Policijski glasnik

СТРАНА 220.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 28.

како се није имало шта више ислеђивати, сироведоше их суду. Пошто је суд донео решење о стављању малишана под суд и у притвор, акта кривице буду предата надлежном судском чиновнику, да изврши саопштење решења оптуженима. — »Пусти ми оптужене по делу опасне крађе« Неци посластичару!« заповеди он апсанџији, очекујући да угледа пред собом те „опасне«, »окореле«, зликовце. Но, како беше његово изненађење, кад се врата отворише и кад у собу уђе бедна гомила бледе, испијене и просјачки одрпане деце, која га посматраху пренеражено и унезверено. Један од њих, мали »Миш«, плакао је тихим али очајним детињским плачем, адруги, Јанко „Ветар«, тако је страховито кашљао, да се сав превијао, и да се сваки час чинило е ће плућа искашљати. Спавајући на апсанском поду, бос и полу-го, он је био ужасно назебао на хладним децембарским ноћима. — »Шта сте учинили несрећници?« — иита их чиновник. — »Ништа, господине!« — одговарају »Пеција« и »Клисарче« »Били смо гладни, и узели смо мало колача и переца. То је све. Паре нисмо ником украли!" — »А зар колачи нису паре? Зар они ништа не коштају чика-Нецу? Знате ли, да закон то казни? Они ћутаху непомични. — »Води их! <( — рече чиновник апсанџији, после извршеног саопштења, и, оставши опет сам, предаде се мислима. Без родитељске неге, без мајчине љубави, без домаћегваспитања, ови мали несрекници морали су доћи у сукоб с Друштвом и његовим законима. Немајући домаћег васпитања, они, услед тога, немају онај морални регулатор, који би их, као оно Буњановог поклоника, безбедно провео кроз Сцилу и Харибду заводљивих животних искушења. Друштвена оруђа поправке битно се разликују од породичних. Родитељска блага Физичка, казна деце, има, у ствари, више карактер савета. Породица саветује. Друштво казни. Породични савети имају извор у нежности и љубави родитељској. Друштвена казна има првенствено, основ у друштвеном интересу. Па, чак и кад не казни, Друштво, оли-

чено у својим законима, ипак притвара малолетног »опасног« крадљивца, држи га у притвору док се судском иресудом не утврди, да је дело учинио без разбора. А што ће мали оптуженик, док се не утврди, да је делоучинио без разбора , остаги, можда, без живота , то друштво не пита. И, заиста, кад је »председавајући« поротног суда, на дан претреса, наредио одаџији, да пусти оптужене у судску дворану, унутра уђоше само њих троје: »Пеција«, „Ветар«, и »Клисарче«. — »Где су остала двојица? иита „председавајући", који још није приступио расматрању акта. Један од судија, који је био добро упознат с предметом, наже се, да објаснн свом колеги: — »Остала су двојица умрла. Један од запалења плућа, други од тиФуса«. — »Види ти, молим те! а — рече расејано »председавајући« тобож зачуђен за тренутак, а затим се опет апатично загњури у акта, и, без и једног знака узбуђења на лицу, приступи, као и обично, шаблонском извиђању. За поротном одлуком следовала је убрзо и судска пресуда. »Пеција« и »Ветар с< , за које је нађено, да су учинили дело с разбором, бише осуђени неколико меееци затвора, а »Клисарче С( , за кога је поротни суд нашао, да је дело учинио без разбора, имао се у смислу пресуде, предати родитељима, или туторима, да га ови казне. По себи се разуме, да мали Сима »Клисарче« никад од свог красног оца није извукао никакву казну. У место тога, он се и даље безбрижно и весело пентрао по звонари, окружен новим »колегијумом сс , који је, због својих малих угурсузлука и ситних, »простнх крађа«, врло често задавао посла месној полицијској власти. Судбина. »Пеције" и »Ветра« била је много бурнија. Кад су се, по издржању казне, вратили натраг, одмах првих дана дођоше у сукоб с влашћу, која је, напослетку била принуђена, да их протера из места. Од то доба почиње »Ветрова сс каријера вашарског коцкара. »Пеција" је, пак, отишао још један корак даље: он поста интернационалним. При свем том, с времена на време свраћао би и у Београд ради извр-

шења какве веће операције. Није прошло ни неколико година, а оба »мајстора® долијаше, и нађоше се опет заједно, али међу новим „колегијумом сс , и окружени тврдим зидинама београдског казненог завода. Бедна, трагична судбина, али која, зато што је потпуно заслужена, ипак није тако тужна као судбина она друга два малишана, који су своју детињску дружбу с неваљалцима морали платити својим младим животима В —в.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Драг. Матић, деловођа општине горњо-томичке упутио је питање овакве садржине: Пресудом суда општинског од 26. јуна прошле године кажњено је једно дице затвором због дела из § 375. а. кривичног закона. Пресуда је извршном постала 9. августа прошле године. На дан 24. истог месеца, један пријатељ кажњенога лица на протоколу саслушања код истога суда изјавио је, да ће он казну да плати до 1. новембра исте године, а, ако он то не учпни, нека га власт казни за обману власти и нека наплату казнс изврше егзекутивним путем из његове имаовине. Општински суд уважио је молбу овога пријатеља и донео решење, датај пријатељ плати казну од педесет динара у место кажњенога лица. Међу тнм таЈ молилац одмах по објави мобилизације војске оде у рат, и у рату је погинуо. Тако је до данас остала неизвршена казна над лицем, које је учинило дело из § 375. а. кривичног закона, као и наплата новца од поменутог молиоца. — Пита се: треба ли сада казну над лицем одговорним за дело из § 375. а. кривичног закона извршити, или треба наплату извршити из имаовине његовог покојног пријатеља, и, ако се наплата не може ни од кога извршити, има ли овде какве одговорности до општинских часника? Одговор: Дело из § 375. а. кривичног закона казни се затвором до тридесет дана. — Ко буде осуђен на неку казну због иступног дела, па би желео досуђену казну другом казном за-