Policijski glasnik

БРОЈ 47.

ИОЛИЦШСИИ ГЛАС11ИК

СТРАНА 373.

Солон је био установио јаван дом (диктерпон), као државно уређење, покуаио, о трошку државе, робиње нз многих туђих земља, и устврдио унутарњп поредак тих установа (диктериопа). У Атини постајале су три врсте проФесионалних простигутака. Тако биле су : диктерлјаде (женскињејавних домова) аулетриде (играчице) и хетере. У Риму су такође постојали публични домови за проститутке (1ирапопит). У опште узев, у то доба проституција се сматрала као једно наравствено зло, али је ио певољи рачунато са њеним постојањем и била је триљена. У разно доба п на различппм странама чиљени су покушаји, да се проституцпја савршено искорени, али се ускоро показало, да су ти покушаји били безуспешни. Тако је Св. Лудвик IX, у Француској, по повратку из крсташких ратова, био поражен посрнулим моралом у својој земљи, и 1254. год издао заповесг о прогонству свију јавних женскиња (ехре11апШг аикет рићНсае теге!;псе8 1ат (1е сатр1в диат с1е у НН з ), и наредио конфискацију свију оних домова, где би се оне нашле да станују, без обзира чији су. Ова заповест, била је извршена у целој Француској са свом суровошћу. У иочетку, како вели Деламар, историк полиције у Француској, ова мера, дала је извесне повољне ресултате, јер су се нзвесне женске повукле и вратиле у Ма1бои с1е8 РП1ев РеиНеп1,е8, где им је Лудвик дао извесне помоћи. Али, п у Паризу п по другнм градовима краљевства остао је знатан број развратних жена. Оне или су се биле нрикриле, или су се издавале за честите жене, те су тако иод тим видом продужавале свој гнусни занат. Услед тога решено је било трпетиове несретне жртве нечасности, али их у исто време изобличнти, управо рећи указатп прстом на њих, као на један пропали друпггвени ред (с1е 1е8 топ1гег роиг ат81 сћге аи (1о1§1). У то име биле су одређене нарочиге улице и места где ће оне живети; одело какво могу носити

и време кад смеју одатле изаћи (ћеигев с1е 1еиг ге1гаИе). Од тога времена, велп Деламар, њих су почели обележавати разиим презривим нмспнма, која су изоблпчавала гнусност њиховог разврата. Хтело се тиме, несумњиво, да се овако јавним жнгосањем остали женски пол задржи од посртања, а да и сами мушкарцн стукну од даљег иомагања тако наказних друштвених типова. Наредба о томе издата је такође 1254. године. После овога стало се са нокушајима да се проституција искорени, али су државе ипак узеле надзор у своје руке, сматрајући то већ као једно друпггвено зло, које мора да се трпи. Установљавајући нарочите јавне домове, они су чак бнвали предмет јавних закупа и државних дажбина. ГЈосле овога периода, у коме је проституција трпљена као иужно зло, ипак је дошао период покушаја, да се оно са свим искорени. У ХУШ. веку интересантне примере пружа Аустрија, за в еме Царице Марије Теразије. По кргвичпом законику, изданом од стране Марије Терезије »Терезијана« (Соп81л1и1ло сгпшпаНз Тћеге81апа 1769) ;ажн»аван је не само разврат у облику просгитуције, него п конкубинат И све љубавне везе ван брака. Ове последње кажњаване су новчано п затворрм. Конкубинат кажњаван је затвогом, а ако би се и после овога обновио, онда су кривци јавно кажњавани и прогоњени. (СВГ>ШИЋЕ СЕ) 'ОЗКОДЕОБЕ ПУТЕМ ИЗБРАНОГ СУДА БЕЛЕШКЕ ИЗ СУДСКЕ ПРАКСЕ (СВРШЕТАК) У делокругу овога рада, и полицис.ча власт, и иеспорни судија дејствују као несаорна власт, и, по томо, ако би се, при саслушању деобничара, ради сагласијанадеобу, појавило какво правно питање као спорно, не могу се упуштати у расправу истог, нити се преко њега може прећи, већ ће слабију страну упутити на о;обену грмђанску парнпцу код редовног суда за доказивање оспореног права, саобразпо чл. 2. тач, 7. прав. о поступању у

неспорним делима. Ваиаарнична јурисдикција и састоји се у овлашћењу судова и других јавних органа: да суделују у извесним иравним аословима, на основу сиоразума интересованих лица. Али чим нестане сиоразума, односно иравних иитања и односа, и настуии осиоравање, онда одмах настаје иотреба другог иарничног иостуика. На који се начин врши сагласје деобничара на деобу, и претходно пречишћавање правнвх односа? Код судије за неспорна дела врши се саслушавањем свих деобничара , одпосно за малолетнпке одређених им сгаралаца или заотуиника. И ако се у свему потребпом постигне сагласност, судија издаје решење, у које се уноси цео споразум, којим се решењем, једновремепо, овлашћују стараоци, нли заступницн, за избор судија и за заступање малолетних деобничара, I нри деоби, па се, сгараоци, и остали деобничари, са тим решењем, обраћају надлежној полицијској власти ради избора судија и наређења састанка избраног суда. У овоме случају Функција полициске власти и састоји се само у томе: што ће се, пред њом, а евентуално н са њеним садејством, извршитп избор судија, и што ће решењем наложити састанак избраног суда, ради извршења деобе, у смислу сагласја учињеног код судије за неспорпа дела. Ово ће сагласје полицијска власт, или изложити у овоме решењу, или ће се, и решење судпје за неспорна дела, предати избраном суду, да му послужи као основица з I расподелу имања. За случај, кад се задругари, за сагласје за деобу, и за састав избраног суда, обраћају непосредно полицијској власти, у цропису 436. грађ. суд. поступка предвпђенЈ је: да се то чини путем иисмена — иисменог уговора, сачињеног удвоје, и иотврђеног код полпцијске власти; који уговор парничари подносе полицијској власти, и ова извештава судије о избору, и наређује састанак избраног суда. Међугпм ов »ј начин споразума, путем писменог уговора, одавно је напуштен у пракси, и нема примера, да је, због тога, уништена која пресуда избраног суда. Ово је сасвим правилно, и није прогивно начелима закона, јер су правила о поступању у ванпарничним делима, издана на