Policijski glasnik
Г>РОЈ 43.
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
СТРАНА 341.
иродају робе на комад или на мање количине идући од"куће до куће, од радње до радње, било у истом месту, било путујуКи од места до места 1 ). Није према томе торбар занатлија или трговац, који продаје робу на воће количине. б) К-ривац. — Виност није потребна. 2. Ко са својом робом на вашар дошавши ову пре продаје, него што се вашар отвори". а) Радња се састоји дакле у ародаји робе иа вашару, аре но што је овај отворен. б) Кривац. — В. 1 б. в) А1. 2 нијо било месга у Казн. Закониву, пошто радња у њој садржана није инкриминисана (»Ко би из другог окружија, вели со ту, стоку на вашар дотерао, па би се комесару вашара подозрителан чинио, да му се но дозволи стоку продавати, ако не би два добра јемца за себе нашао. Ових ће се име заједно са нродавчевим у протокол завести. У противном случају да се заједно са стоком спроведе његовој полицајно.ј власти"). VII. Истуи из § 388 к. з. — »Ко би избетавао, вели сс у овом §, на вашару одређену за иродавце таксу алатити, иа би се у том ухватио да илати ову таксу дуило". 1. Радња се састоји дАкле у избегавању илаКања таксе одређене за иродавце иа вашару. 2. Кривац. — Виност пијо потребна. VIII. Истуии из § 389 к. з. — »Загвором од једног од три дана, вели се у овом §, да се казни: 1. Воденичар, који више ујма узме него што му припада". а) Радња се састоји дакло у узи.чању ујма више, но што му ирииада, од стране водсничара и . Законодавац није одрсдио, колпко сс ујма ложе узети 2 ) тс сс има узети, да је меродаван у дотичној водепици уобичајени ујам. б) Кривац. — Виност није потребна. 2. Ко по миту или иначе ред помељара наруши и ономе, који је позније дошао, пре меље". а) Радња се састоји дакле у нарушавању реда иомељара мељупи ономе, који је касније дошао од стране воденичара. Без значаја је, зашто је ред нарушен, да
') (| Под торбарељем, вели се у распису Министра Финанеија од (> ма]а 1875 год., не разуме се само оно, кад један продавац нде од куће до куће, од дућаиа до дућана и од сокака у сокак, да своје ствари нуди и продаје, но и то кад мајстор, трговац илп спекулпнт извесне ствари носи из опшгине у општпну, па тамо их у механи или каквом другом локалу за неко време држи, тражи и позива купце, да у тај локал дођу и тамо их на комад и мању количину продаје, ма да их на риф, аршин или на оку крчми. Пј>ема овоме, само кад којн мајстор или трговап донесе еспап у какво друго место и овај у квантуму прода. не сматра се за торбарење". вТорбарење је, вели се у распису Министра Народне Привреде од 10 јуна 1894 год, кад какво лице или за свој рачун купи или од другога на који год било начин узме какву робу, или кад оно нроизводи извесне предмете, па их немајући сталне радње, т. ј. дућане, распродаје идући од куће до куће, или путујући од једног места до другог». В. Полицијски Зборник. г ) С обзиром на ово Калајџиђ ор. сН. (292) узима неосновано, да је т. 1. § 389 безпредметна.
ли за мито или из ината или из наклоности прома некоме номељару и т. д. б) Кривац. — В. 1 б. 3. Воденичар, који из небрежења коме мливо поквари, у ком случају мора поред казне ономе и штету да накнади". а) Радња се састоји дакле у кварсњу млива коме иомељару од стране воденичара. б) Кривац. — Потребан је нехат („из небрежења"). (НАСТАВИЋЕ СК)
ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Суд општине драгињске актом № 1603 од 2. октобра ове године упутио је питање овакве садржине: — Општину драгпњску састављала су два села и то: село Драгиње и село Врдарица. Али указом од 29. јуна 1912. г. одобрено је решење Народне Скупгптине од 25. истог месеца и године, које гласи: Да се село Брдарица одвоји од општине драгињске, и образује нову општину „брдаричку с( . И већ од 18. јула 1912. год. општина брдаричка почела је дејствовати. Буџет прихода и расхода за прошлу 1912. год. у почетку исте године, док су оба села у саставу једне општипе била, састављеи је за општину драгињску, и као такав од падлежне власти одобрен је. Усљед тога што је по скором разгруппсању (прошле године) наступила мобплизација, па затим и ратно стање, подела општинске имовине п капиталаније извршена, па то ни до данас није учињено. Часници оппггине драгињске н нове опнггине брдаричке, за време од 18. јула пр. год. од кога је дана општина брдаричка почела дејствовати, дошли су до усменог споразума, у погледу деобе прихода и расхода буџетског за 1912. годину између ове две општине. Од почетка пак ове године, нова брдаричка општина за себе јо одвојила порески распоред за плаћање пореза, набавила све рачунске књиге, и тако се чекало само да се изврши подела имаовине па да свака општина за себе састави засебне буџете. Али према распису Господина МинистраФинансија треба да општински буџети из 1912. год. важе и за ову 1913. годину до краја исте. — Пита се: а. хоће ли свака од ове две општине да састави за своју опгатину са свим засебно буџет; б. треба ли извр-
шити ноделу имовине ове две оиштине; и в. на који начин и како треба да се изврши подела. Одговор: Према члану 68. закона о општинама у случају разгруписавања нове општине бнрају свака за себе председника, кметове и одборнике по прописима из закона о општинама у року од месец дана по разгруписавању. Пошто су општине драгињска и брдаричка разгруписане и свака од њих ибчела засебно да Функционише под засебним општинским управама, то сходно пронисима законским свака општина треба да има свој општински буџет по коме ће се прибирати приходи и вршити нздацп за потребе општинске. Према томе поменути распис Министра Финансија, по коме општински буџети из 1912. године имају важити и за 1913. годину, не односи се и на овакав случај, кад су онштине разгруписане, јер у оваквом случају нове општине раније нису ни постојале какве сада постоје, те се не може ни говорити о старом буџету. Како ће се пак притежавати и уживати ранија заједничка имаовипа н општинска добра ових двеју општина разгруписаних, предвиђа се у члану 9. закона о општинама, по коме треба разгруписане општине да се што пре погоде о заједничкој имаовини, дугу, атару илп уживању општинских добара, или да ствар иредаду на решење избраном суду, ако се не може доћи до споразума између разгруписанпх општина. * * * Драг. Ристић, полициски писар, актом од 30. октобра ове године упутио је питање овакве садржине: На молбу једног грађанина, да му се изда дозвола, да може вршитп саобраћај аутомобилима и аутобисима, може ли му полициска власт но наплати таксе од десет динара издати допуштење, да може пустити у саобраћај аутомобиле и аутобисе, ма да није вршен преглед тих справа и ма да те справе нису добиле свој број, јер нису ни увезене ? Одговор: За допуштење вожње аутомобилима, моторним точковима и бициклима по јавним иутовима и местима плаћа се на име таксе: за аутомо-