Policijski glasnik

БРОЈ 29.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 227.

4. Касапин, који не би у свако време довољно и доброг мееа имао". а) Радњп се састоји дакло у иемању довољно и доброг меса у ивако време, т.ј. за време, за које је слободно држати отворену радњу. б) Кривац. — В. 1 б. 5. Касапин, који више коме меса намеће, него што он захтева, иди му намеће главу, џигерицу, слезину, ноге и остали дроб". а) Радња се састоји дакле у наметању коме меса више, но што ом затева, или главе, џигерице, слезине, ногу и осталог дроба, од стране касаиина. Дело је ддкле свршено без обзира на то, да ли је касаиин успео наметнути вишо меса ит.д. б) Кривац. — В. 1 б. 6. Касапин, који би одрекао коме и на једну литру меса продати, кад овај захтева". а) РаОња се саотоји дакле у одбијању иродаје мсса на једну литру од стране касаиа. б) Кривац. — В. 1 б. 7. Касапин, који би месо криво мерио и продавао, и то сваки пут, кад на једно; оки фали више од десет драма, или на више од пет ока више од четрдесет драма". а) 1° Радн>а се састоји дакло у кривом мерењу и иродавању меса од стране касаиа. 2° Овде је потребан један сиецијалан услов игскриминације: да је криво мерење тако било, да на једној оки иродатог меса недостаје више од десет драма, а више од четрдесет драма, ако је иродато више од иет ока. Овај иступ је једна нарочита врста иступног кривог мерења из § 382 т. 2 к. з., за чији појам је бсз значаја, за колико је криво пзмерено, т. ј. код којег није потребан горо под 2° наведен услов инкриминације. в) Кривац. — В. 1 б. III. Истуи из § 370 к. з. — »Где су касаинице иод закуи (аренду) дате, вели се у овом §, никоме није слободно сирово месо осим свињског (ако то није иод закуи датоЈ иродавати, или на мања иарчега од черека делити. Који иротивно овом ради, да се ка зни у ирвом случају од иет до десет талира за ирви иут, а други иут до тридесет талира, у другом случају они, који су месо на мања иарчета. од черека делили, да илате сви скуиа у новцу од два до иет талира на иолзу касе оиштинске, а у иовтореном случају, иоред новчане казне, одузе&е им се и месо на иолзу оиштине с( . \ а) Радња се састоји лаиле у иродавању меса (осим свињског ако није и оно дато иод закуи) или у делењу меса на иарчета мања од черека од стране лица, која нису касаии, у местима где су касаинице дате иод закуи. Овај иступ би према томе постојао и онда, иад би касапин делио месо на парчета мања од черека с лицима, која нису касапи. б) Кривац. — Виност није потребна. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУННО-ЗАБАВНИ ДЕО ПИТАЊЕ ЛУЈ XVII М. Ј1. Првуловић Луј XVII, други син Луја XVI и Марије Антоанете, рођен у Версају 1785. затворен у Таннлу, и иосле иогубљења очева, прокламован за краља Француске од стране изгнаних принчева, јв ли умро у тамници или јв утекао из Танила ? Најбол>е акредитовани научници више од једног столећа проучавали су ово питање. Више њих мислили су, да су открили, да све није потпуно јасно у историји сужањства доФенова, и да супституција не би била немогућиа; други, пак, у много већем броју, уверавају, да је све нравилно извргиено, и да је краљев син преминуо у своме затвору 8 јуна 1795 (по новом). Ну нико се није изјаснио у тој мери, да би могао прибавити одлучан, јасан и неоспоран доказ, који би могао допустити да се деФинитивно усвоји једно нли друго мпшљење. Као што је нознато, извеснн писци смаграју, да је Луј XVII побегао из Танпла, и да је место њега подметнуто једно болесно дете. Иа основу тога мишљења, извесни интриганти, вели се, од којих су били најчувенији НаундорФ и Матирен Брино, покушали су да се по паду Наполеона I показују и издају за доФена. Јв ли дакле Луј XVII утекао из тамиице или је умро у Танилу ? Инсистира се на Факту у корист првог мишљења ирво, с тога, што је оглашен као неважећи, протокол смрти, састављен 24 прериала Године III (12 јуна 1795), којим је констатована смрт детета, која је била наступила 20 прериала (8 јуна). Је ли тај акт пуноважан? Је ли састављен у законском року од три дана по смрти ? — На основу закона од 20 септембра 1792, измењеног познијим декретом, акти умрлице — редиговани су у Паризу врло неправилно; умрлица Луја XVI састављена је тек 18 марта 1793, дакле скоро после два месеца од дана, када је краљ погубљен. Смрт Маратова и Дантонова констатована је званично на двадесет и један дан после смрти њи-

хове ; Робеспјерова и Сен-Жистова после седамнаест дана; Марије Антоанете и Г-ђе Ди-Бари, после осам дана. Односно смрти доФенове редакцији акта претходила је декларација од 10 јуна, дакле у законском року од три дана. Аргуменат о пенадлежности сведока могао би доћи у исти ред. Усваја се да је погрешка, што о смрти свога брата није била извештена његова сестра, кћи Луја XVI, која је била затворена на једном спрату више у истој кули Танпла. Да је она била приведена лешу свога брата, и да јој је било допуштено да му укаже своје последње дужности, »питање ЛуЈ XVII« било би решено тога часа, пли бољеоно се не би ни потрзало. Како се међутпм објашњава и тумачи тај Факат? Комесари Танпла нису предузели те мере јер зато нису имали наредбе и јер су се бојали да ие прекораче своју надлежност и делокруг своје власти. С друге стране опет, доФенова сестра није могла потписати акт као сведок, пошто је закон забрањивао женама — а у толико више непунолетној девојци — вршење те Формалности. Оба ова разлога нису довољно убедљива: дозвола је се могла издејствовати; ако доФенова сестра није могла потписати умрлицу као сведок, могла је дати потребну изјаву ма у ком другом облику саслушања. Избор сведока, вели се, извршен је међу опим ирисутним личностима, који су изгледали као највише квалиФиковани : Лан и Гомен два чувара доФенова, потписали су декларацију; акт — умрлица — била је иотписана од стране истог Лана и од стране комесара Виго-а, јер је овај тога дана, гтрема наредби, примио дужност чувара Танпла. Све ово, свакојако може се схватити као мистерија, али се потпис комесаров мора сматрати као пуноважан, чиме би се најзад могло утврдити да је тај акт о смрти, написан у Танилу, један од најуреднијих аката револуционарне периоде. Разуме се, да се могу чинити многе примедбе, којима би се могло осумњичити цео тај рад. Знало је се, на пример, врло добро, ко је Луј XVII, колика је важност у томе иитању је ли доФен жив или мртав, и да ли је вероватно да ће се, ма и у бурном времену Револуције, задовољити тиме, да два стражара