење закон за расправљени конкретни случај — гев тсИса1;а. Но, ако то решење није постало извршно, наплата се не може никако извршити. — Што се тиче извршења казне над кажњним лицем због дела из § 375, а. кривичног закона, томе се извршењу не може приступити, јер је казна застарела према § 396 кривичног законика, пошто је од дана извршности пресуде прошло више од три месеца. — Због ове застарелости могли би бити криви органи општинске власти, ако је наступила та застарелост услед намере или нехата општинских часника, Ако су општински органи били у немогућности, да изврше

казну над кажњеним лицем, или извршену казну нису могли приступити услед других, пречих, хитних, неодложних послова, онда до њих неће бити одговрности. * * * Полициски писар г. А. Ђорђевић актом од 14. маја ове године упутио је питање овакве садржине: Начелник срески пресудом својом осуди једпо лице због дела из § 22. уредбе о каФанама на новчану казну од двадесет и пет динара у корист државне касе. Пита се: шта ће власт да ради, ако осућени није у стању ову новчану казну платити, и да ли за овакве случајеве вреди пропис из § 28. кривичног закона по коме се новчана казна замењује затвором, ако осуђени не може повчану казну платити трећином свога имања. Одговор: Кад је новчана казна толика, ди је кривац не може исплатити трећином свога имања, онда му се према § 28. кривичног закона новчана казна замењује казном затвора. Али ово законско наређење односи се само на казне новчане за тежа кривична дела, а не и за иступна дела, јер § 28. долази у част прву кривичног закона, која говори о кажњењу злочинстава и преступљења. Овакво законско наређење, по коме се при наплати казне узима у обзир имућност осуђеног лица, налази свога правдања заиста само код преступних дела, која се казне већим новчаним казнама, а не и код иступних кривичних дела која се могу казнити највећом новчаном казном за иступе прописаном до три стогине динара; казна новчана, кад је већа од три стотине динара, и кад њу осуђени не може да плати трећином свога имања, може да буде кобна за осуђеног, те му се за то и замењује затвором, док исгу пна новчана казна, до три стотине динара велика, није у стању, претпоставља се, да упропасти човека, те се код тако релативно-ниске казне не води рачуна о имаовном стању осуђеног, већ се од њега тражи да он на ма који начин плати новчану казну. — Да се пропис из § 28. кривичног закона не односи на иступне кривице, види се из § 316. кривичног закоиа, који се налази у трећој части тога законика, која говори о каж-

њењу иступљења, а по коме се законском проггису новчана казна замењује затвором, рачунајући један дан од три до десет динара, ако осуђени на новчану крзну није у стању ову платити. Дакле код кажњења иступљења се не помиње могућност плаћања казне трећином имаовине осуђеног липа. — Што се тиче оцене питања, шта треба власт да ради, ако новчану казну за дело из уредбе о механама или каФанама не може никако да наплати од осуђеног лица, ваља имати у виду ово: уредбе о механама и о каФанама нису предвиделе, да ће се новчана казна у случају немогућности наплате моћи иретворити у казну за гвора; али забрана једне недозвољене радње не треба да остане без санкције према онима који немају никакве имаовине ; према томе намера законодавца је била, да пропис из § 316. кривичног зткона важп не само за иступна дела из треће части кривичног закона него и за сва истунна кривична дела која се кажњавају по специјалним законима; наређење из § 316. кривичног закона јесто правило које се односи у опште на све кривице иступне природе бев обзира на то по коме се закону оне кажњавају. — Из овде излонога излази, да се од лица кажњеног новчаном казном по уредби о каФанама, може казна наплатити без погледа на његово имаовно стање, и да се на случај немогућности наплате та новчана казна мора заменити казном затвора. * * * Суд општине параћинске актом № 507. од 19. Фебруара ове године преставио је овакво спорно питање : Општинскп суд је благовремено саставио свој буџет за прошлу годину и послао га сходно члану 131. закона о општинама на преглед и оцену начелнику среском. По извршеном прегледу начелник срески је са својим примедбама (којима се повећавају издаци па и прирез општински) вратио буџет општинском суду. Општински одбор није усвојио иримедбе среског начелника, учињене на овај буџет, те је општински суд буџет са актима вратио .среском начелнику и умолио, да сходно члану 131. одељку трећем закона о општинама буџет спроведе окружном одбору на ра-