Policijski glasnik

СТРАНА 342.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 43.

биле десет динара, за моторне точкове пет динара, н за бицикле два динара, према Т Бр. 100 закона о таксама. Ове таксе за допушгење вожње на аутомобилима, моторним точковима и велосииедима према члану 144. Правилника за пзвршење запона о таксама наплаћују се на царинарницама при увозу у земљу ових предмета и то употребом таксених хартија на овај начин: Царинарница приликом царињења на таксеној хартији одговарајуће таксене вредности издаје увознпку за свакп поједини аутомобил, моторни точак п велосипед уверење, у коме тачно назначује: име, презиме п место становања увозника, потом предмет (аутомобил, моторни точак илн велосипед), назив Фабрике у којој је предмет израђен, његово особено име, и Фабрпчни број дотичног предмета. При продаји овога иредмета увозник је дужан купцу предати и ово царинско уверење, којим ће купац моћп доказати да је такса на ово подвозно срество наплаћена. Свакисопственик аутомобила, моторногточка и велосипеда дужан је, пре уиотребе ових предмета, обратити се полициској власти места у коме станује, ради добијања допуштења да ове предмете може употребпти. Полициска власт прима пријаву за допуштење (с таксом од 0'50 динара), па пошто се увери, да је такса при увозу на царинарници наплаћена, уписује у регистар аутомобила, моторних точкова и велосниеда, и на уверење царинарнице дописује допуштење за употребу подвозног срества не наплаћивајући нову таксу за допуштење, и означује број, који треба и иодвозни предмет да носи, а тај број се мора јасно означити и сгавити на уочљиво место ових подвозних срестава. Добивено допуштење власти важи искључпво за дотични аутомобил, моторни точак и велосипед, Лица која би аутомобиле или точкове кријумчарски добавила и тиме избегла плаћање ове таксе, подлеже плаћању казнеие таксе по члану 52. закона о таксама, а царински органи, који би приликом царињења пропустили ову таксу наплатити, казниће се по члану 55. закона о таксама; полициски органи пак, који би допустили вожњу на овим моторима за које није наплаћена нрописна такса, а противу њихових

сопстћеника не би одмах предузели кривичну истрагу, казниће се по тачкн 8. члана 56. закона о таксама од десет до сто динара. Оваква наређења садржава Правилник за извршење закона о таксама. Кад се узме у обзпр, да је овај правплпик прописан на основу члана 43. закона о таксама (први став, по коме надзор о правилном извршењу овога закопа води Министар Фииансија преко Управе ДржавнихМонопола) п на основу члана 13. закона о таксама (први став, по коме начин, како ће се таксене марке лепнти и попиштавати, прсписује у грапицама законским Министар Фпнансија по саслуптању Управе Државпих Монопола и Државног Савета правилнма за нзвршењс закона о таксама, која се утврђују Краљевим Указом на предлог Мпнистра Фиггансија), и кад се узме у обзир иаређење из друге тачке члана 1 2. закона о таксама, ио коме се такса полаже код правних послова, који се код власти покрећу или се суделовањем власти права заснивају, кад се писмена власти ПОДИССу 11.111 ПОСЛОВП ИОКрвНу, онда се изложена наређења из правилника за извршење закона о таксама о начипу наилате таксе за аутомобпле п точкове морају односитн само на оне случајеве, када увозник увезепа преносна средства хоће одмах п у саобраћај да пусти и када и сам пристаје да при увозу плати и таксу из т.бр. 100 закона о таксама. —• Овако се мора тумачнти и због тога, што сви увезени објектн не морају бптп пуштенп у саобраћај и онда се за све те објекте не мора такса платити, и што за увозника па и за купце није све једно, да ли ће се таксе платИти много раније или пред саму употребу дотпчних сирава, поштовреме плаћања утиче и на саму цену тих сирава при продаји у земљи. Према свему напред изложеноме, полициска власт, без обзира на рад на царинарници, може наплаћивати таксе нз т.бр. 100. закона о таксама, али за сваки аутомобил односно за сваки аутобис мора да наплати по десет динара (ако такса није на царинарници наплаћена већ). Појамно, да пре нанлате таксе и пре давања дозволе за допуштење вожње аутомобплима п аутобисима по јавним путовима и местима треба извидети, да ли се с погледом на

каквоћу тих справа дсзвола може издатп. Начелно давање дозволе за употребу аутомобила и аутобиса пре него што справе буду увезене и виђене нема смисла ни ослонца у закону и ствара само забуну у односу заинтересованих лица и власти, и изазива спорове о значају таквих дозвола и о правима, која се евентуално конституишу. к.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА, КАСАДИОНОГ СУДА, И ВИШИХ ВЛАСТИ Члан 3. закона о сеоским дућанима није у супротности са прописима закона о радњама и према томе њиме није прећутно укинут. Начелна, одлука опште седнице Касац. суда од 12. септ. 1913. год. бр. 8722/912). На захтев г. Министра Народне Привреде, г. Министар Правде тражио је од Касационог Суда да му да своје мишљење о овоме: 1) да ли је наређење чл. 3. зак. о сеоским дућаипма у смислу чл. 164. зак. о радњама противно наређењима зак. о радњама и као таково не важи; п 2) ако је чл. 3. зак. о сеоеким дућанима укинут чланом 164 зак. о радњама, да ли се кривична одговорност пступника може базирати на § 375-а каз. зак., или она има своју основнцу у чл. 154, тач. 1. зак. о радњама, односно да ли је § 375-а казн. зак. укинут члапом 164. зак. о радњама, Касацпони је суд у општој својој седницн од 12. септ. 1913. г. Бр. 8722/912. г. дао овакво мишљење: Закон о сеоскпм дућанима изречно није укинут чланом 164. зак. о радњама, нитн је његов чл. 3. у супротности са тим законом, те по томе он ни прећутно није њимс укинут. Јер само се опда може узети да је какав пропис једног закона прећутио укинут доцнијим законом, кад тај доцнпји закон садржи таква наређења поред којих тај проппс не може никако да опстане, пошто је њиме његова примена сасвим искључена. Овде међутим такав случај није. Питање о сеоским дућанима додирују само чл. 1., 5. и 30. зак. о радњама. Тако, члановима 1. и 30. зак. о радњама прописано је, да трговачке радње могу бити и по селима, али ти законски нро-