Policijski glasnik

СТРАНА 324.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 41.

и 1 ватреиим оружјем, — 3 због оружјем, — из иепозпатог узрока). неприлпка и певоља и 1 због свађе), Општи преглед горе пзложспих и у срезу тамнавском 1 (вагреним дела овакав је:

Текућн број

0 К Р У 3 и

Убиства

; Детоубиства

Нехотична убиства

Покушаја убиства

Разбојништва

Силовања

X 8 о 2 3 Н ^ д 0> с X = а 0> н

о « а IV Ј

сЗ О. X » о сЗ В о

Злонамерни пони- II штајп туђих стварп 'ј

л са О а \о >> о сЗ О

Покушаји самоубиства 1

Округ

београдски

•1

—

ваљевски

—

врањски

. 3

—

крагујевачки .......

—

крајннеки

—

•—

—

крушевачки

—

моравскп •

—

1 1

Г>

Н II 111 К II

—

пнротски »

—

подрннскп • -

—

пожаровач ки

руднички

—

смедеровски

—

тпмочки

топлички • • *

ужички

чачански г ...... .

—

Управа

града Београда ......

—

Свега:

153

Из канцеларије Лнтропометријско-Полицијског Одељења Мпнистарства Упутрашњих Дела, 22. октобра 1913. године АБ|). 1256, у Београду.

СТРУЧНИДЕО ЗАДРУЖНО НАСЛЕДНО ПРАВО по ГРАБАНСКОМ ЗАКОНИКУ КРАЉЕВННЕ СРБИЈЕ

(НАСТАВАк) У оном случају, када је наследншг један незадругар, било то мушко пли жепско лице, поставља се питањо: да ли би задруга имала право откупа, онакво какво она има по Рошењу од 23. Новембра 1859. године ? С погледом на гаИо 1е$Ј13 откупа који задруга можо да врши према кћерима-наследницама умрлога задругара, требало би на то нитање одговорити афирмативно. И запста, Рошењо од 1859. године установило јо, као што смо већ то видсли, речспи откуп стога да би се избегла дслимичпа деоба задруге, која би, у осталом, могла ловући и општу дсобу, а тај би се разлог могао сасвим навести и у случају који смо ми горе предвидели. Томо би требало додати и ту консидерацију да, што се експлоатпсања непокретних добаратичс, то увек може боље чинити задруга иего онај наследнпк изван задруге који, а зато што од наслеђенога и»ања можо бити врло далеко, ае би био у стању тако до-

бро наслеђене непокротности обделавати. И економски разлози, који су, свакако, били од зпачаја и код уетаноиљења опога права откупа из Рошења од 1859. године, говорили би у прилог мишљења да би задруга имала право на откул и у случају да ноко задружно лице наследи по §-у 521. Грађ. Зак.. Да би се на ово питање могао дати што тачнпји одговор, треба, најпре, извидети смисао §-а 521., то јест пзвидети: да ли је он, пре Решења од 1859. год,, допуштао откуп за Случај да ј < тестамеитални наследник бпо неки незадругар. Треба одгозорити ие^атнвно: он то није допуштао. Про свега, принцип је да јо воља теотаторова, у колико она не би била противна јавном поретку или моралу (§§. 13. и 474. Грађ. Зак.), закон и да се она има извршити онако како гласи, што значи да се оно што тестатор оставп наследнику има овоме дати у натури, и да смесничар тестаторов но бн имао право на откуп (слично праву прекупа које бп он имао у случају да његов заједничар отуђи продајом део који је имао у заједничкој нспокретној ствари, случај рогулпсап §§-има 670 а 676. Грађ. Зак.), и од тога припципа законодавац нијо одступио код тостамонталнога наслођивања у задрузи. Шта више, да и ту тестамонтални наслодник пма право иа деобу, то се види из саме родакције §-а

521., а специално из речи: „... и ако јо који тако расположио, онда се попис учинити мора, да со део умрлога истави, ако то између задругара за живота није учињено и назначено", из чега јасно излази да задруга, по том пропису, нема лраво откупа. И како §. 521. Грађ. Зак. нијо правпо никакву разлику између мушких и женских тестаменталних наслодпика, то онда значи да задруга није имала, по истом параграфу, право на откуп ни онда када је тестаментални наследник било женско лице, па чак ни тада ако то лице пијо живоло у задружној кући нити је у опглто било какав сродник Ле сигиз- у. Питање је сада да ли данас, после Решења од 1859. године, не треба § 521. тумачити друкчије, и право откупа задруге проширити и на случај да Ле стиа- а наслеђује тестаментом (односно уговором) неко незадружно лице, било опо мушко пли женско ? Да ли треба рећи да, када законодавац, видоли смо већ из којих разлога, но допушта ни самој кћери <1е стиз- овој да може, интестатски, наслодити без права задруге на откуп, још мање се можо таква привилегија против задруго дозволити каквом даљем сроднику с1е стиз-а који га тестаментално (уговорно) наслеђује или чак и самом несродном лицу каквом које га на исти начин наслеђује ? Ми мислимо да се не може примити овакво резоновањо. Рошење од 1859., у колико оно даје задрузи лраво откупа, појављује се као изузстак од правила да сваки наследник, био он ивтестатски или но, има право на то да му со наслеђена добра издаду у натури. Од тога правила одступа се у горњем Решењу и због тога се он мора тумачити у најужем смислу, по оном интерпретационом правилу: ЕхсерИопеа аип1 81псИ&&гтае т1егрге1аИот8. Овај изузстак не можо се проширити ии на друго случајеве у којима би неко ванзадружно лицо наследило интестатски. Ми овде мислимо на синове (и њихово потомство) сЈе стиз- а када су они изван задруге: ми знамо да они и тада наслеђују и да задругом нису искључени. Носумњиво је да задруга не би имала нраво да јодном таквом сину наследнику (или његовом потомству) исплати новцом њогов део у непокротним задружним добрима. Још мање би се Решење од 1859. године, у колико јо роч о откупу, могло прнменити и на тестаменталне ванзадружне наследнике. Остало би само ово сумњиво питањо: да лн би бар задруга имала право откупа према кћери, ако она наслођујо тестаментално свога оца? Нарочто со то питањо поставља онда када би кћи, тестамонтална наследница, наследила и боз тестамента зато што Ле сишз није оставио мушких потомака којиби кћер искључилн. Зар се не би могло ту рећи ово: пошто бп, да није тестамента, задруга, према кћери као интестатској наследници, имала право откупа, то право јој не може бити одузето тостаментом њоног оца? Ми мислимо да ни тада задруга нема права на откуп: Решење од 1859. год. даје јој, према кћери наследници, право